Народно благостање
720. јули 1933. ВАРОДНАО розјешсе opadanja izvoza izazvale kočenje na putu autarkne politike. “Tek tada se uvidelo da kriza eksportne industrije iunutrašnje tržište razoravVa, koje se autarknom politikom htelo da
ojača. Nemačka je najveća izvozna zemlja Za gOtOVe industrij- ·
ske artikle u svetu. Nemoguće je zamisliti da i podizanjem роljoprivrede Nemačka sama može da absorbira sve artikle svoje izvozne industrije, tako da ona dobije zamenu Za gubitke na svetskom {ržištu. Jasno je da je nemačka eksportna industrija nastojala da se autarkna politika. razvodni. | sada su Se ukazali
_ znakovi koji govore da ič Nemačka odustala od stopostotne au- | tarkne politike. Ekstremni autarkni političar Hugenberg је дао ·
ostavku. Njegov naslednik Šmid upozorio je na to da se јаке veze Nemačke sa svetskom privredom ne smeju zanemariti. Odiednom trgovinska politika. postaje opet aktuelnija. Nemačka sklapa nove firgovinske figovore. Prvo sa Mađarskom, kojoj je
dala velike koncesije za plasiranje pšenice, voća i povrća, zatim |
je povela pregovore i sa пата.
Izgleda da Nemačka u novoj trgovinskoj politici praktikuie novu metodu, koja za nas može da ima veliki značaj. Ona hoće u buduće da uvozi sirovine i-agrarne produkte, koji joj do autarlcije još trebaju, iz onih zemalja koje su sada ili bi mogle postati njezine muhžterije. Otuda zahtevaju mnogi irgovinski političari da Nemačka preorijentiše uvoz sirovina + agrarnih produkata iz prekookeanskih zemalja t. |. iz Sjedinjenih država, Kanade, Kine, Indije, Australije — SVE zemlje prema kojima ie nemački
trgovinski bilans jako pasivan — na agrarne zemlje u Evropi, | a naročito na zemlje jugoistočne Evrope. Ovo stanovište je na- |
ročito naglasio nedavno šef nacionalističkog ureda za spolinu trgovinu Dajc u jednom govoru u Budimpešti. S obzirom na to naši izgledi za povoljan trgovinski ugovor Sa Nemačkom za sada ne bi morali biti loši. -
Mnogo su nepovoljniji izgledi naših trgovinskih odnosa sa Nemačkom za dalju budućnost. Ako se već sada može da vidi jasno jedno nastojanje privr. politike nac.-socialista, onda ie to podizanje srednjeg seljačkog staleža, Čiji su najvažniji produkti stoka, mlekarstvo, Жута, povrće i voće. 'Postizavanje 5аmodovoljnosti u ovim artiklima je najvažniji Cilj nacionalnih
socijalista. Ali su ujedno to najvažniji artikli naše poljoprivrede. '
Kod postojećih klimatskih prilika možemo mi iz ovih artikala da isteramo maksimum prihoda. Ali ne možemo našu poljoprivredu da pretvorimo u velike plantaže. Zato ne možemo rentabilno da produciramo pamuk, vunu i ostale artikle koje će Nemačka i ostale srednjeevropske zemlje i u buduće uvoziti. Takođe i naši izgledi za izvoz Žita u Nemačku postaju .sve manji. Novi nemački zakon o žitu, o kome smo u prošlom broju pisali, dozvoljava uvoz žitarica samo trampom. Naši izgledi za izvOZ u Nemačku svode se na bakar, bauksit i neke druge metale i sirovine za hemijsku industriju. /
Проценат ђака у средњим шиолама, који су ове године пали, или понављали, креће се између 30 и 50 од сто. Ретке су гимназије у којима би се овај проценат ближио нормалном. На први поглед изгледало би да је ова појава резултат неког великог дру-
штвеног поремећаја, н. пр. рата, епидемије и т, д., Само под
тим околностима могло би се десити да падне или понавља више од половине ђака. У ствари, узроци леже на другој страни, У нашим специјалвим приликама под којима се раз“ вијала школа после рата. |
Наша школа после рата карактерише се брзим и лаким лиферовањем интелектуалаца за које се у админи“ страцији и јавном животу осећала велика потреба. Школа
БЛАГОСТАЊЕ Страна 491 да се осећа хиперпродукција интелектуалаца, државна администрација. је претрпана, а број рефлектаната на држав"ну службу стално се увећава.
ТГада наступа преокрет у нашој просветној политици. Диљ је да се умањи број оних, који, по традицији са несам правом рефлектирају на државну службу. У вези с тим тражи се строжије испитивање ђака. И чим је ова просветно-политичка мера примењена У овој години, први пут после рата, ђаци су попадали као снопље.
Ми немамо ништа противу строгог испитивања. Нагпрстив, жалимо што се оно и раније није примењивало. "Овако доцкан оно неће бити од праве користи. Квантитет |прилива се може смањити. Али у погледу квалитета, што би са гледишта јавног и културног живота било главно, неће | се постићи ништа. Од наставничког кадра, произишлог из no e школе, не може се очекивати много у овом по|глелу. Из тих разлога кривица за неуспех у овој години не може се сваљивати искључиво на баке, већ је треба потра-
|жити и на страни наставника.
Ми смо у своје време редовно извештавали о законским мерама за раздужење пољопривреде У Румунији; х 4 Оне су после немачких биле најдалекосежније. У априлу тек год. донесен је закон који коначно решава то питање и ми ћемо, евиденције ради, из|нети данашње стање ствари.
законодавства O 1
„раздужењу сељака У Ру| мунији
у Стање
|
| Према новом закону деле се задужени сељаци у две „врсте: у оне, који поседују мање од Бо хектара земљишта и оне преко. Први добијају за своје дугове пето-годишњи , мораторијум. За то време плаћају само 1% камату годишње, али дуг остаје у првобитном износу до истека мора"торијума. Други добијају двогодишњи мораторијум за време | којег ће плаћати само 3% камата. Оваким смањењем камате „имају за циљ да компензирају сељаку ону високу камату, коју це пре плаћао.
за обе ове групе дужника повериоци су у праву да им предложе смањење капитала и камате према стању ФА 1. априла тек, год. и то у износу од 50, 33 и 25% према величини сељачког газдинства и. висини дуга. Ако приме онда немају право да се користе мораторијумом. За пољопривредне дужнике који не спадају у горње две групе пред“ виђа се мораторијум од 6 месеци и плаћање дуга у ратама за 5 година. Каматњак не може да буде већи од оног Румунске народне банке. |
(Овим законом решено је и питање краткорочних дуг гова градског становништва У колико су ти дугови праввени за градњу властитих станова, Они падају под мораторијум од 6 месеци, а исплата се има извршити у ратама за 5 година.
(Одредбе овог закона вреде само за дугове који датирају пре 18 децембра 1931., наиме датума, кад је парламенту поднесен први предлог 0 раздужењу. Дугови настали касније спадају под одредбе грађанског закона.
ara —
Закон предвиђа такође и могућност, да задужени сељак стави своме повериоцу “|. CBOr поседа на расположење, а да му остане само 1 , ana слободна од дуга и да је тиме његова обавеза потпуно измирена.
Дугови иностранства не падају под одредбе овог закона.
Карактеристика овог закона лежи У томе да држава
избацује интелектуалце, од којих многи оскудевају и у нај-| 7. ]. општост сноси један велики део терета, а ми смо увек
OCHOBHH|HM знањима, Од пре пет година, међутим, почиње
заступали то мишљење, Држава сноси то на тај начин, да