Народно благостање

13. мај 1933,

· branila naš, poliski i mađarski. uvoz “svinja za iri nedelje, товvišući to velikim ponudom i padom cena. Za Prag se konftigenti održavaju i cene iznose 9,5—10,50 “din. kilo gram.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 319

Na domaćem tržištu svinja i ponuda i tražnja i labavija. Cene se kreću od 7—10 dinara. Kod goveda ponude manje i

cene Čvrste. i

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА ПРЕТСЕДНИКА РУЗВЕЛТА

Претседник Рузвелт одржао је два ошширна говора, један пред Конгресом трговачких комора, 4, а други на радиу, 7 т. м. Џажљивом студијом ова два, говора. (у изводу неколиких страних листова.) ми смо успели да реконструишемо главне линије економскога плана претседниковог, Његова, је основна, идеја подизање цена на ниво од 1928 г. (што ће рећи 40%), при чему ће цене пољопривредних артикала бити јаче повећане но индустријских, због тота што су оне међувремено јаче пале. Тиме жели омогућити дужницима, да плате своје дугове, спасти их од егзекуције и највећи део народне имовине од обеспењења. |

Подизањем цена мисли он постићи пре свега, инфлацијом и девалвацијом долара. Он изрично напомиње, да се при томе неће морати искористити дело овлашћење, добивено од Конгреса, јер ниу ком случају не мисли да помоћу инфлације да, дужницима, екстра, зараду. Значи да претседник Рузвелт хоће рефлацију.

Али то није једино сретство којим жели он обезбедити успех раду на подизању цена. Знајући свакако да у извесним производима постоји хиперпродукција, знао је такође да ту инфлација не помаже. Због тога, је израдио план организације целокупне националне производње, односно пољошривреде, индустрије и саобраћаја како је он то изрично казао. Он то назива системом кооперације између државе и производње, али не у виду ортаклука, јер држава, има задатак само да контролише, Поједине гране производње биће организоване у картеле (абог чета укида законску забрану картела), на, чијем ће челу стајати федерални Совјети, формирани од произвођача и чиновника. Ови ће Оовјети сваком подузећу одредити квоту производње и утврдити казну ако буде продавао испод службено утврђене цене коштања. Који индустријалац не приступи картелу, имаће да плаћа порез на обрт у износу од 20%.

__ Даље ће тај Совјет да, се брине да, се одржи тарифни уговор за раднике и да наднице скачу паралелно са ценама.

У области пољопривреде претседник планира, планску редукцију производње. Како ће ово да, изведе, нисмо мотли да утврдимо, али је више но сигурно да то неће бити путем картела, већ преко државних органа. Претседник сматра да ће великим бенефицијама, које мисли да да пољопривреди,

моћи ла изврши успешан притисак на њу.

Претседник као противник аутаркије свесан је тога да њетов план може успети само под условом, да исте мере предузму све државе. Он то изрично истиче, велећи да благостање Северне виси од онога у целоме свету.

Америке за“

Као што видимо, претседник Рузвелт намерава да приступи планској ортанизапији американске народне привреде. Овакав привредни систем није далеко од онога руских совјета. 'Ив нашег извештаја са Конгреса планске привреде у Амстердаму 1930 т., читаоци су видели, да су Американци покавали велико интересовање за планску привреду. На челу поборника економског „рјашшпа“, налазио се чувени професор економист Лорцин, који се баш тих дана био вратио из Русије. Он је био и главни референт и он је баш истицао да руски систем планске привреде није добар. Сем чувенога економисте и професора. Хардија, сви су остали присутни Американци, а међ њима. је био и претседник академије политичких наука били за планску привреду. Није дакле никакво чудо што је та идеја најзад постала државном у Америци.

"Ми не верујемо у успех планске привреде. Из свега што смо на Конгресу чули и што смо до сада прочитали, стекли смо уверење, да идега није разрађена и да ће сваки покушај планске привреде у пракси да буде једна груба импровизација, као што је то случај са извођењем марксистичког програма, у Русији. Може бити да, Сомбарт има траво кад тврди, да ов ми налазимо у периоди позног капитализма, који се тиме одликује, да су капитализму страни привредни облици, планско-привредни, у великој мери инфилтрирани у данашњи привредни систем. Али то не значи да се систем планске привреде може да изведе брзо и лако и без огромних потреса. Сомбарт не разликује, по нашем скромном мишљењу две битно различне ствари: капиталистички привредни систем са планско-привредним примесама и планско-привредни систем, који искључује капиталистичке примесе, као што то показује онај део совјетске привреде, који још није социјаливирамн. Не дају се све привредне гране лако плански регу-

|лисати. Оне привредне гране код којих је лако из|водљива _планска привреда,

одавно су се саме плански организовале, не чекајући на промену привредног система. Проблем је како да се организују они, у индувилистичкој привреди формирани екстремно индивидуалистички облици производње: |

Ми до данас нисмо додирнули питање планске привреде из простог равлота што наше студије тог проблема нису завршене. Ми немао обичај да у оцени тако тешких проблема, сечемо на, пању, као што то раде богом обдарени мислиоци. Наше студије планске привреде биће ускоро завршене п ми ћемо ускоро моћи изложити читаоцима све до сада познате модалитете тог привредног система и нашу критику.

В, Бајкић

феве