Народно благостање

Страна 382 | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ || __Бр. 24' — Према подацима Министарства пољопривреде, уку- | Бледу завршила је свој рад. Постигнути су споразуми за отпна површина под виноградима износила је у 1932. г: 209.403 | варање ваздушне линије Сушак—Љубљана—Целовец—Салцхектара, што чини око 0,8 од сто целокупне површине, 1,5% бург која би, даље, била спојена са линијом Париз— Берлин, обрађене површине и 2,10% зиратне. Укупна производња |Копенхаген. Решавана су питања туристичког аутомобилвина износила је 4,387.138 хектолитара. ског промета. Предлаган је клиринг између „Путника“ и “ — Овогодишња главна годишња скупштина Удружења | „Аустријског туристичког уреда“. за заштиту поверилаца у Новом Саду одржаће се 25. јуна. — У београдском атару довршен је катастарски премер. Град Београд је подељен у седам катастарских општина. — Забрањен је увоз кромпира из Шпаније због болести на њему. | — 8 juna Nemačka {e objav}a moratorijum transfera za sve privatne dugove inostranstvu. Ta se mera mogla očekivati, jer — U Zagrebu је 5 јипа zasedao kongres prodavaca duna nedavnoj konferenciji sa stranim poveriocima 1 Berlinu Dr.| vana i monopolskih artikala Kraljevine Jugoslavije. U doneseŠaht je izneo nemogućnost Nemačke obzirom ma minimalnu za- | noj rezoluciji traži se regulisanje staleških pitanja, između ostalihu zlata i deviza da udovolji svojim obavezama 1 да је тога- log traži se prisilno udruživanje članova. Traži se hitno donotorijum transfera neizbežan. Posebnim zakonom biće naređeno | pravilnika o prodaji duvana i ostalih monopolskih artikala,

— Недавно је у Ужицу основано друштво за туристички промет. . | — „Словенец“ јавља да је становништво Марибора,

од августа прошле до конца априла ове године, издало за бе 1458 ока Па.

таксе пл т таксе Ty

nemačkim građanima, koji duguju inostranstvu, да interes po.

inostranim dugovima plaćaju i dalje naročito ц фи зугћи ођта- |

zovanoj kasi pri Rajhsbanci. — Туристичка koBtpepomnaja за промет странаца на

| redukcija postojećin prodavnica i t. d.

— Čehoslovačka je povećala površinu zasejanu ozimom pšenicom od 808 hiljada hektara u prošloj godini na 862 hilja-

de hektara u ovoj godini.

У стању Народне банке за ултимо маја нма неколико |злато набављено у нашој земљи ин не продајом девиза. Како крупнијих промена. Злато у подлози је повећано за 33.5 МИ- | пак имамо истовремено и смањење девизног стока, за 40 милиона на 1796 милиона динара, чиме је постигнуто највише | она на 111.2 милиона динара, вероватно за куповину сре-

У милионима динара. |бра или за планање нскивања металног новца у иностран| АКТ 3. Хи | 31. Хи | ту | 22 у | 3. у |уству, то је подлога пер салдо смањена за свега 67 милиона

ЕТИВА 1931 | 1932 1033 | 1%33 | 1933 · , 6 тна-

'на 1907.2 милисна дин. Стање сребрног новца, у благајна OJ LOMA aaa cro тона стб0 6 ттезе 14025 |(706,0 ма Народне банке порасло је за 40.4 милиона на 247.6 миЛо ка к на « „ š . 5 Lj ; новч. у страној монети 6.3 0.8} 0.03 0.1. O01||RHOHa, a Уа | па DŽ EC 15 ТЕ Менични зајмови су незнатно повећани — са свега ин e ; .9) i914. : le: која ној уаачеју 36 09 хиљада на 1998.9 милиона динара а ломбардни су остали O O. 0. PI O O 86.4 1.9} 32.6| 35,5 34,5||woenpoMemeHuH на 326 милиона. кован новац: | “

у киклу и сребру 38.81 139,9! 189.3! 207.4! 247.6 У пасиви је важан одлив код обавеза по виђењу, за Демонетезнрако сребро 33.9 62,7 милиона на 943 милиона; ова промена је последица смаSajmon; 1965.6| 21{1.9) 2001.0| 1998,5) 1998.o| | 7274 жиро-рачуна, за 50 милиона на 277.4 милиона, држав-

ва меница с al ~ 7 | о

на хартије од врела, 287.2| 3448) 3262) 326.0) 326.0||пог потраживања за 1.9 мил. на 7.47 мил .а „разних рачуна“

Укупно 2252.8) 2456 8] 2327.2 2324.5| 2324,9] | за 10.7 милиона на 658.9 милиона. Поред тога имамо смаХартије од вредности 274) 154 15.4 154) 15.4||њење и код обавеза са роком, за 10.47 милиона (на 1296 миРанији аванси Држави || 1799.2 1808.6| 1813,3) 1813.5) 1813.7 -

TIS DeRoR O aBaBen Dan, |auoHa). Hom npernocraBKoOM да ово долази од благајничких Држ, Благајви . . . 600.0| 600.0| 600.0| 600.0| | записа, којима је био рок, онда видимо, да је народна при B | | 71.8! 580) 58.0) 38.0) 58.0 | | | Вреле 254 O 29) то) тој то) ~, |вреда (у првом реду банке) за потребе ултимо ликвидације Непокретности, завод за овога месеца подигла преко 60 милиона. Позиција „разна па-

а Брета патента || 1450 154 {| 1594/ 150, {595 o ;

PAŠA AUS 219) 21.6| 701) 644| 73.4||cMBa“ poWaayje moBebame 3a 82.0 милиона на 291.5 милиона. ПАСИВ A Све ове промене имале су за последицу повећање опDO a ~. а Јо a По 0 1500 6 1806 тицаја новчаница, за 32. 47 милиона на 4453.38 милиона, а

езервни ОНД |. 5.» : 3 ; ; • а Ја фондови .. 42 86 9,6 97 9,7) | оптицај и обавезе по виђењу износе укупно 5397.28 милиона. Новчанице у оптицају 5172.2| 4772.7| 4462,5, 4420.9; 4453.3 Обавезг по виђењу; БЕОГРАДСКА БЕРЗА

потраживање Државе 1528 1 1.9 3 9.3 ЈА На београдској ефектној берзи имали смо ове седмице

жиро-рачувн , 3) 3841) 3077 32751 270. лоника НЕ O - a

разни рачуни 60.9 299.6) 634.1 669.7 658.9 због празника четири састанка. Ово празнично расположењ

Укупно . 416,5| 697.8| 9448) 1006,5! 943,8||осећало се на берзи још и у току читаве недеље и интереОбавезе са рокок s 681.1| 1459,4| 1297.0) 1296 5| 1286.0] совања готово није ни било. Чврсте су биле акције Народне Базна пасива | | . - 46,4| 40.3| 215,0] 208.5| 291.5 „банке и 7% Селигман док су сви остали ефекти задржали Оптицај и обав. по виђ. ||5588.7| 5470 5! 5407.3/ 5427.5 5397.2 курсеве од краја прошле недеље. "Ратна. штета је попустила

УНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 МАЈА 1935 год,

стање у послератно доба, Склони смо претпоставци, да је ово