Народно благостање

> iZ у JON а

27, мај 1933,

И у Енглеској положај филмске индустрије је доста повољан, иако је број посетилаца нешто опао. Бруто приходи у 1982. год. износили су 46,6 мил. фунти стерлинта. |

У скоро свим земљама број посетилаца је од 1928. год. опао, само негде сасвим незнатно, и то у првом реду у оним земљама, где је распрострањеност биоскопа мала, као што је случај код нас.

ЦТ Узроци кризе,

Криза филма је двојака: филма као уметноста и технике и као индустријске гране. Постоје и опецијални узроци кризе у њој. Први већи удар претрпела је она од радиа, који има извесних преимупстава, а најглавнија су разноврсност програма, и могућност употребе код куће и јевтиноћа. А најновији успели огледи са телевизијом могу јој у будућности вадати још мното јаче ударе.

Јача револуција у филму као уметности и индустрии била је и пре пет година, услед појаве тонфилма, који је успео да потисне неми филм. Неми филм је био универзалан, док је тон филм напионалан. Први је пружао много више слике и радње, док тон-филм много тота жртвује звуку, песми и музици. датим неми филм је имао широко поље пласирања, док то, код тон-филма, није случај и зато он постаје много скупљи, а у уметничком погледу слабији, тим пре што звук још није технички усавршен.

Најновијим проналаском омогућено је синхронизирање тон-филмова на разне језике. Дублирањем товор глумца замењује се језиком оне земље у којој се филм приказује. То ће, и ако с трошковима, и техничким недостацима, дати тон-филму интернационални карактер. ;

_ Ив године у годину, могло се утврдити да, у целом свету расте интересовање за разне спортове и излете, међу којима се истичу: ногомет, скијање, туризам. Повнато је да у Немачкој недељом и празницима скоро читаво градско становништво поврви у поља и планине. Тота има и у другим земљама и то из године у годину више, То важи и за ногометне утакмице. СОпортоманија је општа зараза, данашње омладине. Ово има знатнота, утицаја на, посету биоскопа. Може се рачунати на њезино појачање и у мање културним земљама.

да земље извознице филм је лепо врело прихода и за државне благајне, од царина, разних такса, и пореза на, биоскопе. Али с друге стране за земље увогнице је и знатни одлив девиза. Последње две године у већини земаља следила су разна девизна ограничења, што је, такође, врло рђаво деловало, нарочито на америчку филмеку индустрију.

___Без сваке сумње, да су заштитне мере појединих држава имале знатног утицаја на погоршање депресије код кинематографије. Те мере нису само последица све изравитијих аутаркијских тежња У свету, нето и промена у схватању о филму и његовој удови у друштву. То је последњих година све јаче долавило до изражаја. Први су били Совјети, који су употребили филм као одлично пропатандистичко, културно пи научно средство. Филм је постао део њиховог политичког, привредног и социјалног програма, и томе циљу он је имао да служи. Та идеја. бива прихваћена и од других (на пр. у Италији, Индији, а у последње време долази до пуног изражаја

ПИ

у Немачкој и неким другим земљама).

DRI IT

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 341

Крива филма као уметности у погледу квалитета, долази до јаког изражаја у филмској индустрији. Један од узрока је и сувише комерцијаизирање. Та његова, страна учинила, је да он не створи вреднију филмску уметност. Поред свет доминантног, нису бевначајни ни други политички, класни, верски и национални утицаји. На првом месту њетово одвајање од стварности у животу. Највећи број филмова, које смо имали прилике да видимо, били су такви, на пр. амерички каубојски, криминални, комични, оперетски филмови. То у пуној мери важи и за бевживотне и сладуњаве немачке оперете (већином „Уфа), где је идеализирано старо немачко царско доба и живот виших кругова, зачињен раскошом, песмом, музиком, парадама, официрским сјајем. Али то је имало и политичко-национални циљ пошто је та индустријска грана у рукама Хугенберта, политичког преставника, тога реда.

Има још и других мање важнијих узрока, као подизање нових филмеких индустрија у неким земљама, једностраност америчких филмова и т.дД..

Филм је једна од најпопуларнијих и сразмерно најјевтинијих разонода, приступачних свакоме, Али у овом правцу он може имати много шири обим и веће могућности да пружи још разновреснија уживања људима. То су његови најјачи ослонпи за будућност, и још бржи и већи развој. При том он ће као уметност да се мења и можда, преживљује И кризе.

Изувимајући радиофонију и авијацију, ниједна техничка грана није имала тако много промене. У будуће ће исто тако да их буде и није немогуће да неки технички проналазак учини револупију у кинематографији, као што је био случај са проналаском тон-филма. СО таквим могућностима, мора да се рачуна и природно оне ће као и до сада, увек имати утицаја п на филмску индустрију.

М Филм у Југославији.

Многе сколности показују нам, да је и код пас кинематографија у неповољном положају. То ће нам показати и доња, излагања, из којих бемо видети и остале карактеристике њене.

Код нас се све гране кинематографије налазе, у односу према многим културним земљама, у знатном назадку. У првим послератним тодинама, (1919. до 1928) код нас није мотао да буде онако брз раввој филма, п биоскопа, Али после тога, они се стално развијају до појаве тон-филма, који је тражио увођење скупих апаратура (500 хиљада до 1 мил. дин), што није ишло глатко. У то време број биоскопа се рачунао око 500; а према „Обзору на крају 1981. г. пада на 430, а у 1932. г. на 340, са 92 хиљаде седишта, од којих 184 тон, а само 64 са дневним треставама (трема подацима, у прошлој години основане, Државне филмске централе). То значи, да код нас у 1982. год. један биоскоп долази на, 41.180 становгника : у Оједињеним Североамеричким Држа= вама 9.600 (1928. г. 4.800) ; Немачкој 13.500, Чехословачкој 14.700. |

Број продатих улазница у 1982. год. је износио 11.834.000 према, 12.085.000 дин. у 1981. г., што је за 200 хиљада мање или 1,8%. Значи не долази ни једна, улавница годишње на, становника (1982 — 0,84 од сто), а у Сједињеним Америчким Државама 20 и Немачкој 5. | - JIpewa moarmwa Д. Ф. Ц. увевено је 1932. год.