Народно благостање

Страна 366

— Почетком 1933. год. било је на Јадранском Приморју 18 хиљада рибара са 5.875 рибарских лађица чија се укупна вредност цени око 27 мил. динара, а рибарски алат 40,5 мил. динара.

— Царињење предива од вештачке свиле вршиће се по броју 327 тачке ! царинске тарифе.

— Од 1, до 30. маја вршиле су се у Загребу ревизије дозвола боравка страних држављана.

— У Министарству пољопривреде, одељење за ветеринарство, одржаће се државни стручни испити 19., 20. и 21. јуна ов. год.

— У Сарајеву је одржан конгрес топионичких инжињера на коме је расправљано о сталешким питањима. .

— Према статистици Американског департмана за индустриски прогрес било је почетком 1933. год. 35,2 милиона аутомобила на свету. Од тога броја сама Америка има четири петине.

— Због заштите домаћих обртника забранило је Удру--

'НАРОДНО "БЛАГОСТАЊЕ

„нине или калдрмине на особне аутомобиле,

Бр. 23.

жење обртника за град и срез Сисак трговање страним трговцима на недељвим и месечним сајмовима.

= Конгрес Удружења југословенских инжењера и архитекта одржаће се у Београду од 4—7 јуна.

| — Према статнстици коју је објавио „Лекар“, орган свесловенског лекарског удружења у Београду, у Југославији има 4951 лекар.

— Аустријска влада је путем декрета смањила ванредни прирез на трошарину на шећер од 14 на 9.20 златних круна по квинталу. Уједно је повећана трошарина на сахарин од 20 на 60 од сто од вредности.

— Љубљански савез туристичких организација отвара сталну туристичку изложбу у Љубљани.

— Министар финансија је забранио наплаћивање увозкоје су неке општине наплаћивале при улазу аутомобила у град.

— Главна годишња скушштина удружења агронома, секција Загреб, одржаће се 18. и 19. јуна у Загребу.

авва

КОЊУНКТУРА

Стање Народне банке морало је изостати из овога броја, пошто до закључка листа нисмо добили податке.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

У току ове недеље је ситуација на београдској ефектној берзи била углавноме мирна. У првој половини недеље је тенденција курсева била лабава, и скоро код свих ефеката су курсеви попуштали. Затим, последња два састанка долази до преокрета: 6% Беглуци показују пред крај недеље нешто чвршће курсеве а код Ратне штете, акција Народне банке и Аграрне банке имамо хосу, која је подигла курс Ратне штете од 190.50 на 195.50, курс акција Народне банке од 3.700 на 3.800— а курс акција Аграрне банке од 214—- на 218динара. Средњи дневни курсеви Београдске ефектне берзе били су ове недеље следећи:

26. 29. 30. 31. 1. 7% Инвестициони зајам — 43— A_— 43— 4% Аграрци 27.50 — — — 6% Беглуци 92.95. 37.05. 30875 | 3190) · 32 8% Блер == = — 0 ).97%1510) 7% Блер - = 92850) 7% Селигман — _ 45.50 — — 21] % Ратна штета 195.50 . 103.25 (19050: 19 == “JOB Народна банка 3.750. 3.740 3.700—K 3:800— ArpapHa банка — —. 214-—' 21550 218,

Код обрта имали смо ове недеље једно изненађење. У акцијама Народне банке трговано је за 3.03 милидна из једне руке, због чега износи укупан обрт у ефектима 4.43 милиона према 1.4 милиона у прошлој недељи. Ако елеминирамо ванредни обрт у акцијама Народне банке онда видимо, да је у осталим папирима остао готово непромењен, као и прошле недеље. У ренти Ратне штете трговано је за 715 хиљада од чега за 677 хиљада у промпт роби и за 38 хиљада у терминима. У 6% Беглуцима обрт је износио 342 хиљаде, у 7% Селигману, који је порастао на 45.50 због редовне исплате купона 154 хиљаде, док је курс 7% и 8% Блера једнак на 32.50 због слабог интересовања за ове папире. У 7% Блеру трговано је за 18 хиљада а у 8% Блеру за 37 хиљада. У акцијама Аграрне банке обрт је износио 86 хиљада, 4% Аграрцима 6 хиљада и 7% Инвестиционом зајму 32 хиљаде.

На њујоршкој берзи наши су папири у последње време. С · žultati. Sve ako se i članovi komiteta slože u jednom gledanju

у скоку, а нотирани су последња дпа месеца:

| 7% Блер 83% Блер. 7% Селигман 4 април 14.50 16— 1411 април 13.50 16.25 15.50 18 априла 13.50 16=— 17 25 априла 15 16.35 20'2 маја 16 16.75 21.82 -8 маја 16.50 #7215. 22.50 16 маја 16.50 17.82 22 23 маја 16.50 18.65 19.83 28 маја 17.50 20.— 22 —

На париској берзи су курсеви наших папира били стационарни. Нотирали су:

22: УМ. 23. V. 24. V. 26. УМ 29. У

4%, из 1895 год. 25:05 == = 2560 25:60 2%. из 1902 год. 130— 123—- 125—– 120— 1214.5% из 19906 123— 110— 110— 110— 111.4.5% из 1909 104— 105.— 110— 112.— 1065% из 1913 25— 26— 2650 26— 264.5% из 1910 То ||| 112 [12 114 4.5% из 1911 110— 11— 112— 112.— 114.7% из 1931 I7— 17— 17.—— 17.05 17.75 На београдском тржишту девиза је ситуацја остала непромењена. У иностранству је курс динара остао стаби-

лан, и то на циришкој берзи на 7.— швајцарских франака за 100— динара. Долар нотира у Цириху 4.37 а код нас, на такозваној црној берзи варира око 70 дин. „Црна берза“ је без већег посла и интересовање за девизе је знатно попустило. На београдској девизној берзи обрт је износио 4.97-милиона према 2.65 милиона у прошлој недељи (било је свега 3 састанка) и 4.5 милиона у претпрошлој недељи. Највише је трговано у приватном клирингу са Бечом, за 4.25 милиона. Курс шилинга је варирао између 8.75 и 8.85 а грчки извозни бонови 43.25 до 44.— код чврсте тенденције. Обрт је износио 79 хиљада, код слабе понуде. У девизи Цирих обрт је износио на берзи 150 хиљада, у девизи Лондон 313 хиљада, Париз 82 хиљаде, Њујорк 91 хиљада ит, д.

ZAGREBAČKA BERZA Novčano fržište. Što se više približuje termin u kojem bi Komisija za sanaciju prilika novčanih zavoda imala da izradi i predade svoje predloge, tim se manje očekuju pozitivni re-