Народно благостање

12 август 1933,

18 јула, 1981 год. претварају се у дугорочне, ув камату од 4:|,%, коју плаћа дужник и 1% које доплаћује држава. Исплаћене рате поверилац не добија све док се не исплати цела сума. Дотле се пак уплаћене суме употребљавају као капитал за кредитирање пољопривреде. Оматра се да су жртве које се намећу повериоцу претварањем његовог

краткорочног потраживања у дугорочно потпуно.

накнађене тиме што је потраживање гарантовано од једне банке или кредитног завода, који врши раздужење.

А јако задужена газдинства могу се раздужити само путем принудног поравнања. Овде се, изузев хипотеку првога ранга, све обавезе мећу у један лонац и редуцирају до 20%. После тога, исто је третирање поверилаца као и у првој групи.

Основна идеја овог најновијег немачког закона је свођење дугова земљорадника, по висини и

начину отплате, на меру коју пољопривреда може

да снови при данашњој коњунктури. Наравно да, то не значи брисање свију дугова. које пољопривреда. не може да, сноси, Газдинство које ни тако регуписане дугове не може да сноси иде на јавну продају. Смањење дугова не иде на терет поверилаца, ни ког другог друштвеног реда, већ на терет зајмодавца. Пре овега држава, даје 8300 милиона, марака (око 5 милијарди динара) ради исплате поверила да у готовом. Она за, то добија као накнаду хипотеку, али проблематичне вредности, пошто се камата, по њој може платити тек кад се васпостави рентабилитет пољопривреде. Даље даје држава, 120 милиона марака, (преко 2 милијарде динара) хипотекарним банкама као губитак услед редукције хипотека. Даље 30 милиона марака заводима који преузимају задужења као накнаду за ступање у обавеву на дужи рок. Даље долази обавеза државе за плаћање губитка, хипотекарним банкама услед смањења, каматне стопе на хипотекарна потраживања, чији се износ не може да предвиди. Потом држава даје повериоцима по 1% годишње уз камату, коју плаћа дужник, а која се жртва цени на о до 6 милиона марака, годишње. Као сумњиву накнаду за то може се сматрати попуст од 10 до 20% који дају повериоци, а, који иде у корист државе (овај се износ цени на 45 милиона марака). У најмању руку ће државг имати да поднесе жртву од 5 до 600 милиона марака.

Као што се из овога, краткота излагања види немачки закон је потпуно стао на, гледиште које смо ми заступали. Ми смо увек били противни томе, да само поједини привредни редови подносе жртву равдужења пољопривредника, већ да то треба да поднесе цео натод. Тако смо ми писали у бр. 13 од 26 марта, 1982 год. : .

„Горњи пројекат иде оригиналним путем: он сваљује терет интервенције у корист задуженог сељака, на његовог повериоца. И тако уместо. једне целисходне, рационалне, на етици и социјалним начелима засноване акције јавне руке, имамо владу случаја. Држава је моћна до бесконачности. Она, има могућности да према правичности и социјалним принципима распореди терет који потиче из интервенције у корист задуженог сељака. Држава, је зато ту да свако добро дели правично. „Оставити да случај тешава, који ће капиталист код насиу којој мери да буде погођен или евентуално упропашћен интервенцијом у корис задуженог сељака,

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 517

не би био знак разумевања сецијалне политике и економске целисходности.

„Принцип солидарности, на коме је заснована, држава данас, гласи да нација прима на, себе све штете и све невоље које снађу поједине групе грађана. У француском закону о накнади ратне штете члан први гласи, да Француска прокламује једна“ кост свију грађана пред ношењем терета ратне штете. И у дискусији и у парламенту се изрично истакло да, је то засновано на, начелу солидарности. То би начело било дубоко повређено, кад би се оставило случају да одређује колико ће да учествује у подношењу терета сељачких дугова.

Друга врло интересантна карактеристика новог немачког закона лежи у тежњи да се сачува сељаку неокрњена, могућност добијања кредита, одмах после извршеног раздужења. Због тога, је на, пример законодавац одбацио један од врло важних постулата националсоцијалистичке странке, наиме, смањење каматне стопе на, 2%. Исто је тако одбачен 8ахтев принудног линеарног смањења каматне стопе код заложница хипотекарних банака. Каматна стопа у закону налази се на нивоу, који је пре рата био нормалан. Постоји нада да се каматна стопа на том нивоу нормализира. Поред тога, отплате дужника, не дају се повериоду само вбог тога, да се створи фонд из кога би земљорадници могли добити кредита у случају да претпоставке о нормалном функционирању пољопривредног кредита, после сврштеног раздужења, не буду остварене. И много повољније третирање дугова, насталих после 13. јула 1981. г. такође се објашњава жељом да се сачува целост кредитног тржишта за пољпривредника. И најзад из истог разлота је била тежња, законодавца. да, раздужење постави на. базу споразума и што мање интервенције државне власти — управо само у последњем моменту кад први принцип буде отказао. Због тога је одбачен постулат националсоцијалиста да се изврши линеарно смањење сељачких дугова.

"Ми смо у једном од прошлих бројева, приказујући

први пут овај закон подвукли да је ово повратак ка приватној иницијативи и слободи на кредитном тржишту. М Цене и дугови,

Овим се законом укидају сви досадањи закони и уредбе о равдужењу сељака, управо овај их закон преузима и нормира на новој бази. На место централизације, која је била руководна идеја досадањих мера, уводи се децентраливација и по могућству слободан споразум без државне интервенције.

Поводом овога закона у Немачкој јавности води се дискусија, око тога шта је важније за подизање рентабилитета пољопривреде: раздужење или подизање цена. Немачка влада сматра да је важније подизање цена — и ако је била радикална у решењу питања задужења, Бир. Министар пољопр. Хутенберт казао је у једном комуникеу, да повећање цене млека, само за. један пфениг користи пољопривреди толико исто колико и смањење камате за 'ј,. И претседник пољопривредног немачког већа Брандес стоји на истом гледишту. Он сматра да. ће бруто принос свију газдинстава преко 5 хектара ове године да, буде 5.700 милиона марака (4 милијарде марака мање но 1928 и 1929 г.), а издаци за експлоатацију. и за живот пољопривредника само 2.800 милиона марака. Остају свега 370 милиона марака, док по-