Народно благостање

29. април 1933,

': Ha домаћем тржишту пшенице цене су и даље у порасту. Од краја прошлог лета цене су се са око 170 дин. постепено дизале и половином фебруара о. г. попеле су се на

235 дин., али од тада падају и почетком априла износиле су ринти.

185 дин. Опет почиње постепени пораст и 21. 0. м. износиле су 210—212 дин., али идућег дана пењу се на 220—225 дин.; цене су за бачку околина Нови Сад, Сомбор, потиску и горњо и средње бачку и сремску 225—230 дин. Ово је последица малих залиха, веће тражње од стране млинова и неповољних вести о усевима у дунавским земљама, као и смањеног конзума.

"Памук,

И на тржишту памука је хоса и цене су се кретале од 7,30 прошле недеље на 7,47 центи по либри ове недеље у Њујорку, а Ливерпулу од 5 на 5,16. Мањи пораст цена био је и код шећера, пиринча, каучука и кафе. -

Кукуруз. И цене кукуруза су у порасту у Чикагу и Буенос Ајресу, док су на европским тржиштима скоро непромењене.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 287

Цене у Чикагу износе 26. 0. м. 35,6 дол. денти према 33,4 дин. прошле недеље, а у Буенос Ајресу 4 пезете према 3,81. У Хамбургу Ла Плата на води 3,3, а дунавска 32 хол. фоУ Будимпешти непромењена 6,95 пенга.

На домаћем тржишту цене су у порасту и износе за сремски бачки 25. о. м. 10—72 према 64—66 у прошлој недељи, а 26. 0. м. пале су за 2 дин. на 68—70. Понуде су мање, а немачка фирма и ове недеље је куповала.

Метали,

И тржишта метала јако су искористила бегство из доnapa, и то не само у Америци, него и на европском континенту, цене бакра у Лондону скочиле су са 33,5 од 19. 0. Мм: на 35,5 од 26. о. м. а у Њујорку од 5,35 на 6,25 центи. На овај пораст нису имали дејство само одлука најглавнијих продуцената да смање производњу пошто су залихе још увек довољне да задовоље конзум од 3 годкне. Цинк је порастао у Лондону од 15,12 од 19. о. м. на 15,5/ „ фунти по тони 26. о. м. Јачи је пораст код сребра, наиме, од 27 до 32,36 по унци, а то је због нових биметалних хонетарних пројеката. И калај има хосистичку тенденцију.

СИТУАЦИЈА

Г. Ерио је у уторак увече, после дуге ноћне конференције са гл. Рузвелтом и Магдоналдом, изјавио новинарима, да не треба очекивати никаквих решења од разговора у Вашингтону. По свему изгледа да се циљ вашингтонских конференција своди на тежњу, да се пре конференције у Лондону утврде тачке, по којима се може постићи споразум. То је дошло из чисто техничких разлога, јер се показало, да су међународне конференције у стању да тапкају У месту не данима ни недељама, већ месецима и годинама. Међународне конференције су чудовиште, које нико није могао да ухвати ни за главу ни за реп, Оне су се увек до данас завршиле негативно и то не због тога што се већина држава није могла да сложи у гледишту на поједина питања, већ због саботаже рада, која се не може да контролише.

Данас се зна не само, која се питања имају да проучавају на Лондонској конференцији, већ и становиште важнијих држава на свако од тих питања. На основу тога се могло доћи до закључка да ће се Лондонска конференција завршити оснивањем разних одбора, који ће тапкати у месту месецима и годинама, као што је то случај са комисијом за разоружање, за европску Унију, за подунавске земље итд. Рузвелтова је жеља да се спречи такав ток ствари. До сада је, по принципима, на којима је засновано Друштво народа, за свако решење била потребна једнодушност. Међутим то је исто што и квадратура круга; увек ће се наћи једна држава,.и то обично мала, која ће за рачун једне велике да поквари игру.

"И претседник Рузвелт има своје гледиште на отворена питања. Он жели да са онима, који стоје на челу управе појединих земаља и који се не могу крити за туђу одговорност, јер су они на првом месту одговорни, измени мисли и покуша да попуштањем с једне и с друге стране дође до сагласности. |

~OH je ca претставницима Енглеске и Француске претресао сва питања; међ њима и најделикатнија, као она на-

оружања и ратних дугова. С Енглеском као да су разговори свршени. Новинарске вести су противречне. По једнима по«ж стигнут је споразум по другима није. Изгледа да је по питању ратних дугова Рузвелт дао обећање повољног решења, ако се друга питања повољно сврше. По питању разоружања неће бити тешко Рузвелту да пристане на енглески план, пошто већ више година у погледу поморског разоружања, међу двема државама постоји велика сагласност — захваљујући огромном пожртвовању Енглеске. "Каже се да у валутном питању, а специјално у погледу квоте девалвације обеју валута влада велика несугласица. Нама то изгледа невероватно. Ту не може бити велике дискусије, јер је то ствар аритметике пошто се обе државе слажу да куповна снага на страни (односно златни паритет) сваке валуте треба да буде саображена куповној снази у земљи.

Врло лако је могућно да до конференције нећемо у опште знати у чему је постигнут споразум између американског и енглеског претставника. Међутим врло је повољан знак да су се оба државника споразумела да се конферен-

|ција у Лондону сазове што пре. Изгледа да је утврђен 12 "јуни (због тога што је јапанским и кинеским делегатима

потребно шест недеља да стигну у Лондон). Да се нису оба државника споразумела у главним питањима, не би тако журили са конференцијом.

- Много је тежа ствар са Француском. У питању наоружања, као и оном валута постоји битно отступање Француске од енглеско-американског гледишта. Француска има свој програм за економску конференцију у Лондону. Али то још не значи да с њом није могућан споразум баш у монетарним питањима; постоји могућност да се конференција добро заврши и ако Француска рескира да остане на своме гледишту.

„На крају да напоменемо један куриозум: после забране извоза злата и напуштања долара извршена је емисија благајничких записа у Америци, који гласе на звечеће злато.