Народно благостање

7

27. мај 1933,

У прошлом броју „Народног Благостања“ споменули смо "важне мере аустријске владе за спречавање нашег извоза : : од којих је најважнија била укидање. контингента за свиње, Међутим, по вести „IIpMвредног Прегледа", Аустрија, последњих дана јако је ограничила увоз нашег раног поврћа и воћа. Тиме је нарочито погођена Војводина, главно подручје за извоз тих артикала. Ту сада имамо, услед аустриских мера, нагомилане велике количине младог поврћа које је спремно Ha извоз.

Такво стање нам јасно показује како ће бити становиште Аустрије код предстојећих преговора. Она хоће да ограничи наш извоз, и истовремено, као што смо. казали, у прошлом броју, жели олакшице за свој извоз.

Какав став треба ми да заузмемо према овоме» На то одговара „Политика“ од 24 маја у чланку „Ревизија нашег трговинског уговора са Аустријом , који изгледа да је полузваничан где се каже: ми морамо а Ппипе: одбити све предлоге за ограничење нашег извоза.

Пред ревизијом трговинског уговора са Аустријом

Можемо да разговарамо о олакшањима за увоз из Аустрије. Код преговора морамо Аустрију упозорити да свако спречавање нашег извоза слаби нашу куповну моћ и стим слаби изгледе за аустриски извоз. Ово је становиштте тачно. Нас може само да радује што се је наша трго-

винска политика на концу тога сетила. Да је то раније учи- | њено биле би уклоњене многе недаће нашег извоза. Са аргу-'

ментом да свако ограничење увоза значи уједно и ограничење извоза имаћемо успеха само у том случају, ако је први мотив аустриске политике одржање извоза. Ми не верујемо. Напротив главни циљ аустријске трговинске политике је ултра-меркантилистички. И мисли да пасивност трговинског биланса са Југославијом треба одстранити прво ограничењем увоза и тек по том повећањем извоза. За нас је боље да се аустриски трговински биланс изједначи само повећањем извоза. ;

Постоји још једно друго питање које треба расчистити: Како је уопште било могуће да смо у првом тромесечју ове године извезли у Аустрију 195 -милиона, а увезли само за 95 милиона, а да при том није дошло до знатнијих промена у релацији динар-шилинг. Плаћање промета између нас и Аустрије је вршено, после откизавања званичног клиринга, помоћу т. зв. приватног клиринга.

Смисао приватног клиринга је исти као и званичног. Увоз може бити плаћен само извозом. Разлика лежи само у томе да се код званичног клиринга целокупни промет врши код једне банке, код приватног код више банака. Отуд би требало, јер је аустриски извоз мањи од нашег увоза, да наступи велика тражња динара, која би релацију динар шилинг погоршава на штету шилинга. Колико је нама познато дизао се динар према шилингу у светском паритету.

Тачан програм (дневни ред) Светске привредне конференције није још познат. Зна се поуздано само толи: ко да ће Енглеска, Сједињене америчке државе и неке друге земље тражити да се огласе за најважнију тачку конференције мере за подизање цена, било девалвацијом или инфлацијом. Ове мере требало би да имају међународни карактер, јер кад би их само једна земља предузела то би: значило још јаче упропашћавање светске трговине валутним ратом. Потребан је, дакле, и пристанак Француске која до сада није хтела да чује за те мере. И зато цео свет са највећом пажњом очекује какав ће став заузети она у овом питању. 1

У штампи је у последње време -превладавало: мишље-

Хоће ли Француска обарати франакг

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 345 ње да Француска мора попустити пред општим претњама да ће све земље у сваком случају валуте девалвирати, односно да се неће вратити старом паритету. Мисли се да Француска не може остати сама у случају да све земље девалвирају валуте, јер би то јако погоршало њену способност за конкуренцију. Извоз би био уништен и стим и извозна индустрија која је важна грана француске привреде.

| Ми не верујемо у то. Досадашње држање Француске не допушта. закључак да ће она попустити. Оно чиме Француску плаше одавно је стварност. Већ сада је француски извоз јако опао због маказа између цена француских производа и оних у иностранству. Од '1929—1932 извоз је пао за 60%, ДОК је. увоз у истом раздобљу редуциран за 50%.

Па ипак Француска је остала упорно на принципу златног важења. Док су друге земље покушале да дигну и3803 девалвацијом валуте, Француска се ограничила на то да одстрани последице на свој увоз системом контингената и специјалних такса. Она такође није покушала да спусти ниво високих цена. |

| Просечна дневна надница износила је у октобру прошле год, 32,52 фр.; 33,66 у 1930 г. и 31,31 фр. 1929. г. То је према највећем нивоу надница смањење за. 3% док су друге земље своје наднице и друге продукционе трошкове у истом раздобљу знатно снизиле ради фаворизирања извоза.

Сва та рђава дејства на извоз и извозну индустрију нису Француску могла да приволе да прими планове о девалвацији, напротив појачали су тенденцију за аутаркијом. француска је ограничавала увоз и покушала да нађе замену за извоз у самој земљи и у колонијама. Удео целокупног француског увоза из колонија повећао се је у последњим годинама од 12% на 21% а удео француског извоза у колоније од 19% на 31,5%. У последњим годинама је, дакле, једна трећина француског извоза отишао у властите колоније. И недавни говор Даладјеа у Оранжу показује како ће Француска одговорити на претње осталих земаља за девалвацију валуте. Није искључено, каже он, да ће Француска у најскорије време бити присиљена да се повуче од светске привреде. Онда ће она покушати да изгради са својим колонијама властито привредно царство. -

Стављена пред избор или напустити златно важење, или одрећи се извоза, вероватно је да ће она учинити последње. Средином овог месеца добила је белгијска влада, упркос оштрој опозицији социјалиста, ванредна овлашћења у ~ погледу санације државних финансија. Овакво овлашћење влади даје се у Белгији од краја рата по трећи пут. Садашње је додуше ограничено на три месеца, али у колико до тог рока санација не буде проведена вероватно је, да ће рок бити продужен. На какве тешкоће наилазе владе у парламентарним државама са провођењем својих финансиских проблема, најбоље нам показује пример Француске. Будући да је у Белгији социјали-. стичка опозиција врло борбена и да је онемогућивала рад владе, разумљиво је, да је она применила ово средство. Тим више што се буџетско питање налази у акутном стању већ више од две године, јер је прво велико повећање пореза за покриће дефицита следило у марту 1931. У осталом и У Француској тражи Кајо, један од најпризнатијих финанси-

Драконске мере за саниање државних финансиД ја у Белгији

ских ауторитета, ванредне пуномоћи за владу за уређење финансија и није искључено, да ће француска буџетска криза и бити решена на крају крајева на тај начин.

Како смо већ рекли има више од 2 године, да се Белгија бори с финансиским тешкоћама. У годинама 1921—29. ви од просечно 1,4 милијарде

остварени су. буметски вишко