Народно благостање

Страна 346 НАРОДНО

франака годишње, али у 1930 имамо већ дефицит од преко 2 милијарде франака. Он је проузрокован у главном смањењем прихода према 1929 за 2,5 милијарде и повећањем рас- | хода за 800 милиона франака. Код прихода нарочито су били подбацили непосредни порези, таксе и приходи од државних привредних рредузећа.

У марту 1931 уводи се прогресивни порез на непосредне порезе, повећавају се извесне трошарине, а осим тога влада добива овлашћење да емитује благајничких записа са роком до 5 година у износу од ! милијарде франака. Дефицит од ! милијарде из 1931 покрива се зајмом. Заоштравањем кризе у 1932 стање државних финансија се погоршава. У септембру влада добива од парламента овлашћење да емитује дугорочни зајам од 1,5 милијарде франака, средњерочни зајам од 800 милиона франака за консолидацију благајничких записа и нови зајам од 500 милиона на основу благајничких записа. Дугорочни зајам није било могуће емито-

вати, али је на њ узета позајмица од 500 милиона франака

код париских банака. Благајнички записи пласирани су највећим делом у Швајцарској и Холандији. Државни дуг повећао. се од 52,6 милијарди франака крајем 1931 на 55,8 милијарди крајем 1932. Дефицит у 1932 износи око 2,5 милијарде. Финансирање зајмовима, наилазило је на све веће тешкоће. Прилике присиљавају владу да предузме друге мере.

У јануару ов. год. влада предузимље драконско повеБање пореза, које је по прорачуну имало донети око 1450 милиона франака. Колико је (то повећање најбоље нам каже чињеница да је целокупан приход од пореза у 1932 износио 7,3 милијарде франака. Уведен је прирез на доходарину у износу од 1—4%, подвостручен порез на пословни промет, уведен порез на луксуз, уведен је нарочити порез од 60% на. добитак код увозника контингентиране робе и т. д. Прове-. дене уштеде, у првом реду смањење чиновничких плата за 1—5%, смањење инвестиционих кредита за материјали т. д. износиле су око. 550 милиона франака. ||

Ове мере у многом су олакшале рад на уравнотежењу буџета за 1933, али како смо видели влада је ипак била при-

сиљена да издејствује од парламента ванредне пуномоћи. Прве диктаторске финансиске мере које је предузела, после издавања једног прогласа на народ, јесу: смањење субвенција за 20%, смањење материјалних кредита за 10%, смањује се помоћ незапосленим, а осим тога отежавају се услови за примање помоћи, припрема се линеарно смањење чинов- | ничких плата за 10%, изгледа да ће се смањити и инвалидске пензије. Код пореза повећава се прирез на доходарину и то. за дохотке до 20 хиљада франака за 100%, а код већих по, прогресији. Повећава се осим тога читав низ трошарина и такса. Да би се повећао приход од пореза именована је по- | себна комисија за сузбијање пореских утаја, која је добила широка овлашћења у погледу кажњавања пореских преступа.

Влада најављује нове мере у погледу санирања финансија, али наглашује, да је стабилност валуте светиња за њу. Упркос до сада предузетим мерама рачуна се да у буџету за 1933 постоји још непокривен дефицит у износу од 400600 милиона франака. Наравно у колико се временом не повећа, а то је више него сигурно. шешира (одијално осигурање радниАнтирадничко управљање ка у предратној Србији било. „Уредом за осигурање рад- је непознато. Истина оно је

ника Закону о радњама из 1912. шалиишишиишиктеиештеЕЕшпЕштЕиШЕшЕшши _Г предвиђено, али како је познато, тај закон услед ратова није могао бити спроведен у живот, Тек год. 1922. доношењем јединственог закона за целу територију Југославије уводи се обавезно осигурање радника и у Србији као и у осталим подручјима, где га до

тад није било. Прошлу пословну годину 1932., као јубиларну.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 22

десетогодишњицу режима поменутог закона Сузор са месним органима дочекао је у знаку очајног финансијског

"стања, које је још наступило 1930. год. „Народно Благо-

стање“ је о том -већ прошле године у броју 23. писало.

_ Али у вези с тим стањем, важно је истаћи мере, које су подузете за санацију. . |

Кратко и јасно формулисана она гласе: у циљу прихода законски прописани приноси дижу се на максимум, а погодности за осигуранике своде се на минимум. | О том јасно говоре извештаји о прошлогодишњем раду Београдског и Великобечкеречког уреда.

Према извештају београдски Оузор је успео да зачлани сва лица, обавезна на осигурање по закону — изузев кућну послугу где контрола увек није могућа и довољно успешна. Последњих година чланство је из године у годину расло;

Год. Број чланова Год. принос

| по члану M, O и | Дин. i 0 III 5124 592.84 1929. 57.163 54919 1950. 12.600 525.04 1931. - 86.050 bi{-15 1932. 81.850 532.62

„нагли пораст чланства од 1930. на 1931. долази услед ликвидације месних органа у Земуну и Вршцу, чије је чланство око 6.000, пришло београдском уреду. Напротив, уз-

рок бројчаном паду чланства од 1931. на 1932. год. Уред

објашњава изузимањем из осигурања државних дневничара

(око 5000) за које је образован посебан фонд при Министар-

ству финансија, Иначе про осигураних запослен је у индустрији, Колика је просечна надница — извештај о томе ништа не говори. гек дознајемо да је пад просечне обезбеђене наднице био узрок померању чланства из ооље плаћених над-

ничких разреда у горе — што је одлучно код давања чла-

нарине. Али ако имамо у виду годишњи принос по члану од 530.62 дин. у 1932. год. према. 517.75 динара у 1931. години видимо да је он у прошлој години већи, из чега. би могли закључити да је просечна обезбеђена надница У тој години била већа. || |

Од издатака у новцу на прво место су истакнути они на рачун хранарине. Они су у години 1932. били 8,97 мил. дин. што значи 20.38 од сто од укупних прихода, док су у 1931. год. износили око 34 од сто укупних прихода. С 06зиром на то да су укупни приходи у 1931. год. били 44.52 мил. дин. према 44.43 мил. дин. у 1932. год. то значи да су ови издаци у 1932. год. скресани за више од 14 од сто.

Ништа боље не стоји са издацима на рачун породиљских потпора. Оне су у прошлој години износиле 1.37 мил. динара према 4.63 мил. дин. у 1931. дин. То значи смањење за преко две трећине, што долази као последица законских измена којима је отежано право чланова на ту врсту потпора а трајање сведено од 16 на 10 недеља.

Од потпора у натури на прво место долази болничка нега, на чији рачун је у 1932. год, издато 5.56 према 6.04

мил. динара у 1931. год. Београдским болницама упућено

је 1932, г. 8.741 члан, према 8.395 год. 1931. С обзиром на знтано већи број лечених 1932. год. с мањим издацима утрошеним на лечења даде се закључити о квалитету те болничке неге. _ |

Издаци на лекове и санитарни материјал према изјави уредске управе сведени су 1932. године на нормалу. Док су 1931. год. износили 6.83, то у 1932, г. нису већи од 4.89. Дакле за 2 милиона већи издаци 1931. год. били су абнормални и морали су се редуцирати. Наравно редукција и опет пада на рачун радника. Слична ситуација је и код из датака на санаторијско и бањско лечење. Године 1931. ту је

ag: aza ez RR