Народно благостање

13. мај 1933,

вештаја имали би се повести разговори између свих земаља заинтересованих по житном питању у сврху лечења кризе | жита. — | | = Претседник Рузвелт изјаснио се у једном програматском говору у Американској трговачкој комори за укидање анти-трест законодавства што су привредне органи__ зације примиле са великим задовољством. Познато је да је американско законодавство против картела било најстрожије у свету. Први закон у том погледу био је донесен 1887., а 1890. израђен је чувени Шермен-бил. Касније је то законодавство било стално допуњавано. Чувени председник Теодор Рузвелт био је велики присталица анти-трест идеје. По њој су картели сматрани за организације противне принципу лојалне утакмице и због тога су сузбијани. Данас сматра председник Рузвелт да се за сузбијање кризе у првом реду треба дати одрешене руке приватној привреди, дакле и слободи картелисања. Рузвелт сматра добром страном картеле и извесно планско вођење појединих привредних грана насупрот анархистичкој привреди појединих малих подузећа. Укидање анти-трест законодавства има се дакле очекивати у најкраће време.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Према подацима београдске берзе рада број незапослених концем марта износио је 23.609. За прву четврт тек. године издато је редовне помоћи 2,83 мил. а ванредне 1.6 мил. динара. За повлашћење вожње издато је 1.8 мил. динара.

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ТРГОВИНА

— Veliki pad po vrednosti izvoza agrarnih proizvoda iz Mađarske kod nekih od 1931 na 1932 za 60% razlog je da se svim silama mastoji izvršiti preorijentacija mađarske izvozne frgovine što jačim izvozom industrijskih artikala. Ali je ta akcija dala neznatne rezultate povećanjem vrednosti. i to samo nekim proizvodima. Tako se izvoz kože povećao od 6.2 u 1931 god. na 7.2 mil. penga prošle godine, železničkih vagona od 6.8 u 1931 na 7 mil. penga u 1932 godni. Izvoz metala pokazuje pad od 7.5 ma 7.1 mil. penga. Isto tako i izvoz električnih mašina i radio aparata opao je od 26.4 na 24.2 mil. penga. Isto tako zna-

fno je орао izvoz tekstilnih produkata od 10.2 na 4.6 miliona.

—_ Немачки извоз износио је у првом тромесечју ов. год, 1190 милиона марака према 1449 милиона у задњем тромесечју 1932., док је увоз у исто време смањен од 1214 на 1077 милиона марака. Активни салдо износио је у задњем тромесечју 1932. год. 234 милиона марака а у првом тромесечју ове год. 113 милиона.

— Од 1. јуна ове године ступају на снагу нова тарифа за југословенско-немачки саобраћај пртљага и путника, као и нова тарифа за исти саобраћај експресне робе преко Аустрије, Чехословачке и Мађарске.

ИНДУСТРИЈА — „Slovenec” domosi да je u 'borskim rudnicima bakra , izvršena racionalizacija, što se vudi i iz toga da je 1031 g. 3315, radnika proizvelo 24.315 tona, a 1932 g. 2080 radnika 30.159 | tona. Čista dobit povećala se od 8.9 na 10.3 mil. franaka.

— Ministar finansija je odobrio da se od preostalog i neupofrebljivog kontingenta tvornica žeste dodeli kao superkontingent i to: tvornici žeste državnog dobra u Topolovcu 20.000 | hl. čistog alkohola; tvornici Speiser Ferdinand i dr. u Orlov- , njaku 10.000 hl.; tvornici žeste S. S. Mičić u Obrenovcu 10.000 hl. Superkontingent ostaje na snazi za pemodu 1932—33 g. Ako ostane neiskorišćen. prenosi se na sledeću godišnju periodu. |

— Bugarska vlada je na osnovu zakona o podizanju i unapređenju domaće industrije, dala dozvolu rmi Bainov za podizanje fabrike hemikalija. LO

| _— Evžen Šneider šef koncema Šneider—Krezo istupio je”

ћ

Страна 315

iz upravnog odbora Banque de PUnion Parisienne. Poznato je da је Šneider—Krezo koncern u 19209 osnovao posebnu banku Banque des Pays du Nord. | — Министар финансија одобрио је фабрици шећера. а. д. у Црвенки да може у подигнутом мешалишту у Црвенки вршити мешање дихидрисаног шпирита са бензином.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Дирекција шума је у петрињском срезу овог пролећа извела пошумљавање великих комплекса земљишта. 3асађено је 1.5 милиона младих садница разног дрвећа.

— Министар пољопрпивреде забранио је увоз воћака и њихових плодова, украсног и другог дрвећа и шибља из Америке, Аустралије, Јапана, Кине, Хавајских острва, Мабарске и Аустрије, јер постоји могућност заразе биљним болестима и штеточинама.

САОБРАЋАЈ

— Са 1. јуном тек, год. престаје важити тарифа за. превоз живе стоке у југословенско-румунској железничком промету као и специјална тарифа за превоз петролеја.

ЈАВНИ РАДОВИ

_— Za izgradnju gvozdenog mosta u Bos. Krupi i Bos. Gradišci Banska uprava u Banja Luci odobrila je kredit od din. 1.210.000.

— Za javne radove ı srezu Avatskom Banska uprava u Splitu izdala |e oko 150.000 dinara.

— Срезу Љубушком у Херцеговини држава је одобрила за јавне радове кредит од 600.000 динара, за поправку и израду путева и мостова.

_____У Новом Саду почела се градити зграда Берзе рада, која ће коштати 4 мил. дин., а подиже је општина,

КРИЗА

— Према подацима Удружења љубљанских индустријалаца и велетрговаца у целој земљи месеца априла тек. год. било је 29 стечајева према 76 прошле год. у истом месецу, а поравнања 22 према 112.

— Према податцима Љубљанског Оузор-а просечан број осигураника у априлу тек. год. био је 74.170 према 70.194 у исто време прошле године и према 68.601 осигураних у марту тек, године. Повећање долази услед сезонског оживљења на тржишту рада.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Скупштине и зборови:

15. маја: Интерреклам д. Д, Загреб (ред.). 16. маја: Индустријско и трговачко д. Д. Загреб (ред.).

— Гранд хотел JL д., Загреб (ред.). — Крањска творница жељезне, браварске и ковинске робе „Титан“ д. Д., Загреб (ванр.) — „Дестилација“ JL JL, прва југословенска творница

осенција за рум и ликере, етеричних уља и етера, Загреб (редовна). |

18. маја: Буковачка циглана д. AL, Загреб (ред.). „Барун Алнох д. д.“, прва хрватска творница штапова, Самобор (ред.). — „Самоборка“ д. д. за грађевну индустрију Самобор (ред.).

20. маја: Дионичка штампарија д. д> Карловац (ред.). — Загребачко грађевно д. Д. У ликвидацији, Загреб (ванр.). — „Вила“ д. д. за трговину дрвом и грађевним материјалом, Загреб (ред.). — Радио Загреб U MG, Загреб (ред.).

21. маја: Холендер а. д. Суботица (ред.).

22. маја: Југословенско рибњачарско д. Д>, Слав. Брод (ред.). — „Кајзер и Шега“, грађевно д. /L,, Загреб (ред.).

23. маја: Јаромерска творница кожа и ремења Ф, Полицки д, д., Загреб (ред.). — Градска штедионица, Коприв-