Народно благостање

Страна 332 | s НАРОДНО лом износу од око 40—50 милиона чешких круна. Мађарска | ће извести аграрне продукте и то: поврће, воће, јаја, живину :

"и вино у замену за памучну, стакларску и порцуланску робу. Како се види преговори који су почели пре неколико месеци нису имали великог успеха.

— Између Француске и Италије закључен је споразум о примени минималне царинске тарифе на обострани увоз вина. У прошлој години због примене максималне тарифе, износио је увоз талијанског вина у Француску само 14 према 823 хиљаде хектодитара у год. 1931., а талијански увоз француских вина само 890 хектолитара према 4 и по хиљаде хектолитара у 1931. год.

— Споразумном одљуком наше и грчке владе, допунски трговински уговор остаје на снази до 1. јула тек. год.

СОПИДЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Извесне американске индустриске и трговачке фир- | ме повисиле су берива својих радника и чиновника за 5 10%. Теорија куповне снаге почела је понова да добија присталице.

— Према подацима Инспекције рада у Скопљу, у Вардарској бановини има 600 предузећа која запослују укупно 20.000 радника; од тога 6.000 индустријских. У 1932. години у погон је стављено само 8 нових, а ликвидирало 30 предузећа. Број беспослених повећао се за 500. |

—- Бугарска влада спрема закон о смањењу кирија за. 30 према висини кирија у 1929. год. Будући да се у јавности повеља жучна кампања против овог законског предлога, изгледа да ће се смањење ограничити само на мале станове и пословне просторије.

ИНДУСТРИЈА

— Министарство војске и морнарице одлучило је, да. још ове године приступи набавци летње војне одеће од домаће кудеље. Исту одлуку је гледе набавке џакова донела и Управа државних монопола. На тај начин домаћа кудеља је почела да истискује индијску јуту.

—- Међународни стални одбор за дрвну индустрију састао се 12. 0. м. у Бечу. Преставници наше дрвне индустрије незадовољни са његовим радом решили су да иступе из њега. 21. о. м. полазе само двојица посматрача. Тако се испунило наше предвиђање које смо изнели приликом његовог оснивања.

— У Марибору је отворена нова фабрика рубља под именом „Мариборска тверница перила“.

— У Београду је основано акционарско друштво „Оевит“ за индустрију металних, хемијских и пиротехничких производа са капиталом од 2 мил. динара, подељен на 2000 акција по 1000 дин. Чланови Управе су г. г.: Лазар Ф. Сладековић, Алберт А. Руп, д-р Ханс Карлон, д-р Мили-|' Boji Поповић, Жак Томка и Ханс Шредер.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Према извештају Међународног пољопривредног института у Риму изгледи за овогодишњу жетву пшенице у Европи врло су повољни, Овогодишњи принос би могао да премаши и онај из прошле 1932 године.

— На главној скупштини мариборске филијале Друштва виноградара г. Весењак је предложио да се тражи законско регулисање планске привреде у виноградарству, и

оснивање облигаторних продуктивних задруга у виноградарским крајевима. Тај предлог је скупштина једногласно | прихватила. |

— Пруско министарство финансија у циљу Ma Ce mo-. могне пољопривреди одредило је, да се рата земљарине која , доспева 15 маја уопште не наплати. |

— У циљу ефикасног сузбијања свињске куге Мини- | старство пољопривреде издало је банским управама: савској !

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 21 100.000, дунавској 100.000, дринској 50.000, а вардарској и "дравској по 25.000 динара.

=— Посебна комисија којој је у Француској било поверено да испита ситуацију на тржишту жита, поднела је извештај и предлаже следеће мере за решење житног питања: 1. денатурисање једног дела. слабије пшенице за сточну храну, 2. укидање пореза на брашно и хлеб, 3. повећање државних финансијских залиха на 5 милиона квинтала, 4. оснивање посебног компензационог уреда за помагање извоза француског жита и 5. давање кредита организацијама, које лагерују жито у циљу регулирања понуде. Интересантно је, да је у кампањи 1932. /53. упркос суфицитарне

жетве за 5—7:0 милиона квинтала, ипак до сада увезено око 118 милиона квинтала разног жита, што је ситуацију на тр-

жишту још више погоршало.

ТРГОВИНА

— Српско трговачко удружење у Београду подузело је акцију за оснивање једне државне централе свих трговач-

|ких удружења. С тим су се у начелу солидарисали и Савез

трговачких удружења Дравске бановине, Седиште централе било би у Београду .

| САОБРАЋАЈ

— На Бледу је 11. 0. М. почела међународна жељезничка конференција о уређењу путничког саобраћаја између северозападне и источне Европе, која ће трајати 10 дана

— Министар спобранаја сазвао је за 22. ов. мес. пленум тарифног одбора у Љубљани. На дневном реду је доношење дефинитивног мишљења о пројектираној сасбраћајној тарифи,

— Ускоро he се у Београду одржати конференција претставника аутобуских предузећа, која има за циљ тражење дозволе за с: лободну продају чистог бензина.

КРИЗА 5

=— Банатски млин на ваљив а. д налази се у ликвиданији.

= Број незапослених у Италији износио је крајем прошлог месеца ! милион 25 хиљада, од тога 232 хиљаде женCKHX. -

— Број незапослених радника на територији Сплитске коморе износио је 1. маја тек. год, 4851 према 5669 у истом месецу прошле године.

Великој Кикинди

из пословног СВЕТА

Скутштине к зборови

20 мај. — Југословенско спарклет подузеће, д. m. Загреб (ред.). — Загреб. дионичка творница ликера, хрв. воћ. дестилат и оцета (пр. Фрањо Покорни), Загреб (ред.). „lipoMev” д. m. за израду цигле и цријепа, Загреб (ред.). „Кристалум“ д. д. велепродаја стакла и порцулана, Загреб (ред.). — |

21 мај: — Вараждинска индустрија свиле д. д., Вараждин (ред.). — Први слатински млин на ваљке д. д., Слатина (ред.). —

22 мај: — „Нада“ свеопће осигуравајуће деоничарско

друштво у Сарајеву (ред.). —

23 мај: — Зелени вир д. д. за искоришћавање водених

| ла Горског Котара, Скрад (ред.).

24 мај: — Иван Пенић д. д. у Загребу (ред.). — Си-

|дро д. Д, за трговину жељезом, Загреб О — Континен|тално 0 рудокопно и индустријско д. д. у Загребу | (ред). —

25 мај: — Даруварско купатило д. д. у Дарувару Поред.) =

26 мај: — Српска сремска банка д. д. у Руми (ред:).

a | | |