Народно благостање

12. август 1933, |

4% Атрарци ________ __--- =

7

т% Блер. · = | =

8% Блер ПН | 35... 35.50 7% Селигман | AQ7B ) | _____ ----- | о Рента Ратне штете 224.50 225— 220.50 228.50 229—

Народна банка 81 E O7OU се 1,

Аграрна банка 22.50) 2910 2240) |C ===

Најчвршћа тенденција је код 7%-тног, затим код Ратне штете. Беглуци су такође на максималном курсу. Кол Аграрне банке попушта интересовање.

На париској берзи наши су папири имали средином последње недеље врло чврсту тенденцију, паралелно са кре· тањем француских државних хартија. Последњих дана нешто је попустило, али још увек стоје релативно добре.

| авг. 2 лаве авг. (аве.

4% va 1895. год. 32 | | 3290. 35. беф из 1902. год. | ___- 155 [608 155 А Бф из 1906. год. l40 [4]. 148 1415 4.5% из 1909. год. 143 1498 [49 142 5% из 1913. год. 30% 1 OJ. 3180. 3250 4.5% uva 1910. ron. 141. 147 ПА [205 450. va 1911. год. ~ J400 AP. ~ [42 7% из 1981. год. 19.50. 19.50 19:50. 19.50

У Њујорку се држе врло добро. наши папири као што показује доња таблица:

На дан 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 18. јула 22.— 23.05 24.25 25. јула 24.50 24.50 26.65 1. август 21.25 26.65. 25: 8. август 2215 26.50 25.50 Кретање девизне берзе види се из доње таблице: Њујорк 21.000 Женева 219.000 Париз 45.000 Брисел 1.000 Беч 8,110.000 Лондон 381.000 Амстердам ' 3.000 Милано 10.000

Дин. 8,790.000

Курс Беча: 8,60, 8,97, 8,55, 8,50, 8,46. „Бонови Грчке банке: обрт 141.000, курс 39.

ZAGREBAČKA BERZA |

Novačano tržište. — Dne 8 i 9 ov. m. održala se u Za-

grebu konferencija pr:vrednika čitave zemlje. Na dnevnom je.

redu bilo pitanje sniženja kamatne stope, zakona o zaštiti zemljoradnika i o posredovanju kao i mere koje bi trebalo podu-

zeti za oživljenje novčanog tržišta. Poteškoće oko donošenja |

rezolucije bile su znatne i oko toga izgubljeno je najviše Vremena. Pojedine privredne grane pokušavale su da u rezoluciju unesu опо 560 njima konvenira i da zapreče ono što im пе

НАРОДНО IA OG AMN

Страна 527

konvenira. O maksmiranju kamatne stope novčani zavodi nisu hteli ni čuti dok su trgovina, industrija i zanatstvo već bili za takovo rešenje. Rezolucija prema tome znači niz kompromisa. А kompromisi nisu uvek najbolje rešenje. Ipak se Ovog puta rezolucija i po formi i po sadržaju bitno odvaja od dosadašnjih _ rezolucija sličnih pr.vredničkih konferenci|a.

___Devizno tržište. Nema promene. Privrednici, naročito izvoznici traže da prim iznosi onoliko koliko su kursevi u Dfri\vatnom prometu ier bi na taj način izvoz bio veći. Dotično bi se poljoprivredniku mogle odobriti Боце сепе. Tako se govoti o primu koji bi iznosio 40%. Na taj način izvozni paritet pšenice koji danas iznosi oko. 100 dinara po centi iznosio 'bi 110 dinara. Time bi naravno bili pogođeni interesi uvozne irgovine. Sada je pitanje koji su interesi primarni. Oni izvoznika ili pak oni uvoznika.

Efekti. — Promet je početkom nedelje bio znatan. U dinarskim + u dolarskim papirima.

Austrijiski kliring srednji kurs 8.405. Grčki bonovi novac 34 bez robe.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Заустављена хоса пена сировина Главна карактеристика међународног робног тржишта јесте заустављање хосе цена проузроковане развојем ситуације у Америци. Цене скоро свих сировина изгубиле су последњих дана 2—12%. Садашњи развој је колебљив. У вези са догађајима у Америци примећује се тенденција еманципације цена од долара. |

Пшенина

Цена пшенице на међународном тржишту је лабава. После америчког краха депресија траје још увек. У Европи притисак на цене појачан је добрим „жетвама земаља увозница. Према извештајима из иностранства канадска жетва пшенице процењује се на 225 до 300 мил. бушела, док се пре месец дана процењивала на 400 мил. бушела. Страни извештаји предвиђају у Чехословачкој тако добру жетву да неће имати потребе да увози.

У нас је вршидба свршена 60%. Квалитет је задовољавајући: Потисје 79-81, Беге! 78-80, Дунав 77-80, Србија 77-18. Подунавска роба вреди 345 хол. форинти ех Браила односно 94 дин. утоварна станица. У Аустрији јаку конкуренцију чини мађарска пшеница. Плаћа се 14.25 шил. ех Беч што одговара цени од 105 дин. Потиска станица. |

Понуде са стране произвођача, услед ниске цене, врло су мале. У: Србији се плаћа 90—95 дин. Са Потиском робом прави се посао на бази 110—112.50 дин. односно 119—120 дин, за прву половину септембра.

Кукуруз

Кукуруз је свуда лабав. Нарочито у Средњој Европи. Данас вреди 72—72.50 дин. утоварна станица. Берлинска фирма, која код нас купује, плаћа 72—73 дин.

Вино

Тржиште вина у знаку је хосе. Цене сваког дана скачу, Имаоци залиха врло су уздржљиви са продајама,