Народно благостање

"Страна 380

miliona. Najjače su podbacili prihodi od službeničkog poreza i to za 17% i oni od poreza na poslovni promet za 25%, dok carine, kao i trošarina na duvan,šećer, руо 11. 4. pokazuju Vrlo: male razlike prema predviđenim бота. — У Мољској је угеден џрирез на норгзе на имовину, | који ће трајати до 1937. Годишњи принос рачуна се на 24 милиона злоти. — 2. juna otvoren je u Londonu upis australijskog zaima | u iznosu od 11,4 miliona funti, koji je u toku jednog dana preupisan za 10%. — Beigijska vlada na osnovu maročitih ovlašćenja која , је dobila od parlamenta za sanaciju državnih Нпапзја snizila |

je plate državnih činovnika i penzije za 5%; subvencije za:

20%; adminisitrativrie rashode za 10%; kod dohodaka iznad 30 hiljada franaka uvodi se naročita taksa; uvodi se prirez od 1 i Do od sto na sve neposredne poreze. Ukidaju se penzije u svim slučajevima gde se dotični još nalazi u državnoj službi. Predviđaju se pooštrene mere profiv poreskih utaja.

ТРГОВИНСКА ПОЛАТИКА

— Између Мађарске и Немачке закључен је евих дана у Будимпешти споразум о олакшању мађарског извоза у Немачку. Немачка се обвезала, да да Мађарској извесне олакшице за извоз воћа, поврћа и пшенице у износу од 16

милиона марака и извоз јаја у износу од пола милиона марака. Овај увоз има да уследи у облику компензације. О про-,

туконцесијама Мађарске, као и о даљим олакшицама за извоз мађарске стоке и живине, повешће се ускоро у Берлину нови преговори.

— Belgija je 25 maja zabrania uvoz butera, mleka, mesa ı stoke.

— француска влада одредила је нове таксе за увоз дрва, и то за округло дрво 30 франака, резано 80, јаписка грађа 5 и тесано дрво 300 франака.

— Према једном споразуму одобрила је аустријска влада увоз југословенског поврћа и то краставаца 30 од сто количине увезене 1931. год. Увоз парадајза је неограничен.

ИНДУСТРИЈА ž

— У француској индустрији гвожђа и челика констатује се од почетка ов. год. знатно оживљење коњунктуре. Производња челика порасла је од јануара до краја марта за 16%. Због повећане тражње успело је картелима од почетка априла до; сада два пута повећати цене, укупно за 10. од сто.

— Америчка индустрија челика радила је последњу: у |кграма.

недељу месеца маја са капацитетом од 41%, према 38% претходној недељи и 23% у одговарајућој недељи у прошлој години.

— По плану немачког министра д-р Гебелса за помагање немачке филмске индустрије, основана је ових дана посебна банка с главницом од 200 хиљада марака, али којој су водеће банке већ ставиле на расположење кредит у износу од 10 милиона марака.

— Međunarodni kartel cinka čiji je ugovor isticao krajem ov. mes. produžen je do kraja oktobra ov. god. Ograničenje proizvodnje na 45% kapaciteta ostaje i dalje na snazi.

— У Загребу су се, 1. јуна, фузионисали Стандард Оил и Вакуум Оил Комп.

— 8 ov. m. Održan je w» Beogradu zemaljski kongres mlinara, na kome je doneta sledeća rezolucija:

1) Da se ukine današnji sistem poreza na brašno kao ubitačan za solidne mlinove, a štetan za državnu blagajnu, jer daje premije onima koji ne plaćaju i da se uvede 2%-tni porez na. poslovni promet za svaku pojedinu fazu prometa. U koliko se uvođenje poreza na poslovni promet sa strane vlade ne bi moglo

Ко БЛАГОСТАЊЕ

| Pp |

prihvatiti, mole se ministar finansija, trgovine i industrije i poljopriverede da u dogovoru sa preistavnicima mlinske industrije odrede svotu godišnjeg poreza koja bi se mogla platiti. , Osim toga, da se propiše osnova za izračunavanje Oporezovanja pojedinih mlinova. prema stvarno samljevenoj količini žita - та trgovački promet i da se porez naplati preko poreske zajed| nice mlinske industrije;

2) Kongres traži da se u okviru izgradnje Privredne Male antante traži da Čehoslovačka uveze iz naše države bar onu | količinu žita, koju je dosad uvozila iz drugih država. Osim toga, da se u okviru preferencijalnog kontingenta omogući izvoz od 20 hiljada Mvintala Drašna mesečno. Kongres traži da državni monopo! izvoza pšenice i brašna treba i formalno ukinuti, jer da je Prizad u kampanji 1932/33 izvozio i preko drugih firmi. Predlaže se, da evidenciju o izvezenim količinama u okviru eventualnih kontingenata vodi Zavod za unapređenje spoljne trgovine.

3) Traži se od Narodne banke da stavi mlinskoj Indusi potrebne sezonske kredite ma raspoloženje, kako bi posle žetve mogla da povuče veće količine žita sa tržišta, jer će u DrOtivnom slučaju prevelika ponuda višiti jak pritisak na cene. Za kupnju 15 hiljada vagona u prva tri mieseca nove kampanje računa se, da bi bio dovoljan kredit od 150 miliona dinara. Naročito se ukazuje na Štetnost daljnjeg smanjivanja kredita Narodne banke i za mlinove i za proizvođače žita.

4) Pre{sedništvu i upravi kongresa poveren je zadatak, da što pre pripremi sve polrebno za obrazovanje zemaljske staleške ustanove.

ТРГОВИНА

— Бразилијански уред за кафу одлучио је да одмах по доласку овогодишње жетве на тржиште купи 40% производње. Од осталих 60% биће половина пуштена у слободну продају, а половина ће се задржати у приватним складиштима. — Због обуставе извоза јаја у Немачку од почетка марта ов. год, и због недавне аустријске забране увоза јаја

|из Бугарске, Бугари су се потрудили да нађу ново тржиште |

за своју робу. У последња два месеца прилично велике количине и то по повољним ценама извезене су у Шпанију, а неке мање y Швајцарску и Чехословачку. Ми смо још пре 10 година почели да извозимо јаја у Шпанију, али сад је све стало због клиринга.

— Према решењу министра трговине и индустрије од 16. маја, куповаће се опијум у Јужном Србији по повлашћеним ценама само до 30. јуна. Од 1. јула куповаће Призад опијум на бази паритетних цена. До сада је купљено 12.000

— Промет скопљанске продуктне берзе 1932. године био је нешто већи него 1931. Укупни промет износио је 698 вагона (460 у 1931), у вредности од 8 и по милиона динара.

САОБРАЋАЈ |

— Дирекција румунских државних железница израдила је план за исплату неисплаћених поруџбина. При томе ће се најпре узети у обзир дугови за поруџбине у иностранству. — Zajam od 600 miliona lira koji su talijanske železnice dobile od Instituta za javne radove za provođenje elektrifikacije potpuno je upisan već prvi dan. Naročito je pao u oči veliki interes radnika i sitnih štediša za ovaj zajam. Prema dosa| dašnjim podacima oni su upisali oko 35 miliona lira. Najveći део zajma wuzele su državne Mreditne institucije, kojih. u Italiji ima око 15 1 velike banke.

— 1. јула 0. г. ступа на снагу нова тарифа за југосло"ренско-немачки железнички саобраћај путника, пртљага и експресне робе. |

и i