Народно благостање

17. јуни 1933, НАРОДНО

V. Bajkić

БЛАГОСТАЊЕ Страна 387

VALUTE ! INOSTRANI DUGOVI PODUNAVSKIH ZEMALJA

Govor održan u plenarnoj sednici VII Kongresa Medjunarodne trđćovačke komore u Beču 1 juna 1933.')

IV Podunavshe države nisu mogle ići stopama Velibe Britanije. V Kliringomanija. VI Privafni bliring. - VII Kompenzacija, VIII Ponovno transferiranje dužnih suma nije trgovinsho-političhi, već produhciono-političhi problem, IX Cene,

(Svršetak)

IV Podtinavske države nistu mogle ići stopama Velike Britanije

S izvesne strane činjen je prekor podunavskim državama što se nisu ugledale na Englesku, koja je u isto doba kad i one bila u istoj ktitičnoj situaciji u pogledu stabilnosti nacionalne valute. Ali umesto da uvede devizna ograničenja Engleska je i dalje ostavila slobodu trgovine devizama. Kao što je docnije razviće pokazalo, Engleska je imala puno prava, jer dok podunavske države imaju i depresiranu valutu i srozanu spoljnu trgovinu i istopljene zlatne rezerve, dotle je engleska зрођпа trgovina manje stradala, a što se tiče valute, njena je depresijacija bila privremena, jer vlada Velike Britanije već duže vremena čini mapor da bi sprečila povratak funte na zlatni paritet. S izvesnih strana je čak tvrđeno da ni odliv zlata iz Podunavskih država nije bio tako veliki, da bi se mogao da smatra Za tragičan.

Na prvi pogled gornja tablica daje pravo onima, koji tvrde, da odliv zlata mije bio tako tragičan. Ali gornja tablica ne pokazuje sliku kretanja zlata u gornjoj pertodi i pravo stanje zlatne zalihe. Iz gornje tablice se ne vidi koliko su pojedine podunavske države vanrednim srefstvima pojačavale zlatnu rezervu. A sve su to uradile: zaključenjem većih dugoročnih zajmova, a nekoje i upotrebom revolving kredita.

Ni stanje zlatne zalihe ne vidi se iz gornje tablice, zahvaljujući naopakoj praksi, koja je uvedena pod auspicijama Banke za međunarodne obračune (svakako u najbolioj nameri), ali sa vilo mnogo optimizma i bez predviđanja posledica. U nedeljnim stanjima podunavskih centralnih banaka ne iskazuju se kratkoročni dugovi u pasivi u stranoj valuti, već u domaćoj. To je netačno 'knjiženje koje je tek pre kratkog vremena napustila Nemačka. Pravo stanje zlatnih zaliha može se do-

· biti samo onda, kad se od celokupne iskazane zalihe

Zlatna i devizna rezerva i '/h pokrića | Austrija Madjarska Poljska Rumunija Čehoslov. Jugoslavija DI A T. U M u m i la or n i ma Šilinga| % |Penge| % Zlodi | 6 Беја. | + | Č. kr. | % | Dinara | 31./Х1./1929 406,3| 387| 209.8) 41.0) :,119,2 61,9] 15.931 52.2) 3.434] 38,6] 2.927.6) 399 ~ 31./Х1./1930 412.0 38.1| 2064. 438 851.7| 55.3! 11.021! 44.6) 39231 46.711 1.8344 · 295 31,/Х1 /1931 291,9 24.111 125.2| 25.5 6884! 48.' 9,953] 360] 2.538] 31.6] 2.097.0) 375 31./Х11./1932 128,5 21,1) 110.6) 31,9) 55:33! 45,0] 10.021] 35.8) 2.737 39,1) 1.968.0) 35.9 31./Х11./1933 188.5 22,8} 110.4} 32.2 491.2| 42.4| 10.306| 35.9) 2.713! 39,5| 1.930.0| 35,4 _ Od 31. XII. 1929 do 419 550 419 659 199 | 6697 31. Ш, 1933 раја па Jo Jo Jo Jo Jo i

1) „Trgovinski list? u Ljubljani i „Jugoslovenski Loyd” u Zagrebu od 30 maja t .g. objavili su „Referat o valutnom i finansiskom stanju podunavskih država, koji je podneo kongresu Međunarodne trgovačke komore u Beču g. d-r Ivan Mohorić, narodni poslanik i bivši ministar.” Kako se gornja tema potpuno poklapa sa mojom, to se može da stvori zabuna o radu kongresa Međunarodne irgovačke komore u pitanju podunavskih zemalja.

Na kongresu Međunarodne trgovačke komore radi se u odborima i u plenumu. U odborima ima svaki član prava učešća u debati, a uprava Komore u Parizu određuje obično jednog ili dva „naročito 'kvalificirana stručnjaka”, da otvore diskusiju. Govornike u plenumu pak određuje Komora na mesec dana ranije, ostavljajući im punu slobodu da iznesu svoje lične poglede na pitanje koje im je dodeljeno. Uprava Međunarodne trgovačke komore u Parizu rezervisala je tri mesta u listi svojih službenih govornika za Jugoslovene, dva u odboru i jedno u plenumu. Za jedno mesto u odboru i za govor u plenumu odredila je uprava

| » И (

moju malenkost, a za drugo mesto u odboru zamolila je naš nacionalni komitet da odredi govornika. Ja sam imao za zadatak da, u zajednici sa bečkim profesorom Mizesom, otvorim diskusiju u odboru za proučavanje pitanja o uslovima povratka slobodnoj trgovini devizama. Dalje je Komora odredila moju malenkost da u plenumu referišem o monetarnom i finansiskom stanju podunavskih država. G. d-r Mohorić nije dao nikakvog referata na sedmom kongresu.

U hodniku zgrade, u kojoj je odtžan sedmi kongres Međunarodne trgovačke komore, prišao je potpisanome једап 20spodin i preitstavivši se kao urednik , Trgovinskog lista”, zamolio. je da mu ustupim moj refetat radi štampanja u о Јао listu”. Ja mu nisam mogao izići na susret. Izgleda da je to gospodina naljutilo, jer kako mogu drugačije da objasnim, da on objavljuje jedan referat, koji nije održan, a da potpuno pre- ćutkuje moj referat, koji je morao sam čuti i koji je želeo objavi? У. В.

ЈУ на