Народно благостање

Страна 504 ЕН према послератним искуствима у њиховом бићу да недељама и месецима тапкају у месту и да се на крају разиђу без резултата.

Према једном чланку Лојд Џорџа о „Слому светске привредне конференције“ кривицу за сазив конференције упркос никаквих изгледа на успех сноси Макдоналд. Он се за време њених тешких часова и у моменту одлагања највише старао да заташка њен фијаско. Али наравно без успеха. У осталом одлагање једне ад хок сазване међународне конференције је једна нелогичност. То. нису стални међународни форуми са сталним органима него форуми, којима је додељено решење једног задатка и они га морају или решити или признати неуспех. Светска се привредна конференција такође може сазвати десет пута узастопце, али се не може одгодити,

Неразумљиво је због тога одлагање њених радова, а још чудније закључне речи Макдоналда у његовом говору којим је закључио конференцију: „Ми одлажемо рад конференције не зато што смо побеђени и не зато што (смо обесхрабљени, већ зато што поједни одбори желе да имају више слободног времена како би наставили своја проучавања и с више пажње донели своје одлуке“. Ништа не показује јаче од ових речи наивност Макдоналда, Јер не само да су у завршној дебати амерички, холандски, талијански, немачки и француски делегати, него и његов министар финансија Чемберлен, отворено признали, да је конференција доживела крах. Претседник конференције изгледа да о том није водио рачуна.

Макдоналд ће изгледа морати повући хонзеквенције и отетупити, јер му после овог неуспеха ништа друго не преостаје. Он је пре 4—5 година био један од најсимпатичнијих политичара у Европи. Ha изборима је његова странка тукла конзервативце и онда преузела, власт. Међутим све већим заоштравањем привредне депресије расле су тешкоће Енглеске. Влада није била у стању да реши проблем незапослености и финансијски проблем.

Макдоналду је ласкало да буде шеф владе за спас Енглеске па је са Сноденом издао своју странку, своје другове из младости, свој властити програм. Све што га је учинило славним.

Професор Жез пише у „Journal des Fimances“ o 28. Hp. M. врло интересантан unaHak „Les progrčs de limmoralite publique“ из којег преносимо следеће:

„Највеће зло које у новије време пустоши светом је растуће аморализовање влада, а угледајући се у њих и појединаца. Респект према заданој речи је опао и код држава и код индивидуа и они се отарасују преузетих обавеза на лак начин кад увиде да су постале тешке. Само. је чудно да и после тога државе могу још наћи кредита.

још се није заборавила лежерност Сједињених Североамеричких Држава са којом су пре неколико месеци намерно девалвирале своју валуту; тај банктрот је већ до сада смањио терет државног дуга за једну трећину, но изгледа да се на томе неће зауставити. Скандалозно и циничко укидање златне клаузуле је пљачка, која ће за дуже времена стављати у питање амерички кредит. Са знатижељом се очекују пресуде америчких судова у том погледу. Постојала је

Професор Жез о укндању златне клаузуле

пада да ће амерички гест остати усамљен и да остале владе,“

које такође имају обавезе у злату неће следити Америку. У истини, Француска је изјавила да ће вршити службу својих зајмова у златним доларима у француским Францима по старом златном паритету. Швајцарска је учинила исто. То су ретки часни изузетци, који се морају подвући.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 32 Енглеска је поступила сасвим другчије чим је повредила традицију британске лојалности и части. Са 131 против 22 гласа Доњи дом је усвојио предлог министра финансија о конверзији 55, ф-тног зајма од 1917. гласећег на златне доларе. У дебати је цинички изјавио енглески министар. финансија: „једна клаузула тог зајма предвиђа плаћање главнице и камата у златним доларима, али нас укидање златне клаузуле са стране америчке владе ослобођава те обавезе“. На тај начин се енглески банкрот правда америчким! То је ипак превише. Служба новог конвертованог зајма вршиће се у фунтама стерлинга на бави паритета девалвираног долара, у колико се буде тражило плаћање вршиће се у папирним доларима. Жалосно је, да је енглеска влада за вољу овако малог ћара (ради се о остатку зајма од 130 милиона долара) учинила овако циничко банкротство, којег није могла друкчије да оправда него америчким пре-

"текстом. У будуће треба отворити добро очи пре него се

да новац Енглезима, јер њихова реч није више вредна него ли амерички потпис. Каква пропаст! Неколико година ће Енглези црвенити кад се сете ове нечасне операције.

Али не само у погледу неудовољавања својим уговорHMM обавезама него и у начину покривања буџетских дефицита све више констатује се неморал држава. За ово не треба погледати другога до Француску. Издато је за више од милијарду франака новца за поткусуривање. Преплављени смо сребреним новцем, а бићемо ускоро и никленим. У погледу сребреног већ се увидело каква је то напаст за публику. А тек шта ће бити са комадима од 5 франака у никлу. То је упропашћавање новчаног система. Али то није све, Луј Филип је био забранио 1836. год. лутрију У Француској да би помогао штедњу. Развој штедионица који је онда наступио и био елеменат просперитета француског народа, имао је опште признање. Али све се то заборавило. Да би набавио, и то једнократно, приход од око 300 милиона франака парламент је одобрио увођење националне лутрије, коју је влада ових дана увела. То је велико срозавање наше земље. Са невероватном лежерношћу утркују се француске власти у убијању духа штедње у народу. Девалвација франка, упропашћење рентијера које је из тога „следило, пад курсева француских рента услед лоштих државних финансија и т. д., били су или су сад тешки ударци духу штедње.

На коју се год страну човек окрене свугде се констатује све већа деморализација. То је права криза, много тежа него ли привредна криза.“

Šta bi od međunarodne trgovine za poslednje četiri godine?

слана

U našem uvodnom članku izloŽili smo uzroke, obim i posledice pada naše spoljne trgovine u zadnje 4 godine. Taj pad pretstavlja samo mali deo u procesu umiranja svetske trgovine, koji nam je jasno prikazan u pregledu svetske trgovine od 1929—32, koji je nedavno obavljen od Društva Naroda. U ovom je pregledu naročito istaknuto, da se sve veći procenat spoljne trgovine odvija u kompenzacionom

ROGER Kigrazaeia=s

| prometu. Do tog smo zaključka došli i mi u gornjem članku us-

poređujući 1929 sa 1932 god.

U tom periodu međunarodna trgovina pada i po vrednosti ! po količini ı to u sledećoj srazmeri:

1929. 1930. 1931. 1932. Vrednost u zlatu 100 81 53 39 Količina 100 93 84,5 135

Glavno obeležje međunarodne trgovine u 1932 je smanjenje udela industriskih artikala u njoj. Do 1929 njihov je udeo rastao. Od te godine dužničke zemlje srednje Evrope počele su

| 1