Народно благостање

13, мај 1933.

остале пољопривредне гране. Одговор на то питање даје нам инж. Е. Хауер-Гротенхоф у чланку „Промашена талијанска пшенична борба“ који је недавно објављен у „„Естерајхише Фолксвирт“. Будући да је Италија најглавнији купац за наше пољопривредне производе сматрамо за, потребно, да чланак у најкраћем изводу саопштимо нашим читаоцима.

Талијанска производња жита износила је просечко од 1921—–25. год. 53,9 милиона квинтала, тако да је био потребан годишњи увоз од округло 25 милиона квинтала. До“ мапа производња покривала је дакле ИЕ домаће погратаље. Просечни принос по хектару износио је 11,5 квинтала.

У колосалној пропаганди настојало се сељацима утувити у главу, да је потребно интензивирање производње пшенице употребом пољопривредних машина, вештачког ђубрива и т. д. Будући да је принос по хектару од просечно А квинтала у годинама 1921.—-25. био релативно мален, ми-

слило се према плану „пшеничне борбе“ да ће успети да се

он за 5 година повећа на 20 квинтала. Додуше у Северној Италији просечни принос износио је и у горњем периоду око 17 квинтала по хектару, али ту се производи само око 36 од сто читаве талијанске производње, док у Средњој и Јужној Италији и на острвима просечни принос није био виши од 9,5—10 квинтала, Дакле интензивирање је у првом реду требало да се проведе у овим крајевима. Уведена је такође заштитна царина на пшеницу и борба је почела. Жетва пшенице у Италији износила је:

1927. 53,2 мил. квинтала 1928. 622 » 1929. ПОЛО 5, и 1930. 54 5 3 1931. 674 | 5 1932. (процена) 19:0/ 5, >

Просечни принос по хектару износио је у 1932 год. око. 15,2 квинтала. Површина засејана пшеницом незнатло је порасла, од просечно 4,6 милиона хектара у 1921.—25. год. на 4,9 милиона у 1932. Интензивирање на малим и средњим сељачким газдинствима није провођено, јер она продају врло мали део жетве, те висока царина није могла бити потстрек за повећање производње, док се на великим газдинствима, која су искоришћавала царине, производња пшенице екстенвивирала. У Средњој и у Јужној Италији где су у главном и заступљена средња и мала газдинства интензивирање производње пшенице није се могло провести, јер није могућа велика примена машина, а и услед климатских разлога, услед помањкања влаге и периоду април— јуни није могућа ни употреба вештачког ђубрива. Повећање приноса по хектару на пр. у 1932. год. на 15,2 квинтала није резултат интензивирања него у главном повољних климатских прилика. Познато је да су у прошлој години и у Шпанији и Француској били рекордни приноси, Колико жетвени принос зависи од климатских прилика најбоље показује и његов пад од 70,7 У 1929. на 57,1 мил, квинтала у 1930. упркос повећању засејане површине,

Интересантно је међутим да је за време „пшеничне борбе" знатно смањен број стоке у Италији. Од 1925. до 1929. смањен је број говеда за 7, оваца за 20, коза 43, коња 8, мазги 16 и магараца за 13 од сто. То је у вези са мањом производњом сточне хране због повећања површине засејане пшеницом. Осим тога опажа се у Италији у истом периоду пад извоза јужног воћа, вина и уља за 20 од сто, док је у том времену шпански извоз тих производа повећан за око 32 од сто. У једностраном форсирању производње жита запуштене су многе друге пољопривредне гране, а како "смо горе видели без сталних сигурних резултата. Просечни годишњи принос талијанске пољопривреде ценио се од 1925.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 311

до 1930. на 35,8 милијарди лира, а на све врсте жита отпада од тога 7,7 милијарди односно 20 од сто.

У најновије време почела је и „сточна борба“, која има за циљ да омогући подмирење домаће потрошње меса и сточних производа домаћом производњом. Али то претпоставља повећање производње сточне хране што ће морати да иде на рачун површине засејане пшеницом.

Међутим Италија нема природне предуслове за производњу толике количине жита и сточних производа колико јој је потребно за подмирење домаће потрошње, а то су изгледа увидели и Талијани и они због тога све мање заступају принцип привредне аутаркије,

РЕНЕА ЦЕНЕ РЕНЕАРЗЕСТА.

Розје primanja „The dnilation Bill-a” u američkom senatu promet na njujorškoj berzi iznosio je 29 aprila 3 miliona 390. hiljada komada obligacija i akcija. je najveći dnevni promet posle Бегтапзкос Кгаћа. Obligacije su prodavane a akcije kupovane. To je prirodna posledica koju izaziva na berzi inilacionistička opasnost. Kapital beži iz vrednosti sa stalnom kamatom u akcije t. |. vrednosti sa supstancijom. Naravno da je zbog toga došlo i do naročitog skoka kurseva akcija, dok su obligacije relativno vrlo malo porasle. Indeks 30 industrijskih akcija na njujorškoj berzi porastao je od 71,71 27. aprila na 79,16 4. maja, indeks 20 akcija železničkih društava za isto vreme od 25,44 na 35,52, dok je indeks 40 raznih zajmova porastao samo od 76,20 na 77,84.

Prirodno je, da je napuštanje zlatnog važenja i inflacionistička opasnost u Americi imala ogromno dejstvo i na berz. u evropskim državama koje još imaju zlatno važenje, jer je Ditanje hoće li-ga naročito tri male države Švajcarska, Holandija i Belgija moći održati u prkos sve jačoj tendenciji u svetu za opštom devalvacijom valuta o čemu će i na predstojećoj Svetskoj ekonomskoj i monetarnoj konferenciji biti reči. Dakle i u Francuskoj, Holandiji, Belgiji i Švajcarskoj došlo je zbog toga do hose vrednosti sa supstancijom i do pada vrednosti sa stalnom kamatom. U Francuskoj i Belgiji taj pojav nije imao naročito velikog dejstva, ali je zato u Holandiji a naročito u Švajcarskoj pad kursa papira sa stalnom kamatom i porast izvesnih akcija, koje daju utisak velike sigurnosti, bio vrlo jak. U Holandiji je porastao indeks industrijskih akcija od 27 IV do 4 V od 121,60na 129,11, a. opšti indeks akcija od 114,99 na 121,91. Iz Holandije i Švajćarske došlo je u zadnje vreme do. većeg odliva zlata u Francusku, a to donekle pojačava nervozu na berzi.

Inilatorna treskavica и Evropi

То

U Švajcarskoj je uticaj inflacionističke opasnosti u Americi i njezine reperkusije na Švajcarsku bio tako jak da se porast kurseva nekih akcija može porediti sa onim u Njujorku. Tako su na pr. porasle akcije Industrije aluminijuma u Šafhauzenu od 1660 6 aprila na 2065 4 maja t. j. za okruglo 25%. Akcije Braun Boveri od 133 na 170, akcije Salcerovih preduzeća od 411 na 480. Osim toga oseća se naročito jak interes neuposlenog kapitala za nove investicije, što se naročito vidi iz smanjenja potraživanja Švajcarske privrede po žimo računu kod Narodne banke za 175 miliona šv. franaka u roku od mesec dana. S druge strane pale su 3 i po %-tne obligacije Švajcarskih federalnih železnica, koje su poznate kao papir sa apsolutnom Sigur– nosti i za koji se naročito interesirao međunarodni fluktuirajući kapital od 100,30 6 aprila na 93,50 4. maja. I ostali papiri sa stalnom kamatom beleže pad kursa, ali nešto manji nego 3 i po %-tna renta.

Švajcarski merodavni krugovi izjavili su u zadnje vreme u više navrata da Švajcarska ostaje nepokolebivo na zlatnom važenju. 1 dok se Francuska bude držala na tom stanovištu izgleda da će držati i Švajcarska, ali da to ima ogromne štete za

izvesne grane Švajcarske narodne privrede više je nego OČI= ~ >