Народно благостање

22 април 1933. ПАРОЛО

stabilne vrednosti, a to su: nepokretnosti, hartije od vrednosti i zlato. To su tradicionalno: stabilne vrednosti. Ali se u mnogim zemljama pokazalo da su i hartije od vrednosfti i nepokretnosti postale kolebljivije u sVOJOJ vrednosti ı od same novčanice. ima zemalja u kojima je poslednjih meseca depresijacija nepokretnosti i hartija od vrednosti mmoio veća no Što je ona novčanica. Prirodna je posledica ta, da se novčanica pretpostavlja kao imovina nepokretnostima i hartijama od vrednosti.

— Savršeno! dobaci poznanik. Zlato je postalo adut i to više no ikad u prošlosti. Ako se poslužimo biblijskom bajkom o zlatnom teletu — i ako ona ne odgovara našim mislima — onda bismo mogli reći, da se narodi nikad nisu klanjali zlatnom teletu kao danas. Nikad čovečansivo nije tako grozničavo, pružalo ruku za zlatom kao danas. Države su jedna za drugom napuštale svoja dotadanja važenja: srebrna, dvojna, hroma, papirna itd. i prelazile na zlato. To је i perioda najvećeg poleta u istoriji. Zlato je bilo osnova valutama, ali se nikad čovek nije toliko dezinteresovao za njega, kao u doba sveopšteg zlainog važenja. Pojavljuje se doktrina da zlato ne treba uopšte upotrebljavati kao novac, da je novčanica mnogo zgodnija kao sretsvo plaćanja od zlatnog novca, da izv. „opticaj tvrdog novca” treba izbegavati i služiti se novčanicom, čekom, dobropisom id. Vrhunac toga pokreta proliv zlata je pojava Kma- i pove teorije o karftelnot novcu, !

Više se nije smatralo zlato kao bogatstvo, već proizvodinja i oruđe za proizvednju: roba i Iabrike. Zlato, je silom zgurano u kase novčaničnih banaka, koje su morale da ga primaju. Ono |e degradirano prema novča– nici kao sretstvo plaćanja. a prema robi kao imovinski objekat. Nikad nije bilo tako malo zlata u rukama privatnika i tako mnogo u kasama novčaničnih banaka, kao HOČi Svetskog rata.

Posledice depresijacije valuta posle rata izazvale su velike potrebe za tezauriranjem, ali se za to najmanje ipotrebljavalo zlato, već u glavnom novčanice: dolar i funta. Ali je tezauriranje trajalo samo dok je trajala inilacija; svet je odmah posle toga počeo da se vraća | staroj praksi: da ulaže kapitale u poslove. Može se reći: да је 1925—1930 gp. tezauriranja bila gotovo nestalo | — sem u Francuskoj usled vrlo niske kamatne stope na | uloške kod banaka.

I baš u to doba kad je svet počeo okretati leđa zla- | tu pojavljuje se pokret protiv zlata od strane samih ке | oretičara. Preporučuje se tzv. manipulisana valuta, U iz- | vesnim modalitetima u vezi sa zlatom a u izvesnim bez | ikakve veze sa njim. |

— Ne bi bilo tačno tirvđenje da |e svet okrenuo leđa zlatu. Naprotiv, baš po tvrđenju tih teoretičara,' zlato je postalo nemogućno baš zbog silnog tezauriranja | poslednjih godina, samo šio ga više ne Vrše pojedinci, već ga sterilizizaju novčanične banke. One ga grozniča- ! vo grabe i trpaju u svoje podrume, bez ikakvog obzira na propise o zakonskoj kvoti pokrića zlatom. |

— Vaša |e primedba sasvim umesna, odgovorih, ali ono što sam hteo da kažem to je, da se baš u raz-, dobiju kad se pitanje zlata iznosi na svetsku Privrednu

konferenciju i kad se sa sviju strana traži oslobođenje”

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 261

cifičmu боји i težinu i specifičan zvuk, otpornu snagu prema rđGi ı svima destruktivnim prirodnim snagama sve do carske kiseline, relativno veliku vrednost prema !еžini itd. da nijedno drugo dobro ne može da ga zameni. istorija čovečanstva pokazuje da je čovek potpao pod diktaturu zlata od pre više hilj-ada godina. Od Faraona pa do Svetskoga rata čovek je spasavao svoju imovinu putem zlata i to uvek s uspehom. U Rkatakombama, grobnicama, hramovima, temeljima zgrada, bojištu itd. svuda se nalaze dokazi o tome da je čovek pridavao ogroman značaj zlatu. Civilizacija je ispreturala sve vrednosti, ona je zamenjivala stara dobra novima, ali samo jedno nije mogla da uspe: da nađe surogat zlatu. — i alo je čitavo jedno stoleće ljudski um činio nadčovečanske napore u tome pravcu (alhemičari).

|J koliko su teoretičari i ekonomski političari energičnije tražili puta i načina za oslobođenje od zlata, u toliko su narodi odlučnije grabili zlato. Naravno da ta suprotnost između ekonomskih političara i širokih masa u ophođenju prema zlatu mije mogla da se održi duže vremena. Jedna strana je morala da popusti. Početak 1933 g. doneo nam je kapitulaciju ekonomskih politiсата, (ако да зе ргуо tromesečje 1933 g. može smatrati

za razdobije Rulminacije diktature zlata.

IV Triumt zlata u teoriji

Kapitulacija ekonomskih političara očituje зе паročito vidno u sledećim trima činjenićama:

Prva je, a to u isto vreme i najveća senzacija današnjeg dana, Rapitulacija velikog ekonomiste Džona M. Kenza, On je poslednjih godina bio najveći protivnik zlata kao osnovice važenja i najvatreniji pobornik manipulisane valute. Nebrojene članke objavio je on u borbi za oslobođenje čovečanstva od „zlatnih okova”. Beskrajna je bila njegova radost, kad se je u septembru 1931 g. razvenčala engleska iunta od zlata. Ovih dana objavljuje Kenz brošuru pod naslovom „Putevi blagostanju”, u kojoj nastupa otvoreno za vaspostavljanje

jednog svetskog zlatnog važenja. Detalji toga plana vr-

lo su imteresantni kao pokušaj za izlaz iz svetske privгедпе depresije; ali je glavno, da Kenz smatra da |e vezivanje za zlato jedini izlaz iz današnjeg raspada svetskog kreditnog sistema i sloma cena sirovina.

Druga činjenica je projekt dnevnoga reda buduće monetarne i ekonomske konferencije, koji je izradio, po nalogu Društva naroda, pripremni odbor stručnjaka. Odbor ima za zadatak da ukaže puteve za vaspostavlja-

|nje zdravog valutnog sistema za međunarodne potrebe.

Pošto ne postoji nikakav drugi sistem valutni, kaže odbor u svom pomenutom projektu dnevnoga reda, koji bi se univerzalno akceptirao, toi će svetska konterencija ispitati uslove pod kojima se može vaspostaviti zlatno važenje, koje bi slobodno funkcioniralo. Odbor naročito ističe da je predlog o vaspostavljanju bimetalizma, na bazi utvrđenog odnosa između zlata i srebra, neupotrebljiv. Treća, isto tako interesantna činjenica, nalazi se

u dokumentu Međunarodne trgovačke komore. Po saopštenju amerikanskog administrativnog delegala pr

od njega ili njegova devalvacija, pojavljuje tezauriranje komori u Parizu, g. Pirsona, ova je pozvana od Društva „naroda da iznese svoje poglede na probleme koji će biti | predmet diskusije svetske monetarne i ekonomske konJasno |e, da čovek ne može da pobegne od zlata. lerencije u Londonu. Na sednici Upravnog odbora koOno |e njegova sudbina, njegova. fatalnost. U ostalom, mora |e u Parizu ceo jedan dan posvetila tim problemizlato ima toliko mnogo fizičkih, hemiskih i ekonomskih ma, posle čega je prihvaćena rezolucija koja glasi: osobina, kao na pr. veliku deljivost i elastičnost, spe-

u zlatu, kome, kao što rekoste, nema ravnog u prošlo58. „Od prve je važnosti vaspostavljanje važenja Које