Народно благостање

Страна 260 ПАРОДНО krovišta, puni podrumi, plastovi, tavani, slamarice i t. d., Tezauriranje je dostiglo vrhunac u drugoj polovini 1932. godine. Imam utisak da se svet guši u tezauriranim Каpitalima, da je to teret, koji se teško moi i da svet jedva. čeka da. sa sakrivenim kapitalima izađe na svetlost dana.

— Vaše je saopštenje veoma interesantno, odgovorih, i molim Vas da mi dopustite da Vam saopštim nekoliko misli, koje mi prolaze s vremena па угете Кгог glavu, kadgod čitam i mislim o tom problemu — a o tezauriranju se vrlo mnogo piše u Francuskoj, Americi i kod nas. Tezauriranje je jedna u kapitalističkoj privredi protivprirodna pojava. Nekad je tezauriranje bilo jedini način sahranjivanja novčanih kapitala. U jednoj srpskoj narodnoj pesmi govori se O sedam kula groša i dukata, koje je imao jedan srpski vladalac. U kapitalističkoj privredi je kredit postepeno: zamenjivao tezauriгапје. I to dvojako: s jedne strane dugoročnim obligacijama — naročito državnim hartijama od vrednosti; i S druge strane deponovanjem kod banaka. Narodna terminologija pokazuje da mase nisu mi danas svesne ogromne ekonomske, a specijalno pravne promene, koja je nastupila prelaženjem iz tezauriranja u ulaganje kapitala u banke. Ni u jednom se jeziku ne kaže „potražujem od banke izvesnu sumu”, već se svud kaže „imam kod banke toliko i toliko”. Široke mase nisu ni shvatile da se pravo svojine, vezano sa državinom, glavna pravna karakteristika tezauriranja — pretvorilo u potraživanje, u kreditni odnos, deponovanjem kapitala kod banaka. Široke mase i danas smatraju da su sačuvale svojine nad deponovanim kapitalima, i da st napustile samo državinu.

— Tu likciju su mase skupo platili, primećuje ironično bankar. Otuda imamo danas begstvo od banaka u masi. -

— Imate pravo i čak se u neku ruku može reči da današnja bankarska kriza nije ništa drugo nego! Drosvećenje mase o pravnom značaju deponovanog kapitala kod banaka i njegovim ekonomskim posledicama.

— Tako je, odgovara moj poznanik. Ali to ne znači da će tezauriranje da zameni ulaganje kapitala kod banaka, odnosno da će se vrafiti prekapitalističkoj metodi. Ono čime je kapitalizam uspeo da istera kapitale iz skrovišta bila je kamatna stopa: oplođavanje kapitala, oživljavanje mrtvih kapitala putem rente. Njiome je kapital posao večit. On ne služi više za zadovoljenje potreba, ne troši se, već se obnavlja.

Tezauriranje znači maksimiranje kapitala a eventualno i njegovo izumiranje. Tezauriranjem se rentijer pretvara u lakomislenog masaroša. U ostalom, uništenjem 5ро-, sobnosti umnožavanja novč. kapitala nije nelagodno samo rentijeru, već i svakom drugom imaocu; svaki gubi, jer je kapitalistički sistem nama ulio u krv tačun interesa па inferes, Čovečiji Život je i suviše kratak da bi interes na interes mogao da napravi veliku perturbaciju u njegovim imovnim odnosima. Ali je čovek sklom mi-. sticizmu, on uživa u računanju interesa ma interes, a ovaj daje za rezultat astronomske cifre, U tome uživa imalac novčanog kaptala. Čovek sa tezauriranim kapitalom oseća se kao čovek sa zatvorenom radnjom ili kao radnik bez posla. 1 ako je renta kod novčanog kapitala relativno novijeg datuma, čovek se toliko uživeo ц пји, да ти tezauriranje izgleda, kao što rekoste malo. pre, protivprirodno. |

Imalac tezauriranog kapitala muči se Као đavo da izađe iz te situacije. Dok je Molijerov Harpagon uživao u milovanju svoga zlata i srebra, dotle savremeni kapitalista uživa u cilrama. Harpagon je sirotinja u bo-

БЛАГОСТАЊЕ · Бр. 17

gatstvu, odnosno bogatstvo samo u ideji. Njemu kapital ne služi kao srestvo već kao cili; a ako služi kao srestvo,

. uqovoljenjem potreba, on se topi. Plasiran kapital uz

kamatu je sretstvo. za bolji život — a to je cilj svakoga bića na zemlji. Pri tezauriranju kapital se pretvara u izdatak, postaje potrošan, dok plasiran kapital ostaje neokmjen, služi samo kao rezerva, a njegovi plodovi zadovoljavaju čovečje potrebe. Tezauriranje je anekonomskori a renta. je prenos događaja iz žive prirode na ekonomiju: isto kao što drveće i stoka služe za zadovolienje ljudskih potreba svojim plodovima, tako i novčani kapital rentom služi istom cilju.

— Dopustite, prihvatih, da Vas upozorim na jednu vrlo karakterističnu pojavn današnjeg tezauriranja. Noготпо је да зе tezaurira kako u zlatu tako i u novčani–cama. — Po mome računu pola i pola, upade poznamik.

— Vaša je ocena vrlo imteresantina. Ja sam hteo samo da konstatujem da je bitna razlika između te dve vrste imovinskih objekata: zlata i novčanica. Zlato je dobro koje ima svoju, kako se to pogrešno kaže, unutrašnju vrednost, dok novčanica ima samo pozajmljenu. Zlato je materijalno dobro, a novčanica je kreditna isprava, kao: obligacija, uložna knjižica, menica itd. Znači da je fikcija o identičnosti svojine sa potraživanjem toliko ukorenjena kod širokih masa, da one ne vide da bežeći od kreditnih odnosa ti. od uložaka kod banke tezauriranjem novčanica ipak pribegavaju kreditnim odnosima,. Tezauriranje u prvobitnom smislu reči znači državinu movca од mefala. Čuvanje u kasi kreditnih isprava kao menica itd. niko ne naziva tezauriranjem. Međutim, sahranjivanje novčanica je isto što i menice i uložne knjižice. Razlika je samo u likviditetu. Prva je mnogo likvidnija, ali sa gledišta održavanja vrednosti imaovine između novčanice i ostalih kreditnih instrumenata nema velike razlike. Kreditni instrumenti daju pravo imaocu na određeni: sumu zakonskih platežnih sredstava; a novčanica na zlato — u koliko |e to izrično kazano (jer u najnovije vreme ima novčanica koje u opšte ne daju imaocu pravo na zamenu za zvečeći zlatni novac i zlato). U normalnim prilikama svakako niko ne {taži zlatan novac, jer se zadovoljava novčanicama; ali u doba velikih poremećaja obično se uvodi prinudni kurs (danas je kod 80% država to slučaj) čim se ukida pravo imaoca novčanica na zamenu Za zlato. Prema tome cela razlika između novčanice i ostalih kreditnih instrumenata u pogledu održavanja vrednosti gubi se potpuno. |

HI Zlato je adat u masi

— Tako je! reče poznanik. Zbog toga na pr. Francuz, noforno najrealističniji duh, prvenstveno tezaurira u zlatu bez obzira ma stanje valute.

— U mojim analizama bankarske krize u „Narodnom Blagostanju”, prihvatih, ja sam ukazao na to da tezauriranje može da ima dva moliva: bežanje od banke i bežanje od valute; u prvom slučaju se tezaurira 1! nOVčanicama, a ıı drugom prvenstveno u zlatu.

— Savršeno tačno!

— Ali ima danas primera da se lezaurira 1 поусаnicama i ako je ili isključivi motiv bežanja od valutnog rizika ili glavni.

— Pa kako Vi dovodite u sklad sa Vašom gornjom |

teorijom? — Vrlo prosto! Begstvo od valutnog rizika znači pretvaranje novčanog kapitala ut kapital druge vrste —