Народно благостање

Страна 364

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 23

— Пољска намерава да оснује Фонд за интервенције у корист повећања цена пшенице. Он ће располагати приносом приреза на разне непосредне порезе, који би у идуће две године имали износити 100 милиона злоти. Овај ће фонд наставити досадашње интервенције државног уреда за жито, чији је фонд од 25 милиона злоти већ потпуно исцрпљен.

— Министарство пољопривреде је забранило трговину вештачким медом. |

САОБРАЋАЈ

— Управа талијанских државних железница овлашћена је да може узети код државног кредитног института за јавне радове зајам од 600 милиона лира. Зајам ће употребити за електрификацију железница. Каматњак 4 и по од сто, рок отплате 20 година. i

—- 25. маја ступила је на снагу нова возаринска тарифа на југословенским железницама за бугарска јаја, која је нижа за 25 од сто од нормалне.

— Суд Општине Београдске примио је споразум са Земунском општином о експлоатацији трамвајског саобраћаја Београд— Земун.

— Министарство саобраћаја одобрило је попуст од 50 од сто на жељезницама и бродовима за делегате обртног конгреса у Суботици.

— 5. јуна отвара се експресни путнички промет на Ду- |

наву на прузи Београд— Беч.

__ Немачко Земаљско друштво железница поручило је 1000 комада камиона носивости од 3—5 тона за убрзавање и олакшање промета на кратка одстојања. Ови ће се камиони ставити у промет до краја тек. године, За идуће године планира се повећање броја аутомобила и велико интензивирање аутомобилског промета.

—- 1. јуна престали су важити снижени утоварни им истоварни рокови, који су важили за станицу Сушак.

—- Аустријска влада одобрила је савезним жељезни-

цама кредит од 5 милиона шилинга за покриће текућих рас- |

хода, након што су им током априла бечке велике банке биле одобриле 2 милиона шилинга. — Турски парламент изгласао је кредит од 80 милиона

турских лира за грађење железница. Кредит ће се расподе- |

лити на 8 година. Влада је већ добила понуде са стране немачких, француских и америчких фирми за извођење тих градња.

ЗАДРУГАРСТВО

— Савез задруга Срба привредника одржао је 21. маја о, г. у Београду своју другу годишњу скупштину. Према извештају за 1932. год. Савез има 25 задруга, од којих 18 (које су упутиле податке) имају активу од 14,310.200 дин. и то: готовине у каси и на приплоду 6,401.000 дин., меница 7,386.000 дин., остало 523.000 дин. У пасиви долази на уделе и сталну штедњу 9,774.190 дин., резервни фондови 1,109.050 дин. улози на штедњу 2,968.159 дин. привремене рачуне 134.644, реесконт код савеза 68.000 дин. и добитци 256.164 дин. Укупан приход ових 18 задруга у 1932. год. био је 1,241.216 дин.

O овим задругама ми смо писали опширније у „Народном Благостању“ од 23: фебруара 0. г.

У управни одбор савеза поново су изабрани г. г.: Милан Стефановић, Никола Ћурчин, д-р Страхиња Бановић, д-р Војислав Бесаровић, д-р Љубомир Пелеш и нови члан г. Радомир Павловић, а у Надзорни одбор г. г.: Миливоје Поштић, Јован Поповић и Милорад Акшин.

— Енглески парламенат изгласао је ових дана закон којим се укида привилегија задруга у погледу неплаћања доходарине, | UO

— У Базелу се 9. јуна састаје међународни конгрес задругара.

ЈАВНИ РАДОВИ

— Београдска општина је одлучила да почне градњу нове општинске болнице за интерне болести. Предрачунска свота износи 5,600.000 дин.

— Централни бактериолошки завод градиће се на земљишту пољопривредне станице у Топчидеру. Предрачун износи 600.000 дин.

КОЊУНКТУРА | — U Francuskoj je u toku prva četiri meseca tek. god. nastavljen pad cena. Indeks cena na veliko iznosio je krajem decembra 1932 god. 413, a krajem aprila ov. god. 387. Za isto vreme pao je indeks cena agrarnih proizvoda od 456 ma 407, in= dustrijskih proizvoda od 375 na 369, a indeks cena na malo od 536 na 518. Kako se vidi najjači je pad kod agrarnih proizvoda. — Према подацима Окружног уреда за осигурање радника у Љубљани у појединим гранама индустрије Дравске бановине било је у априлу о. г. запослено 14.170 радника (за 3.380 више него у фебруару) и то: надземне градње 3.915; инд. камена 3.100; градња цеста 1.070; конфекција 4.350; шумска индустрија 5.950; индустрија коже 1.510; хигијена 1.640; обућарска индустрија 2.960; хемијска 1.530; текстилна. 9.850; метална 6.010; дрвна 3.635; папирна 1.775. индустрија дувана 870; индустрија хране 3.345; кућна послуга 8.230; гостионе и кафане 2.860; трговина 3.720; гра-

|фичка индустрија 1010; општински радови 1.370 и остало

1.200.

ђ Првих 12 грана показују, према прошлом месецу, пораст (од 0,6—48%), међу којима највећи надземне грађе (41.8%), индустрије камена (19.9%), градње цесте (7.5%), и мануфактура (6.1%). Све остале показују опадање (012.1%) и најјаче код општинских радова (2.1%), графичке индустрије (1.0%) и трговини (1.6%).

- — У Швајцарској је недавно именована комисија за испитивање коњунктуре. Она је ових дана поднела свој први извештај у коме се констатује, да је криза у Швајцарској

«структурелне природе и да се претпоставивши опште побољ-

шање привредник прилика у свету прилике у Швајцарској не би много побољшале за кратко време. Најгоре зло лежи у суперкапитализацији многих грана швајцарске индустрије (индустрије чипака, свиле, електричних апарата, машина итд.) које и у нормалним приликама не могу да раде са више од 50 до 60 од сто капацитета. Да би се омогућило укамаћење инвестираног капитала цене су се често монополистичким ме-

рама држале врло високо. Осим тога констатује се и да су

се трговина и банкарство развили много јаче него што то одговара потребама земље. Због тога ће прилагођење промењеним приликама трајати дуже времена и изискивати веће жртве.

КРИЗА.

— Rudarsko preduzeće „Monte Promina” otpustilo je 150 radnika.

— Број незапослених радника у Немачкој износио је 15. маја ов. год. 5 милиона 252 хиљаде. Од 1. до 15. маја

смањен је њихов број за 80 хиљада. Према највећем броју

незапослених у месецу јануару смањење износи 800 хиљада. | — „Новости“ јављају да су заплењени још неки бродови наших паробродарских друштава ради наплате дуга и то пароброд „Доброта“ власништво Милошевића у ТГулону, а у Порт Саиду пароброд „Котор“ власништво Фаже из Котора. | |

| — Промет царинарнице у Марибору опао је у 1932 Г, према години 1930 за 59 од сто, O