Народно благостање
Страна 278
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
– Бр. 18
штампи, ни сви заједно нису у стању да нам објасне [европска стручњака и то економски сарадник Рузвелтове циљеве. Најзад треба истаћи (као што | „Ртапктштег Депшпа“ у броју од 23. 0. М. и оштросмо ми учинили у прошлом броју у „Ситуацији“),| умни трговинско-политички стручњак г, Сериис у да, је Рузвелтова мера у постушној супротности Ca | „L Information” o 28. 0. M. ј
главним постулатом инфлациониста, наиме: повекањем цена, Ми смо казали у прошлом броју да не могу да иду заједно повећање цена и фаворизирање извоза, јер једно друго искључује. На ту су контрадикцију вести из Америке указала и два велика
Према томе морамо поћи другим путем, да бисмо мотли утврдити циљеве акције, које је Рузвелт инаугурисао 20 т. м. -
(Наставиће се)
Mih. Bajloni, Beograd | | |
PITANJE PRIVILEGOVANOG DRUŠTVA ZA IZVOZ ZEMALJSKIH PROIZVODA
Dani su teški, privredni se točak koči, privatna inicijativa potpuno je oslabila, nema se volje za radom, kapital se povlači, jer danas imalac neproduktivnog kapitala uspeva. Većina onih, koji su angažovali kapitale i rad u ma kakvoj privrednoj delatnosti, ponavljaju sebi:
| „bolje da ništa nisam radio, već novac, jedinu današnju stvarnu imovinu, Strpao u ćup.”
Žetva je na pragu, te je od najvažnijih pitanja Što unosnije unovčavanje zemaljskih proizvoda. Privilegovano Društvo za izvoz zemaljskih proizvoda je trebalo primiti tu dužnost.
Na žalost, njegov rad u žitnom režimu bio je negativan. Greške, koje su učinjene, doprinele su, da se je ta ustanova umrtvila, te se spominje sa mrzovoljom i nepoverenjem u njenu sposobnost. 7 |
Nisam pobornik trgovine monopola, već slobode, ali za sve. Greh je dozvoliti pojedinačno iskorišćenje i obogaćivanje u izvozu zemaljskih proizvoda.
Privilegovano Društvo za izvoz zemaljskih proizvoda treba da postoji više no ikada u današnjim danima, kada kod država uvoznica postoje smetnje slobodnoj trgovini sa raznim komipenzacijama, preferencijalima i deviznim teškoćama. Ono treba da bude regulator kako izvoznoj tako i unutarnjoj trgovini zemaljskim proizvodima, da samo iskorišćuje preferencijale i kompenzacije, ne za svoju korist, već u korist proizvođača. A u koliko nema iskorišćenja preferencijala i kompenzacija, da bude posredmik slobodne trgovine u inostranstvu, krčeći put za izvoz našim proizvodima, nalazeći nove pijace, finansiranja izvoznih artikala i iskorišćujući momente pojedinih pijaca.
Prizad je akcionarsko društvo sa većinom akcija uplaćenim od strane Države. Poslovima rukovodi Upravni Odbor, koji je u tesnoj vezi sa Ministarstvom Trgovine i Industrije odnosno Gos-
podinom Ministrom. Društvena uprava, preko svoga Direktora, čini predloge Ministru, koji ta pitanja lično raspravlja ili preko. ' stavlja stavljanje na čelo poduzeća jednog čoveka u koga se ima
Ministarskog Saveta. Dešavalo se je, da usled puta, kojim ima svako rešenje da prođe, odluka ne stigne blagovremeno.
Isto tako, sva pitanja o regulisavanju trgovine zemaljskih proizvoda sa referatima prelaze preko više ruku, док пе dođu do poslednje odluke; tako, da vrlo često, pri odluci, ne dostaju eleтел, koji utiču na pravilno rešenje istih.
Kao primer nestalnosti u poslovima sa zemaljskim proizvodima i nemogućnosti donošenja načelnih odluka, a i potreba brzih rešenja, navešću prošlogodišnju kampanju.
Izgledi u maju i junu i početkom jula meseća 1932 20-
dine prinosa pšenice bili su izvanredni. Obračunalo se s izvoznim viškom od 20—30.000 vagona. Prekonoć, tako reći, žetva je bila desetkovana, tako da će se možda jedva proći S ishranom u zemlji do početka nove letine. -
Cena pšenici za 100 kgr. bila je od 80—120.— Din., po
žetvi, a marta 1033. god, 250.— Din. Ko je iskoristio skokove u
ceni? Svakako ne proizvođač! A zašto? Zato što Prizad nije mogao naći sredstva da lHnansiranjem i otkupom bude regulator cena, |
Мерођипо je da žitni režim u vidu monopola treba ukinuti.
Nova rešenja, žitnoga pitanja, zavise od letine, kada bude pšenica ovršena i smeštena u ambare.
Dani, kada se pšenično pitanje ima rešavati, padaju za vreme leta i odmora, te su odluke spore.
Ministarstvo Trgovine i Industrije odnosno Gospodin ·Ministar, koji ima i odluke donositi i suviše je pretrpan redovnim svojim poslovima, da bi se mogao posvetiti satima za pravilno rešavanje i donošenje odluka povodom delatnosti samoga Prizada. Prema svemu izloženom, mišljenja sam i bilo bi od kotisti da se Prizadova vrhovna uprava poveri državnome komesaru u rangu Ministra, koji bi se imao organizovati pri Ministarstvu Trgovine i Industrije.
Sva nadležnost po pitanjima izvoza zemaljskih proizvoda imala bi pripasti komesaru.
Komesar bi bio u rangu Ministra, te bi bio u tesnoj Vezi sa vrhovnom upravom i sva pitanja rešavao bi neposredno, te bi se izbegla dosadanja nekorisna administracija.
Komesar bi trebao biti od struke, lice koje je obavljalo izvoznički posao, sa puno poverenja i odgovornosti.
Ly
Primedbe Uredništva G. M. Bajloni traži komercijalizaciju Prizada u vidu diktature jednog komesara koji bi imao atribucije jednog ministra. Predlog u najmanju ruku nije nesavremen. Savremena praksa zna za dve vrste komercijaliziranja jedne privredne ustanove; ijedna je demokratska a druga diktatorska. Druga vrsta pretpo-
poverenje i koji dobija široka punomoćstva. Prvo je vrsta održavanja kolektivnosti i hijerarhije u upravi, ali i ubrzana procedura. Ova vrsta komercijalizacije je pokazala vrlo povoljne rezultate naročito kod nemačkih i bbelgijskih železnica (ali ne i u Austriji), a komercijaliziranje u vidu diktature pokazalo je vrlo
povoljne rezultate za vreme rata.
Diktatorsko komercijaliziranje je odricanje vlasti da se unapred normiraju svi odnosi, u koje može doći ustanova kojoj se postavlja diktator. U glavnom sve se pripušta njegovoj uviđavnosti. Pri tome je naravno njegova odgovornost znatno uma– njena, jer je teško vaspostaviti odgovornosti onde gde sve 2аvisi od diskrecionarne uviđavnosti odgovornog organa. Kod komercijaliziranja na demokratskoj bazi normiraju se unapred-svi mogući slučajevi, a, koliko je to nemogućno, vodi se kolektivno rešavanje i vrlo oštra tekuća коптоја | |