Народно благостање

Страна 414 НАРОДНО Opticaj novčanica i obaveze po мепји !зпозе шКирпо 5370 miliona prema 5394.5 miliona u prošloj nedelji, | У милионима динара.

KG ЕТЕНЕН ПНЕ ==” 7arrrrm 31. XIII | 31. XII |- 31. V | 8: MI | 15. VI AKTMHBA 1931 1932 1933 {033 „9353 Подлога :

Su у касама н на стр.||1758.4 1760.8| 1795 0] 1796.4) 1196 7

новч. у страној монети 6.3 08 001} 0.06 0,4

девизе . . . || 332.0| 2065| 111.2) 109.0| 1061

Укупно 2096.8| 1968.1 | 1907.2| 1905.5) 1903.3 Девизе која на улазе у подлогу · ПЕН: 86.4 129. . 3405| 37.5 3916 Кован новац;

у никлу н сребру 388! 139.9) 247.6) 219.6) 366.9 Демонетизарано сребро ||: | Зајмови;

на неница , 0 1965.6| 2111.9| 1998.9| 1982.5| i975 9|

на хартије од вредн, 2%7.2 3448! 326,0) 3252) 325,2

У 2252.8) 2456 8) 2324.9| 2307.8| 23012 Xa е од вредности 21,4 15,4! 15:44 154 15.4 Би аванси Држави ||1199:2] 1808.6] 1813.1 1813.0) 1814. Привремени аванси Глав. JO Brana 10 | 6000! 600.0| 600.0) 600.0 ВЕСТ и Ва НИ бела 71.8) 58.0) 58.0) 577) 58.0 Вредности сеф, фондова 2.9 7.9, 7,9 7,9 7.9 Непокретности, завод за израду новч, и намешта 1450) 1541! 159.5| 160.0) 160.1 Разна актива .. - 21.9) 216) 734! 72, 68.6

ПАСИВА

Капнтал . . . - 180,0) 180.0] 180,0| 180.0| 180.0)1| Резервни фовд , г 827! 73.8). 719) 760 78:21. Остали фондови .. 42 8.6 9.7 9,7 9.7 Новчанице у оптицају 5172.2| 4112.1. 4453.3) 4459,4 4385.8 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе 29,3 135) 14 51 4.8

жиро-рачуне И 326,3 3841 271.4 263,1 291.8

Пан | 60,9) 299.6| 658.9| 668.1| 6882

Укупно 416.5| 697.8! 943.8| 936.0] 9844 Обавезе са рокох · 6811! 1459,4 1286.0| 1289.2) 1295,5 Разна пасива . Не 46.4| 40,3) 291.5] 245,3 401.6 Оптицај п обав. по виђ. ||5588.7| 5470 5 5397,2! 5395 41 5370 3

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Веома је интересантна физиономија Београдске берзе последње недеље. Она се најбоље може карактерисати речима: велика живост код људи и никаква код посла. Јер уку-

пан обрт у овој недељи износи 1,200.000, а то је још увек,

толико мало, да тешко да има још и једне ефектне берзе на свету, у којој је обрт тако мали. Када би један мешетар на ма којој берзи на свету обрнуо свега 1,200.000 динара недељно, тешко да не би тражио друго занимање, јер при нормалној провизији, то није никакав приход. На супрот томе мртвилу у послу била је велика живост код берзијанаца, која је дошла до изражаја на два начина: дреком много јачом но обично и скоком курсева. Велика дрека уз мали обрт је знак срдите немоћи, знак диспропорције између воље и моћи. Тешко је за берзијанце да свакодневно долазе на берзу не свршивши ни толико посла, колико треба да сврши обичан сараф на шалтеру, па да може да живи. Тај повицени штимунг дошао је до изражаја код београдских берзијанаца и у скоку курсева као што нам то показује доња таблица.

16 VI. 19. У 20. МЕ 21. MI. 22. МГ 7% Инвест. зајам 4450 . 43.50 === — = 6% -Беглуци 3325 33.375 33375. 3815 | 344% Аграрци — — — = 27,25 8% Блер = — = 37.75\, 39:50 7% Блер = = — — . 37.50 70% Селигман 40.— " 50— = 2517. 53.55 21),ф% Ратна штета 197.75: 108.25 198.50 108.50 199:Народна банка — — — — 3820.Атрарна банка 224. 223—- 22250 223–—— 223—

БЛАГОСТАЊЕ - Бр, 26

Из горње таблице видимо да се нису сви курсеви подједнако кретали. Тако на пр. Аграрна банка је чак нешто попустила према почетном дану у недељи. Код ње се показује нешто слабија тенденција. Ратна штета пак има незнатно побољшање од 197.75 на 199. Може се рећи да је прилично | занемарена. Истина још је највећи обрт у њој (414.000 динара), али у односу према осталом обрту од 800.000 динара обрт у Ратној штети може се назвати малим. Исто је тако нешто слабија тенденција код 7%-тног Инвестиционог зајма. Знатне скокове пак показују 7%-тни Селигман од 49— на 53.55, затим 7%-тни Блер од 33.50 на 37.50, 8%-тни Блер на 39.50 и Беглуци од 33.25 на 34.

Како да се објасни ова разлика2 То се често питају берзијанци. Објашњење је врло просто: у свима папирима који су већ класирани, који су већ у чврстим рукама, по фест у поседу оних који су их купили ради пласирања капитала, све је мањи обрт на берзи и отуда све мањи посао. На против много је већи посао и много су веће флуктуације курсева код оних папира, који још нису класирани, код којих има стокова који флуктуирају на берзи, који се делимично или у већој мери налазе у рукама оних који их не мисле задржати, То важи на првом месту за Беглуке. Што (се тиче доларских папира код њих је скок специфичне при"роде. Он је дошао из иностранства. У опште пелокупно |расположење на нашој ефектној берзи доттло је у главном „из иностранства, тако да наша берза није могла да не реа|гира, да не пође за курсевима навише, немајући међутим „могућности да у одговарајуће развије и обрт.

На Њујоршкој берзи као што показује доња таблица

на дан 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 11 априла 13.50 16.25 15.50 | 8 маја 16.50 17.75 22.50 23 маја 16.50 18.65 19.80 29 маја 17.50 20 22 | 6 јуна 193], 2, 2313 јуна 2115 238]. 2320 јуна 22 23 5 22

нема великих промена последње недеље, Чак се може рећи да има један назадак. Јер док се поправио 7%-тни Блер за 0.25, дотле се много јаче покварио 3%-тни Блер и Селигман.

18 МЕ 14. VI. 15 VI 16. МЕ 19. МЕ 4% из 1895 год. 2450 2640 28. 29 2925 '5% из 1902 год. 125 133. 126. 140 13645% из 1906 год. 1138 14 [15 _ [308 [25 4.5% из 1909 год. 1185 MJ JJ4. 130 124 _ 5% из 1913 год. 258. 25 26 2150. 28:50 4.5% из 1910 год. 118 JIT. |G — 119 45% из 1911 год, 1196 1228 [2] — 7% из 1931 год. 1750. 1125. 17о » \S0/5 1850

Али је у толико већа промена на Париској берзи као што показује горња таблица,

После дуге стагнације настао је један велики покрет на више код свију наших папира. 4%-тни из 1895 године скочио је од 24.50 на 29.25. 16. тек. мес. био је максималан курс, али су неки после тога попустили, а неки су још даље напредовали. Свакако то је необичан скок за наше папире у Паризу.

Ако се ствар историјски посматра, онда се може рећи да је прва хоса наших папира на страни почела почетком маја и узела приличне размере, тако је на пример 7%-тни Блер скочио од 13.50 на 22 а то чини више од 60%. Чим се зауставила хоса у Њујорку, настала је у Паризу. С обзиром на то да ми не трансферирамо за сада ануитете у иностранство — што је био главни узрок пада наших папира овај покрет на више у Њујорку, а затим у Паризу, може једино да се објасни променама које су наступиле услед преговора у иностранству. Врло је вероватно да се постигао