Народно благостање

Страна 526

КОЊУ

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 АВГУСТА ТЕКУЋЕ ГОДИНЕ

Стање Народне банке на nag 8 августа не показује никакве важније промене, Подлега се повећала за 5,8 мил, дин. а девизе које не улазе у подлогу за 4,9. Стање ситног новца у сребру и никлу систематски се смањује угуривањем у оптинај, Протиле недеље смањење износи 22,7 мил. ДИН, Зајмови су опали за 16,8 и то готово искључиво менични

У милионима динара.

; O: 31. XII-| 31. XI | 22. MID 30. MI} | 82 MIT АКТИМА 1931 1932 1933 УЗ 1933 Подхога:

зж у квсака-н ва стр. 1758,4| 1760.8| 1797 2| 1797 3) 1797 3 BOBq. y CrpaHoOj mOHeTH 6,3 0.8 005 0.28} 034

девизе . . . _. | 3320) 2065) 1009) 973) 1031 Укупно 2096.8)| 1968.1| 1898.3) 1894.9) 19008 Девазе које во удазе у _подабтр 0. - • 86 4 1.9) 42.4) 40,7 45.6 Ковав новац: у неклу и сребру · 388! 139.9 306.6) 274.9] 252.1 Денонетнзнрано сребро 33.9 | Зајнови; | Не мека |. _ || овој лат. 0| 19827 19541 1918: БА каје са сек || 2072) 3418) 3170) 3471 3169 У АНЕ 2252.8) 2456 8) 2250.0) 2251.9) 2235.0 OJI O 27,4| 15,4| 13.3| 13.3| 13,5

Ранији аванси Држави | 1799.21808.6|1815.5)1815.8)1810.0

Привремвни аванси |злав.

ПНЕ DP 600 0| 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез, фонда 77.8) 58.0) 46.8, 46.8, 40.8 Вредности беф, фондова 2.9 7.9 6.7 6.7 6,7 Непокретности, завод за

рани новији намешта | 1450) 1521 157.8) (57.8) {531

Pad летака а | 209 24.6) ша сва] 120 пасива

Капитал =. '80.0] 180.0) 180.0| 180.0] 180.0

Резервни фонда . . . 827) 73.81 66.8) 66.8) 66.81

Осталв фондови |. . 42 8.6 8,5 8,5 85

5172.2| 4772.7| 4265.5! 4305 5: 4304.4

Новчанице у оптицају

Обавезе по виђењу: потраживање Државе 29,3] 13.5) 10,8 3.9 4.4

Оптицај в обав. по виђ. ||5588.7|5470 5| 5379 7/ 5342.8! 5353.3 портфељ. Обавезе по виђењу порасле су за 11,5 мил. дин, у главном услед пораста депозита по жиро рачунима, Обавезе са роком су пале за 2,5 мил. дин. Разна пасива опала је за 39,5 мил. дин. вероватно Ha првом месту као последица смањења кованог новца у касама (за 22 мил. дин.) Оптицај је опао за 1 мил. дим. износи 4304 мил, дин., а оптицај и обавезе по виђењу заједно 5353,3 мил. дин.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Изгледа да је нашој штампи прошао неопажен „атентат“ који је у прошлој недељи извршен на њујоршку берзу. Када су берзијанци били у највећем послу, одједанпут је седам стотина лица почело да плаче и да кашље. Убрзо је било свима јасно, да се ради о једном атентату гасом који

„изазива сузе и страховито дражи слузокожу у носу, устима,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

КТУРА

и грлу. Као громом погођени појурило је седам стотина (берзанских мешетара“ из берзанске зграде у Волстрит и бежали на све стране. Не зна се ништа о узроку овога атентата: ради ли се о опклади или о освети Гас је био положен код вентилатора тако да је прешао и на улицу и тако да су пролазници били погођени.

Ми мислимо да се не ради ни о каквом атентату нити о освети већ једној шали. Аутор те шале није се показао много духовит. Није никаква велика зештина растерати берзијанце, који су више на матер него на оца.

Прелазећи на озбиљнија питања морамо пре свега да истакнемо једно, које последњих дана игра велику улогу и које је важно за нашу ефектну берзу. Ради се о доларској златној клаузули. Као што смо у нашем чланку показали изгледа да је у аранжманима са страним портерима сачувана златна клаузула. Сада се намеће питање да ли ће се она сачувати и по национализираним облигацијама. У њима се налази златна доларска клаузула, али у пркос томе наша држава исплаћује у папирним динарима, као да су они златни. Споразум са страним портерима не везује државу ни у колико према имаоцима национализираних 06лигација. У осталом шта би таква обавеза и вредела према сопственим поданицима> Огроман је сток доларских папира у нашој земљи. Људи су уложили – тешке паре у те папире и многи су их платили по 85 (а данас стоје између 30 и 40). Ако би се исплаћивали у динарима по паритету папирног долара, онда би то био нов губитак за наше имаопе тих хартија,

На нашим берзама у почетку последње недеље било је једно мало попуштање курсева, али не услед велике понуде већ услед ослабеле тражње,. Али пред крај недеље она

се понова појачала. Тражња ни издалека није могла бити

задовољена, јер је у последње време врло велика тражња од стране свију берзијанаца. Изгледа да је, по старом правилу, хоса изазвала нову хосу. За Ратну штету је врло велики интерес. Међу берзијанцима је врло велика тражња. Они који нису куповали по 200, купују сад на буљуке по 230. Исто је тако велики интерес за 7%-тни Инвестициони али је врло мало робе, због тога он показује највећи скок. И Беглуци су још увек предмет великог интереса због огромног укамаћења, које они носе. Берза се завршила ове недеље са врло чврстом тенденцијом.

Обрт на Београдској берзи био је врло велики, 2,460.000, као што показује доња таблица.

Рента Ратне штете (промпт) 1,333.000 а i o (термин) 392.000

7% Инвестициони зајам 125.000

4% Аграрци

6% Беглуци 361.000

7% Блер

8% Блер 99.000

Селигман 55.000

Народна банка 23.000.

Аграрна банка 72.000

Дин. 2,460.000

Кретање курсева пак види се из доње таблице: 4. авг. 7.авг. 9.авг. 9.авг. !0.авг. 49,50 50.— 525 52

то Инвестициони | 36.17 36 36.65, 36.40 _ 36.60

6% Беглуци |

sage pepnaziuEGk