Народно благостање
24. јуни 1933, Пе
Gaa ea aaa aj
У Мађарској већ три године постоји субвенционирање
Мапоби за повљиз
ање нена и
разљужење земљорадника у производње жита, у првом Мађа Ре реду пшенице и ражи, помоПЕРПЛ ћу т. зв. система болета. Тај
је систем често у појединостима мењан. Према сада посто–
јећим прописима купац плаћа за пшеницу односно раж тржишну цену плус 10 пенге по квинталу на име болете. Од тога 4 пенге требало је по идеји система да иде у корист произвођача, а 6 пенге плус принос од 2.50 ценге од 100 кг. пореза на пословни промет брашном у корист т. зв. болетног фонда из којег су се плаћале извозне премије на жито и помоћи за плаћање пореза са стране малих и средњих пољопривредника.
11. тек. месеца објављен је нов закон о помоћи пољопривреди, који од 1. јула има да замени досадашњи систем. Он садржи читав низ одредаба које би у целости требале имати за последицу повећање прихода пољопривреде за округло 75 милиона пенге. Овде се не ради само о једној премији пољопривреди него о читавом систему мера, које било непосредно било посредно иду у њену корист.
Досадашња болета за пшеницу у износу од 10 пенге no квинталу смањује се на 3 пенге и иде у корист болетног фонда. Будући да се ради о приносу пшенице од око 12 милиона квинтала приход фонда од болета биће 36 милиона пенге. Од пореза на пословни промет брашном у износу од 4,50 пенге од 100 килограма добиће болетни фонд око 2: милиона. У корист тога фонда уводе се још неки нарочити порези и то: 10%-тни скупни порез на пословни промет код текстилија повећава се за 50% и тај прирез иде у корист фонда; уводи се порез на промет угљем у износу од 10 хелера од 100 килограма, тако да ће фонд располагати износом од 75 милиона пенге годишње. Овај фонд ће из тих прихода плапати мањи или већи део земљарине пољопривредника према посебним одредбама, осим тога он ће плабати кулук на који су сељаци обвезани, а преузеће и терет железничке тарифне реформе, која је сада проведена у корист земљорадника, Наиме досадашње тарифе за пољопривредне артикле смањиће се за 20—25%, али да одатле не би настале потешкоће за државне железнице фонд ће сносити ову разлику.
Но' овај закон садржи и извесне · одредбе, које спадају у поглавље раздужења пољопривреде. Предвиђа се наиме максимирање камате код краткорочвих пољопривредних дугова на 7 и по %, док је камата до сада била често изнад 10%. Према службеним проценама краткорочни дугови пољопривреде у Мађарској износе око 1 милијарду и 100 милиона пенге. Код дугорочних дугова у износу од оке 400 милиона пенге суспендирана је за сада амортизација, а камата је редуцирана од просечно 7 и по % на 5%. Што се тиче заостатака интереса код мађарске пољопривреде, који се цене на 80 милиона пенге, представници оргаизација пољопривредника настоје, да се они консолидују на дуги рок са минималном амортизацијом и укамаћењем од 3 од сто. Каже се, да ни банке ни штедионице не би биле сувише противне овом плану.
један од најважнијих института високог капиталистичрежима је банкарска тајна. Ни акционар банке, који је у ствари сопственик банке не може да зна ништа од банкарске тајне, као и свако
Како изгледа утроба Морганове банке код
треће лице, које нема никакве везе с њом, Чак и према поре-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Страна 407
ским властима банкарска тајна се чува у напредним државама, Банкарска тајна пада само пред кривичном истрагом. Зато је предаја јавности детаља о раду и стању банке Морган велика сензација.
То здирање завесе пословне тајне над банкарском кућом Морган „да се објаснити само унутрашње-политичким приликама у Америци. Американски капиталиста је претрneo — као и капиталиста у осталим државама — огромне губитке на хартијама од вредности. Морганова кућа је једна велика емисиона банка за јавне и приватне хартије од вредности и због тога је она постала циљ очајног расположења американских ималаца хартија од вредности. С- друге стране у атмосфери северо-американској налазе се стално облаци банкократије. У капиталистичком друштву људи имају политички утицај захваљујући свом великом богаству. Моргани важе од вајкада као људи од огромног политичког утицаја. То преведено на обичан језик значи, да је Морганова банка стављена на чело оних банкарских подузећа, која корумпирају политичаре ради остварења својих саможивих циљева. Морганово име није слободно од тога прекора. Све су старе милионерске фамилије Северне Америке у првим почецима свога богатства испрљане блатом корупције. Америка је у ХЛХ веку била земља најстраховитије корупције. Ми смо то отширно изнели пре две године приликом кратког прегледа историје банке Блер и Комп. Најзад на Моргану лежи последњих година терет сумње да злоупотребљава свој положај ради пропаганде идеје брисања ратних дугова, А та је ствар у последње време у Америци постала врло непопуларном. _ Објављени резултати Сенатске анкете о стању Морганове банке интересантни су са три тачке гледишта: са гледишта структуре Морганове банке и њезиног пословног обима, с оног њезиних односа према фискусу у својству пореског обвезника и са гледишта банкократског.
Анкета је потпуно потврдила мишљење да је обртни капитал Морганове банке огроман. Узгред буди речено садашња анкета над Моргановом банком није прва. Једна је изведена пре 20 година. Том је приликом утврђено да су укупни улошци на штедњу којим она управља 100 мил. долара. Они систематски расту и достижу огроман износ од 700 мил. долара почетком 1931 г. Али је и смањење уложака у периоди кризе било огромно; јер 31 децембра 1932 г. износе још 425 мил. долара. Што се тиче сопственог капитала он није велики, свега 53 мил. долара (при чему се примећује да је могућно да јавни ортаци Морганове банке имају још много веће ангажмане у њој у разним другим облицима а не као ортачки удео). Исто је тако огроман утицај Морганове банке на американску индустрију. 50 највећих индустријских подузећа стоје у блиској вези с њим. Највећа подузећа подржавају већ дуже времена готовине код Морганове банке, да би могла, у случају потребе, да рачунају са кредитом код ње и његови ортаци седе у управним одборима 167 великих подузећа, од којих су дванаест депозитне банке. Морганова банка има већину акција АПесћапу Согр. највећег холдинга у Америци, који управља са 22% американских подузећа за електричну енергију и гас. Последњих година учествовао је Морган у емисијама хартија од вредности у укупном износу од 6 милијарди долара!
Велико узбуђење у американском јавном мнењу начинило је саопштење да Морган последње две године није платио никакву порезу по дохотку. Али се испоставило, да су његови губици на курсу хартија од вредности били много већи но његова зарада, а по њујоршким законима о непо-
Lai
средном порезу губици на курсу се одбијају од добити,