Народно благостање

Страна 330

- HAPOJIHO BJIAPOOTATDE

28. о. м. одржаће се по други пут у Загребу годишња скупштина „Меркура“, код кога је осигурано преко 20 хиљада приватних намештеника

из свих крајева.

Ми смо у „Народном Благостању“" од 8. априла о колстатовали неповољне финансијске и опште прилике у овом друштву. И уместо да се цела пажња посвети раду на оздрављењу и нормализирању друштва, како би се олакшао положај приватних намештеника, који је, услед садањих тешких прилика из дана у дан неповољнији, оно је постало ратиште завађених табора. Та борба траје већ дуже времена, али тек у прошлој и нарочито у овој години она је таква да „онемогућује сваки правилан рад. Из разних групација, формираних већином на личној бази, искристализовала су се два противничка табора: „белих“ и „плавих“, односно разводњених „црвених“ и „црних". Прошле године и једни и други седели су у Управи, где су „бели“ (,комораши“) били у већини. Они су систематски једни другима правили сметње и путем штампе водили жучну полемику. Разумљиво је; да је од тога највише штете имало друштво, односно приватни намештеници,

На годишњој скупштини у фебруару о. г., где је било 60 делегата подружница из свих крајева, који су примили на име путних трошкова званично 100 хиљада динара, дошло је до таквих сукоба, да се скупштина прекинула, не завршивши рад и не изабравши нову управу. Настало је незаконито стање, јер су „бели“ после изгласавог непођерења поднели. оставке, а „плави“ најенергичније тражили од бановине управу за себе. Такво стање траје још и данас. Борба је још оштрије настављена полемиком преко штампе. 14. O. м. одржани су у свим подружницама избори делегата за годишњу скупшитну, њих 60, као и пре. Опет ће само га путне трошкове примити 100 хиљада динара.

Поред осталога, неки истичу као главну тачку, засебне намештеничке коморе. Известан број би на тај начин створио лепо ухљебљење. |

После овога можемо још песимистичкије гледати на положај друштва „Меркур“, и поновити констатацију сличну као и у првом чланку: не знамо ко ће победити (,бели“, „плави“, „комесарци", „независни“, „социјалисти“, „клериkai” и т. д.), али приватни намештеници могу у овој борби само да изгубе:

Ovih dana okružni ured za Oosiguranje radnika u Vel. Bečkereku izdao |e izveštaj o svom poslovanju u 1932 god. i kratak tabelarni pregled svog аАезећоgodišnjec rada od 1922—1932 godine.

Менкођескегесја Ouzor u godini 1932

Бела Ана ниинака тон пса

_______

Nadležnost ureda prostire se na 152 opštine, 9 srezova i četiri grada.

Što je karakteristično za poslovanje ovoga ureda |este da je najveći deo osiguranih radnika zaposlen u poljoprivredi ı da je njihova prosečno obezbeđena nadnica niža nego kod radnika ostalih ureda. 1922—1930 gp. iznosila je 22,16 din., u 1031 ona je najnižu obezbeđenu nadnicu u celoj državi. Najveći deo osiguranih članova malaži se u glavnom između VI. i VIL nadničnog razreda (16,9—24 din.).

Kretanje broja osiguranih radnika vidi se iz ove tablice:

Godina: . Ukupni broj osigu- | Godišnji prinos ranih: po članu:

1922/23 17.412 466.23. dinara

1924 || | 17.453 410,84 ,,

Бр. 21 1925, - |. 16.541 _ 30048 "1926 14.657 45674 | 1928... 16.063 424,07 1927 15.546 44023, 1929. 16479 | 471,04 >, 1930 15.852 466,80 „,, 1037 19.172 40075, 1032 19.571 40298,

Povećani broj članova u 1931 ı 32 god. dolazi zbog toga,

što Je 1031 god. razrešen Vršački Ouzor te je ovom uredu pri-

palo oko. 6830 njegovih članova. S druge strane da je broj članova u 1932 naprama broju 1931 još i uvećao, razlog je taj, što su vodne zadruge 1932 god. posle velikih poplava poduzele veće radove, i što su saobraćajne ustanove vršile opravke željezničkih puteva. Od ukupnog broja osiguranih u 1032 bilo je 13.090 muških, a 5585 ženskih. Prema statistici koju je Ouzor počeo voditi od 1. jula 1932 bilo je zaposleno: u poljoprivredi 13.400, a ostalo otpada na industriju. i i

U 1932 god. bilo je ukupnih lekarskih pregleda 40.898; pregleda ležećih bolesnika 5917; ordinacija 115.557 i ordinacija u stanu 17.448. Od prijavljenih bolovalo je od venemje 644, od trahome 241, od tuberkuloze 1778, od nesretnih slučajeva 1273 a od zaraznih bolesti 1146. -

Na banjsko i sanatorijsko lečenje poslato je u 1932 god.

ukupno 218 članova, 8330 dana lečenja. To su većim delom bili ·

tuberkulozni članovi. Izdaci na ta lečenja bili su 680.470 dinara.

Na bolničko lečenje članova za ukupnih 20.703 bolničkih dana izdato je 570.685 dinara, manje za 344.815 din. nego prošle 1931 god. Ako se uzme da je dnevno lečeno 92 bolesnika u 1931 god. a u 1932 tek njih 56, onda šu zbilja u ovoj godini učinjene velike redukcije na izdacima za 'bolesničko lečenje. U izveštaju se to objašnjava time, što su u bolnicu slati „samo oni slučajevi, gde je bolničko lećenje bilo neophodno i bezuslovno poirebno”, a ostali oboleli — a to je velika većina — upućčivani su u centralnu blagajnu. O

1 kod izdataka za hranarinu učinjene su znatne uštede. Рок su oni u 1931 vod. iznosili okruglo 1,78 miliona dinara, to u 1932: god. iznose 1,08 mil., što znači da je isplaćeno manje za 629 hiljada dinara nego u 1931 god. Te redukcije i uštede na račun hranarine ured mofiviše padom prosečne obezbeđene nadnice od 20,26 din. u 1931 god. na 18,73 u 1932 god. Hranarinu je primalo prosečno 164 članova.

I kod izdataka na račun lekova i zdravstvenih potreba učinjene su takođe znatne redukcije. Ti izdaci iznose u 1932 god.

sveca 826.323 dinara t. |. za 418.720 dinara manje nego u.

1931 godini. Uprava ipak smatra da su * ovako skresani ti izdaci veliki, Jer po propisu ne bi smeli biti veći od 8 do 9%, a sada iznose 10,94% ukupno propisanih prinosa.

То su glavni produktivni izdaci ureda. Od ostalih iste vrste važni su još oni za nesrećne slučajeve. Broj prijavljenih nesrećnih slučajeva u 1932 god. bio je 468, a renta je data samo u.38 slučajeva. U godini 1931 od ukupnih, pravo na rentu dobilo je njih 51. Zakonsko. pravo па rentu stiče onaj osiguranik, kojemu iza 10-педепог lečenja radna sposobnost ostane umanjena ža više od 10%.

Ured je imao. 83 lekara. Na svakog lekara otpada 236 članova, a ukupni izdacii na lekarsku službu iznosili su u. 1932 1,15 mil: dinara ih 14,57% ukupnih propisanih prinosa. Oni su procentaalno jednaki izdacima u 1931 god. (14,05%).

Ured je imao 50 administrativnih činovnika. Izdaci na upravne troškove iznosili su u god. 1932 24,02%. ukupnih ipropisanih prinosa kod obezbeđene prosečne nadnice od 18,73 din., a u 1031 god. 25,41%. nadnice od 18,73 din., a u 1931 god., 25,41% nadnice od 20,27 dinara. Tu misu faktično učinjene nikakve redukcije i ako su uprayni troškovi procentualno ove godine manji

tia ) |