Народно благостање

_ Страна 488 НАРОДЕО dova povisiće se produktivna sposobnost seljačkih masa, зргеčiti emigracija i rešiti pitanje viška stanovništva, koje je sve više na dnevnom redu; i

3) da će rentabilnost melioracionih radova biti afoliko

veća ukoliko je niža kamatna stopa kredita i jevtiniji materijal i radna snaga — što je u pogledu radne snage baš kod nas slučaj — a više cene proizvoda sa meliorisanih površina, stim

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 31

да se vrši dugoročno kreditiranje, jer 1) melioracioni radovi su reproduktivni tek na duži rok, i 2) dugoročno kreditiranje smanjuje godišnjinu.

Nije, dakle, teško doći do РА СКа да «гмодепје тејoracionih radova kod nas mora pretstavljati prvu brigu vodećih faktora o podizanju našeg agrara stvaranjem mpovoljnijih uslova za ekonomsko-socijalno snaženje naših ogromnih seljačkih masa.

ваше

ПРАВНИ

Mogu li poreske vlasti vršiti naplatu po čl. 6 zakoma o zaštiti zemljoradnika.

Banke koje uživaju privilegiju čl. 6 zakona o zaštiti zemljoradnika dužne su isplaćivati svojim poveriocima (naročito ulagačima) sume potrebne za podmirenje javnih dažbina. Sasvim je prirodno da ulagači gledaju da na ovaj način izvuku što više od svojih potraživanja od banaka. U jednoj pretstavci

upućenoj Ministarstvu trgovine i industrije Udruženje vojvođan-

skih banaka opisuje način na koji se komplicirala praksa po čl. 6. Mnogi ulagači, veli se u toj pretstavci, obustavljaju svaku dalju uplatu poreza i ako raspolažu obilnim gotovinama i predaju svoje uložne knjižice poreskim vlastima radi naplate tekućeg i zaostalog poreza. Vlasti naplaćuju te sume jačinom SvOgS autoriteta. Udruženje banaka moli Ministarstvo trgovine i industrije za intervenciju u siedećem smnslu: da se ulog ne može otplatiti pte no što se prop:sno. ne otkaže i da se naplata vrši samo ı slučaju ako se utvrdi da dotični ulagač nema drugih sretstava.

Po našem skromnom mišljenju problem leži na drugoj strani. Та predaja uložnih knjižica poreskim vlastima. može pravno da se izvede na dva načina: ili radi naplate ili putem cesije. U prvom slučaju vlast se pojavljuje samo kao inkasani odnosno kao punomoćnik za jedan određen posao. U drugom slučaju vlast postaje sopstvenik knjižice. U poslednjem slučaju poreska vlast gubi pravo u opšte da traži naplatu po čl. 6, jef ona nema uslove koji se po ovome članu traže za izuzetno pravo naplate. Ona nije poreski obveznik, a izuzetno pravo naplate pripada samo poreskom obvezniku. U njenu korist ne postoji izuzetno pravo naplate, već u korist poreskog obveznika a po osnovu poreske obaveze.

Što se tiče prenosa knjižice po osnovu ugovora O naplati, poreska vlast nema prava da primi knjižicu za naplatu. Ali u slučaju da je primi i da banka ne plati, i poreska vlast ima jedan jedini put protiv dotične banke, onaj kojim se može da služi i privatnik, a to je intervenciju sudsku. Ništa kraći nije put poreske vlasti nego onaj privatnika. Jer ovde se

ПРЕГЛЕД

radi o jednom privatno-pravnom ugovoru, u kome država mastupa u svojstvu subjekta privatnog prava, gde ona nema nikakvih većih prava nego običan građanin. Samo u svojstvu subjekta javnoga prava, t. |. kao nosilac suvereniteta, država ima izuzetnih prava i u tražbenim odnosima. Prema tome bes-

predmetno je davanje knjižica poreskoj vlasti. Poreska vlast ne

treba da ih | U se time gubi osnov, po kome se bo e ona može da interveniše samo kao parničar na du a za to niti ona ima vremena, niti je organizovana.

V. Bajkić.

Porez na oproštene kamate.

Odelenje poreza Ministarstva Finansija, na upit jedne poteske uprave, odnosno naplate rentovnog poreza na uknjižene kamate kojih se poverilac odrekao, dalo je sledeće obaveštenje:

„Brisanje uknjižene kamatne stope ni u kom slučaju ne utiče na poresku obavezu za porez na renfe niti takve slučajeve treba iznositi pred poreski odbor, pošto je kamatna stopa već ranije utvrđena. Samo brisanje uknjžene kamaine stope ne znači još da uknjižena dugovina ne donosi prihod licu u čiju korist giasi uknjižba. O kakvom otpisu, bilo za ranije godine bilo za godinu u kojoj je kamatna stopa brisana, ne može biti govora, pošto u tim slučajevima poreska obaveza traje i dalje.”

Naplata poreza uslovijavana postojanjem poreske osnovice, u ovom slučaju rente od kapitala. Kako te osnovice u ovom slučaju, po pristanku poverioca, nema, jer je izvršena novacija ugovora to se ni rentovna poreza ne može naplatiti. Ovako tumačenje ne bi se moglo dati čak ni u tom slučaju, ako se pret> postavlja da bi se poverilac odrekao uknjižene kamate po prethodnom sporazumu sa dužnikom radi izbegavanja plaćanja Doreze. U tome slučaju imali bismo zatajivanje poreske osnovice, koje podleže kazni. Prema tome, izjava poverioca pred poreskim odborom o brisanju uknjižene pa eventualno i tekuće kamate imala bi se, po propisima poreskog zakonodavstva, smatrati kao gašenje poreske osnovice. V. B.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

паааеклаанзаниезесили влага ен гнева пат javlja, da je korak u cilju pretvaranja kratkoročnog dugovanja naše industrije u dugOročno. potpisala cela zemaljska in'dustrija. Na prvi pogled to je veoma iznenađujuće. Ima kod nas industrijskih grana, kojima ne ide tako loše. Nije cela industrija, u krizi — u dobri čas! — pa je čudnovato da se mi jedan deo nije desolidarisao.

To se po našem mišljenju da objasniti specijalnošću pri--

Zaštita industrije

Beogardska Industrijska оста

lika kod nas. Zaštitom zemljoradnika pogođeni su trgovci a preko njih i industrija, koja i dalje daie na kredit. A ima i drugih dužnika koji posve loše plaćaju. S druge strane pak industriji se otkazuju kratkoročni krediti od sfrane banaka, usled navale njihovih poverilaca. To naročito važi za novčane zavode, koji uživaju takozvani depozitni moratorijum.

Po sebi se razume da industrija ne može da odgovori ovim obavezama te je mislila, da je dobro da nastupi kolektivno

| da, kao, čitava privredna grana, (газ ртеуепнупц 2а5 и 04

· poverilaca, kakvu su već drugi privredni redovi dobili. Tim po-