Народно благостање

22. април 1933.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 259

V. Bajkić

TRIUMF

ZLATA

— Pismo iz Pariza —

I Pariz — centralno tržište zlatnim novcem. JI Dijalog o tezauriranju, II Zlato je adut hod mase, IV Triumf zlata u feoriji.

I Pariz — centralno tržište zlatnim novcem

Pariz nije mogao da postane svetskim movčanim tržištem, jer pariske banke me nalaze u tome mikakve | koristi za sebe. Svetski bankar ima za zadatak da prihvata lutajuće kapitale po svetu i da ih plasira тедипа- | rodno.!) Francuske banke se guše u kratkoročnim kapitalima, dok je, s druge strane, međunarodni kratkoročni plasman poslednje tri godine veoma kompromito- | van. Pokazalo se čak da su i velike banke izvesnih ze- | malja, koje su patile od oskudice kapitala, a da bi pri-| vukle što više kapitala u zemlju, zloupoitrebile dokumen- , tovanu frafu, kao glavni oblik kratkoročnog međuna-., rodnog plasmana. Kao što je menica prvobitno bila. isprava u jednoj kupoprodaji, vučena od prodavca i ak- | ceptirana od kupca, pa je ista vremenom postala kredifna isprava bez ikakve veze sa kupoprodajom (finansiska menica, јазанса); Тако је 1 Чокштетоуапа irata poslednjih godina izvitoperena i postala čisto finansiski papir; tako da je bilo veliko zaprepašćenje Amerikanaca i Engleza, kad su 1931 god. konstatovali da nema ni fraga o robi, koja treba da služi kao podloga trati. Posle toga iskustva, prirodno je, da francuske banke nemaju volje za linansiranje međunarodnih krat-' koročnih transakcija; a da su još manje газројохепе да plasiraju tuđe kratkoročne kapitale u strane hartije od vrednosti, |oš |e razumljivije.

Ali je bez ikakve saradnje francuskih banaka Pariz postao svetskim ceniralnim tržištem zlatnim novcem i zlatom na malo (dok je London sačuvao svoj položaj svetskog tržišta za zlato na veliko). Pariz je tržište zlatnog novca za polfrošačke ciljeve — za privatno le-. zauriranje. Taj pojam ima dvojak uzrok: prvo, ogroman” priliv zlata u Francusku stvorio je u celom svetu spokojstvo u pogledu mogućnosti izvoza zlata iz Francuske u svako, doba. ! drugo, Francuska je kolevka tezauriranja zlatnog novca u masi. Ona je to radila i pre rata i u vremenima kad nije bilo ni traga o opasnosti po francusku valutu. Zbog toga je u stvari prva trgovina zlatnim novcem, posle pojačanja Ssvetske privredne depresije, počela u samoj Francuskoj i međ Francuzima. | Docnije su pristupili i stranci. I tako se stvorila paradoksna situacija da centralnim tržištem zlatnim mov-'

i) Pre rata su se ti kapitali zvali „Tluktuirajući” i bili su uglavnom u rukama banaka. To je onaj deo bankarskih kapitala, koji je tražio najrentabilniji kratkoročni plasman i zbog čega je išao za najvećom Wdiskontnom stopom. Ti su kapitali služili za izravnanje, obično prolaznog, pasivnog salda bilansa plaćanja pojedinih država (sa zlatnom valutom). Danas su ti kapitali uglavnome u rukama privatnika; to su kapitali koji beže iz pojedinih zemalja usled velikog valutnog rizika ili usled neumerenosfi javnih dacija. Prema tome 4 Карман пе ирофеђliavaju se za kupovinu diskonta na inostranim berzama, već se deponiraiu kod pojedinih banaka u zemljama, u čije se valute

veruje i to obično po viđenju.

cem postane zemlja, čija novčanična banka nije nikad posle rata zamenjivala svoje novčanice za zlatan novac, već samo za poluge.

Kad je posle pada funte sterlinga valutna jeza spopala ceo svet, u Francuskoj je trgovina zlatnim novcem uzela bila ogromne razmere, tražnja za zlatnicima bila veća no ponuda, zbog toga su počeli da seckaju poluge i prodaju na mesto zlatnog novca.

Francuz nije nikako hteo da čuje za drugi zlatan novac, sem za zlatnik. Stranci suu međutim kupovali engleske soverene i amerikanske orlove. Tako se postepeno na pariskom tržištu koncentrisala trgovina svima vrstama zlatnog novca.

MH Dijalog o tezauriranjii

Zlatan novac se posle rata u opšte ne kuje — sem izvesnih izuzetaka u Engleskoj i Americi. Zbog toga je predratni zlatan novac predmet trgovine. Francuski zlatnik je dolazio iz sokrovišta, a engleski i amerikanski iz odnosnih novčaničnih banaka — u zamenu za novčanice. Ali je Engleska banka još u 1931 g. obustavila zamenjivanje novčanice zlatnim novcem, a Federalne rezervne banke učinile su to početkom marta o. g. Pre-

"та (оте ргезиз а зи зада dva glavna izvora zlatnoga

novca za međunarodne potrebe ftezauriranja. Ta je činjenica bila povod da jednog mog starog poznanika, pariskog bankara, koji je i sam učestvovao u trgovini zlatnim novcem, upitam o stanju te trgovine danas.

— Više no tiho, glasio je odgovor. Pa primetivši iznenađenje na mome licu, dodao je:

„Vi verovtno držite, da je usled obustave izdavanja zlatnog novca od strane Engleske banke i amerikanskih Federalnih banka morala da se pojavi mnogo veća tra-

žnja i usled toga velika ažija. U stvari ona je danas

manja no u jednom periodu za poslednju godinu i po dana. Trguje se neobično malo, jer je tražnja vrlo slaba. Kako sam se ja bavio tim poslom, to me je njegovo izumiranje jako interesovalo. Ja sam došao do vrlo interesantnih saznanja i držim da bi interesantno bilo da Vi u Vašem časopisu saopštite to: oseća se, na ime, izvesna zamorenost u tezauritanju. Ono jako opada. Ne samo da se novi kapitali ne tezauriraju, već ima vrlo mnogo simptoma za to da se fezaurirani polako troše. To bi u ostalom bilo sasvim saglasno sa stanjem konjunkture: novi зе kapitali ne formiraju, zarade nema. Moram istaći da se ne slažem sa procenom tezauriranog novica, koja se s vremena na vreme može čitati u svetskoj štampi. Ja smatram da ima mnogo: više no Što se ceni. Smatram da je u Francuskoj tezauriranoi samo nOVčanica za 40 milijardi franaka — na suprot kurentnoj proceni od 25 milijardi. U Americi je takođe mnogo više fezaurirano no. što se misli i to naročito u drugoj

polovini 1932 godine. Nikad u prošlosti nije bilo ovoliko sokrovišta kaoz danas; puni su sefovi, pune privatne kase, privatna 595, | 1011