Народно благостање

8 април 1933,

бео пста {rebalo bi onda smanjiti mesečne uloge. Naprotiv iz ovih podataka za poslednjih 6 godina (izuzimajući 1931. god.) stalno je postojao višak i on je prošle godine izneo čak i

2,720.000, a to je 2 miliona dinara preko рокпуепог deficita za 1931. god. Ovakvo stanje, kad ne bi privatna blagajna „Merkur” bila filijala Sred. Ureda za osiguranje radnika moglo bi i da bude povoljno po nju, ali u ovom slučaju nikako. Viškovi od OSsiguranja članova služe za pokriće režije i drugih potreba u mesto da se kapitaliziraju.

GG KK Si ECE KI ———

И зко је криза обухватила

НАРОДНО 5)

После технократије и економетркке — OH Одина Мика.

све, ипак има изузетака. Можемо констатовати да за нове доктрине постоји добра

i коњунктура. Криза је убила веру у све научне доктрине, па и у оне које су до сада сматране за необориве. Због тога пророци нових система, који потпуно ломе старе, никад нису могли наћи тако брзо и тако захвалне присталице као сада. Ми смо недавно писали о узбуђењу које је изазвала у Америци технократија, са својим новим привредним системом, који замењује досадашњи новац јединицом енергије. Такође потпуни преврат значи и такозвана биодинамика, која има нарочито много присталица у Немачкој. Они покушавају да за пољопривреду израде кову методу ђубрења. И ако је каука деценијама истицала значај вештачкога ђубрива, они сад опет истичу предности ђубрења стајским ђубривом. Ово ђубре би се имало побољшати примесом нарочитог корења, које је до сад било познато као лековито биље. Они не кажу да ово биље има

природне снаге, потребне за пораст биља, али верују да се _на овај начин ствара повољно козмичко деловање.

Раније су сељаци веровали да месечеве и звездане констелације имају велико дејство на успех пољских радова. Као што је технократија обориле све досадашње привредне системе, тако је и биодинамика оборила Либигову доктрину с обрађивању, која је до сада једино владала. Познато је |. да је Либиг учио да природа не може створити снаге ни од чега. Све промене јесу само мењање односа у већ постојећој материји. Земљу, каже он, можемо упоредити са хемијском ретортом, где све материје, које су већ унутра или се унесу, делују. И материје које се од земљишта узму жетвом морају се надокнадити у било каквој форми, иначе неће бити нових приноса. Наједанпут све то више не вреди. Опет је створено уверење да постоји код земље нарочита продукциона сила, — као што су мислили и физиократи. Створено i опет уверење, да ова сила зависи од козмичких консте-

дија које дејствују преко биљног ксрења.

Rerne nata

Hovard Skot, tvorac tehnokrati|e, o kojoj smo nedavno pisali, zazao je u jednom procesu, da ne može platiti 1640 dolara, koje duguje jednom ромепоси. Kad su ga pitali šta je činio sa svojim prihodima od predavanja, odgovorio je, da ih je potrošio za jelo, i da nema nikavog drugog ime{ka, sem čaršava za pokrivanje i odela, koje nosi.

Nama izgleda da ovde postoje dve mogućnosti. Prvo Amerikanci su se pokazali prilično nezahvalni prema prorocima, o čijem su doktrinama diskutovali sa oduševljenjem. Dakle, Hovard Skot je podelio sudbinu mnogih drugih proroka, koji nikad nisu došli do većih materijalnih sretstava.

Drugo, Amerikanci su ipak dobro platili njegova predavanja i brošure, samo što Hovard Skot nije bio u stanju da vodi računa o svojim prihodima. Ali to može biti često slučaj да proroci novih ekonomskih doktrina nemaju sreće u privatnim privrednim poslovima. Moguće je, da to nije šteta za ugled tvor ca tehnokratije, ali u sudskom procesu otkrivene su i druge” дуам Које Јако mogu stvoriti sumnju kod njegovih oduševljenih

Maler tvorca tehnokratije

ар ставова Ена Ра гатара"

ЈАГОСТАЊ Страна 233 pristalica. U njegovom rodnom mestu Grinviču, sećaju ga se kao malog bakalina, koji je upropastio svoju radnju i kao čoveka, koji je, doduše, mnogo čitao, ali od svega toga zapamtio jedino naučne termine, s kojima se razmetao. Dalje, da je nekad radio kao običan cementni radnik u Meskel Šuol, i kasnije pričao da je tamo bio glavni tehnički stručnjak. Меги sa Kolumbija univerzitetom dobio je posredstvom jednog tehničkog društva. U Kolumbiji je pričao da je doktorirao na Visokoj tehničkoj školi u Šarlotenburgu, što takođe nije bilo istina,

er YO Or II IO Ir Ia ira

Средишни уред за осигурање радника изјавио је да се налази пред банкротством, ако се не повећају приноси за осигурање. И није искључена могућност да он не буде могао одговарати обавезама, које има према својим члановима. Не само да је такво тешко стање у овој аутономној установи, већ и приватна установа „Меркур“, где је осигурано око 20 хиљада приватних. намештеника, иде непожељним путем. То није званично изјављено, али се то из података које ниже износимо може наслутити.

Приватни чиновници (намештеници) потпадају заједно са физичким радницима под надлежонст Уреда за осигурање радника.

После Сузора — „Меркур“

Специјалним повлашпењем добили су право да на основу закона о осигурању радника врше осигурање трговачких и осталих приватних намештеника ApyturBo „Меркур“ из Загреба, „Београдска трговачка омладина“ из Београда

„Трговско болнишко ин подпорно доо из Љубљане.

„Београдска трговачка омладина“ углавном врши OCHгурање трговачких помоћника у случају болести на територији Београда и Србије.

„Трговско болнишко ин подпорно друштво у Љуб-

пети“ ограничило се на територији Словеније. Друштво „Меркур“, основано пре 60 година, од 1924. год. почело је да врши осигурање намештеника и његова територија рада је много шира него код прва два, јер осим територије Хрватске и Славоније, оно има 30 својих подруж= ница у свим већим местима државе (Београду, Љубљани, Скопљу, Новом Саду, Суботици и т. д).

Послове око осигурања. води болесничка благајна „Меркура“, чији је однос према самом друштву и Средишњем уреду за осигурање радника уређен нарочитим правилником и то питање њихових међусобних односа је стално предмет разних сукоба, не само социјалне природе него и политичке, класне, верске, националне.

Исто тако као што немамо тачне статистике о броју радника и кретању незапослености, немамо их ни за при'ватне намештенике. Према подацима, којима располажемо, а који нису сасвим сигурни, има у нашој држави око 70 хиљада приватних намештеника, међу којима је знатан број | незапослен.

Немамо података, ни колико и где је од њих осигурано, али је највепи број (вероватно око једне трећине) осигуран за случај болести код болесничке благајне друштва „Меркур“ (око 20 хиљада).

А осигурање у случају незапослености заведено је 1929. год. када је образован „неупосленички фонд“, за који је од сваког чланског приноса уплаћено 5 дин. месечно, од носно 60 дин. годишње. Издавање ове помоћи уређено је по нарочитој скали, која је била непрактична и по благајну врло неповољна. Она је донета у доба када се није рачунало, да Ке незапосленост расти тако рапидно, а имала је и других "незгода, те је априла прошле године укинута и од фебруара 1932. г. престало је стицање права на помоћ у случају незапослености .