Народно благостање

Страна 408

Праг __аконија за американске новинаре била су открића у области т. зв. банкократије. Објављен је велики број имена најугледнијих и најутицајнијих људи, којима је Морган продавао разне хартије од вредности далеко испод емисионог курса. Тако је почетком 1929 год. Морган продао својим љубимцима акције АПесћапу Согр. по 20 долара при истовременом емисионом курсу од 35 до 37 долара. Морган је на то одговодио да то не претставља никакав поклон, јер поклон, по природи својој, значи извесну економску жртву поклонодавца. Међутим он није том приликом ништа жртвовао, јер да је све те акције одједанпут изнео на продају, он би их морао још јефтиније да прода. По себи се разуме да овај Морганов одговор није примљен. Ако би било опасно да је све те папире одједанпут изнео на берзу, онда би их он продавао постепено и тиме спречио пад курса. Међутим ван сваке је сумње да је сваки од тих његових штићеника могао сутрадан по извршеном поклону да прода те папире знатно скупље.

Свакако да се ово не може назвати корупцијом, јер по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 26

|Финансиска награда Аустрији за сузбијање хит-

гена представника Друштва парода у Аустрији о њеним финансијама у првом троме-

5 5 сечју тек. године побудио је отшту пажњу. Разлог томе лежи у његовој врло повољној оцени садашњег аустријског финансијског стања и врло оптимистичким прогнозама за будући развој. 10 је најповољнији извештај поднесен до сада од стране представника Друштва Народа у Аустрији.

леризма

Међутим у ствари не постоји никакав објективан разлог за повољну оцену. Буџетски дефицит у прва три месеца износи 143,2 милиона шилинга. Од тога отпада 58 милиона на повећане расходе у главном код позиције службе зајмова ју иностранству и 85,2 милиона шилинга на мањак код приухода. У прва три месеца подбацили су приходи код социјал| них терета 15 милиона, код монопола дувана 23 милиона и 47,2 милиона :њилинга код разних пореза. Само код царина | приходи су мањи за 30 милиона према предвиђеним. Ми смо у своје време пишући о овогодишњем аустријском буџету на-

Извештај Роста ван Тонин-

јам корупција претставља, да онај који прими какав поклон рочито указали на сувише оптимистичко процењене приходе или награду у исто време учини и противуслугу. Али с "(Народно Благостање бр. 4411932), што је овим најбоље подруге стране зна се да та услуга не мора бити у истом тре- тврђено. Влада је за време провођења буџета морала да се нутку, да се на овај начин врши стицање пријатељства И побрине за његово изравнање. Тако је обуставила да плаћа обавезују људи, за које се зна да ће моћи доћи у положај _амортизациону рату за дугове Кредитаншталта, а такође и

да чине противуслуге.

Ако то није корупција, онда је свакако квазикоруп- ,

ција. Међу повлашћеним муштеријама Моргановим налази се последњи претседник Кулиџ, Вудин, садашњи министар финансија, Доз, јанг, жена бившег репарационог агента Гилберта и т. д. Што се тиче бившег Вилсоновог министра финансија Нормана Девиса налазимо да је против њега без разлога подигнута велика ларма. Он дугује Моргановој банци извесну своту по- текућем рачуну на подлогу сопствених хартија од вредности. Девис је већ одговорио, да му Морган тиме није учинио никакву нарочиту услугу, а да је он морао да се задужи од како је у службеној мисији американској по Европи, јер он за то прима само 20 долара дневно (док узгред буди речено емисари разних средњеевропских држава примају по 50 долара дневно кад путују по иностранству као што је то своједобно изнело „Народно Благостање").

Велики лармаџија сенатор Бора тражио је да се сместа смени министар финансија Вудин, пошто је он међ тим фаворизираним муштеријама. То није уследило због тога што је Вудин у то доба био потпуно приватан човек. У осталом велико је питање да ли те фаворизиране муштерије Морганове носе још увек у срцу осећај захвалности према свом дародавцу —- ако су сачували све те тако добивене акције. Јер на пр, акције АПеоћапу Согр. које су добили своједобно љубимци Морганови по 20 долара при емисионом курсу од 35, вреде свега 2 долара. Поступак Морганов је недопуштен. Али с друге стране сматрамо да је резултат Сенатске анкете и сувише мршав с обзиром на то, да се Америка сматра за земљу највеће корупције и најбезобзирније банкократије. јер ако је то давање разних папира по нижем курсу разним личностима све што је учинио Морган против прописа O моралу, онда то није много. Данас и тиироки кругови знају каква све корумптивна сретства стоје на расположењу банкократији, Кад би се роми Даба, који је тако срећно свршио посао у Америци, прошетао по банкарском књиговодству великих других земаља, и кад би се сви ти подаци средили на једној изложби, онда Америка не би никако могла добити прву награду за банкократију. Значи да пуританство у Америци није празна фраза.

јотплату дуга Народној банци у укупном износу од 28,5 ми"диона шилинга, смањењем времена помагања незапослених год 30 на 20 недеља и другим уштедама код социјалног оси'гурања учињене су код ове позиције уштеде од 56,9 милиона шилинга,

"Од повећаних прихода треба споменути 10 милиона шилинга под монопола дувана, 27 милиона од повепања ажиа на царине у злату и 7,1 милиона шилинга од повећања других посред'них и непосредних пореза.

| Разлог повољне оцене Рост ван Тонингена политичке "је природе. Она има за циљ да аустријској влади да донекле "моралву подршку у њеној борби против националсоцијализма "у Аустрији. Под тим аспектом мора се посматрати и велики "успех Долфуса у Лондону = Џаризу у првом реду у погледу емисије т. зв. лозанског зајма. Овај је у принципу одобрен "Аустрији на лозанској конференцији у јулу прошле године, (али није ни до данас емитован. Нарочите тешкоће правила |је Француска. Она ни у ком случају није хтела да Аустрији "да зајам док се она у погледу спољне политике не одрекне | свих тенденнија, које су противне Французима. Ту је у пр„воме реду било одрицање од аншлуса. Но у задње време Дол"фус је показао толико енергије у сузбијању националсоција"лизма и политике аншлуса у Аустрији, да му је то осигурало опште симпатије у Лондону и Паризу. Од је сад имао чиме да се представи и да са више права тражи реализовање зајма, за који Аустрија ломи копља већ годину дана. И успео је.

Према вестима из Лондона енглеска транша аустријског зајма у износу од 100 милиона шилинга биће емитована 10. јула тек. год. Услови зајма нису још познати. Једино зна се, да од ове транше Аустрија неће ништа добити. Она ће се употребити за исплату дуга Енглеској банци из јуна 1931. год. Дан емисије француске транше није утврђен, али ваљда ће и она уследити у јулу. А према томе држаће се ваљда и Италија, Холандија и Швајцарска, које такође партиципирају на овом зајму и то прва на 30, а друге две са по 10 милиона шилинга. > ~

Аустријска влада употребиће принос од овог зајма у првом реду да осигура плаћање купона спољног зајма од 1930, који доспева првих дана јула месеца. Из тога зајма

|покриће се такође неплаћени купон спољњег зајма од 1923.,

13,7 милиона уштеђено је на другим позицијама. |