Народно благостање

Страна 518

реви и социјални терети износе 900 милиона марака, „а камата, на, дугове 650 милиона марака, Према, томе раздужење не може да уклони дефицит — ако се не регулишу и цене. |

"Био би ред да подвргнемо критици последње

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр. 33.

немачке мере са гледишта немачке народне економије и могућности остварења. Ми ћемо то учинити друтом прилком, за сада морамо констатовати, да, остварење постављенога циља води безусловно у потпуну планску привреду.

У. Bajkić

VRLO POVOLJAN SPORAZUM SA IMAOCIMA NAŠIH DRŽAVNIH OBLIGACIJA NA STRANI

Ovih dana objavljen je u velikom broju naših dnevnih listova jedan cirkularni članak, koji potvrđuje i u detaljima naše saopštenje od pre tri nedelje, da je sa stranim imaocima. državnih i državom garantovanim obligacijama postignut sporazum, po kome za tri godine počev od 14 oktobra 1932 god.

do 14 oktobra 1935 skadirajući kuponi se isplaćuju ili u 25- ·

godišnjim obligacijama sa 5% kamate za 90% iznosa.i 10% u ugovorenoj moneti ili u vezanim dinarima u punom iznosu — po izboru imaoca. |.

| (Pre no što pređemo na detalje ne možemo, а да пе Копstatujemo, da je gornji cirkularni članak pisala neuka ruka. Pre svega stilski |e članak dosta rogobatan i, mestimično logički nemoguć. Kaže se na pr. da je „postignut sporazum na osnovu Protokola od marta 1933 god.” U stvari protokolom je dokumen–tovan samo sporazum koji je postignut pregovorima. Dalje se govori o Upravi fondova, kao dužniku. Takva ustanova kod nas ne postoji. Ona je postojala, ali se već deset godina zove Državnom Hipotekarnom bankom. Dalje bi smo imali primetiti da je motivacija obustave službe po našim javnim zajmovima na strani od 14 oktobra pr. god. vrlo nesrećno motfivisana. Kaže se, naime, da je obustava došla kao posledica obustave reparacija i·'srozavanja našega: izvoza. Poslednje nije tačno. Naš “{rgovinski bilans nije nikad imao. znatniji aktivni saldo, prema tome nije on nikada alimentirao naše devizno tržište devizama Za isplatu javnih zajmova na strani. Pored obustave reparacija pad turizma ı znatno smanjenje rimesa naših emigranata doprineli su pasivnosti našega bilansa plaćanja i sletstveno. obustavi službe zajmova. Naši fiskalni agenti na strani mnogo su bolje objasnili imaocima naših obligacija fatalnost obustave službe po našim zajmovima.

Sporazum je postignut sa porterima francuskim, amerikanskim, engleskim, švajcarskim, holandskim i čehoslovačkim. Koliko iz strane štampe vidimo, nije se mogao postići sporazum sa pretstavnicima Krigerovog koncerna za Krigerov zajam od 22 miliona dolara. Isto tako principijelno nije mogao biti postignut sporazum sa Caisse Commune ipo dugovima za Južnu željeznicu. Ovde nismo samo mi dužnici, već još nekoliko država naslednica. Ali to. ne znači da smo obavezni da plaćamo po fim obligacijama pun iznos. Tu će biti sporazum via Tacti i ad hoc. Najzad, kao što iz službenog komunikea znamo, van sporazuma su bonovi državni za otkup vicinalnih željeznica izdatih mađarskim podanicima u iznosu preko 22 miliona švajcarskih fra-

naka. Osustvo sporazuma po ovim bonovima ima Svoje spe-

cijalne razloge.

I ako je sa svakom grupom portera napravljen zaseban sporazum, ipak su oni manje više identični već i zbog toga što nijedna grupa ne bi dopustila da bude gore tretitana no ma i jedna druga. Izuzetno je amorfizacioni rok funding obligacija, koje se izdaju za 90% iznosa kupona skadirajućih između 14 oktobra 1932 g. i 14-og oktobra 1935 za švajcarske imaoče za-

ložnica Državne hipotek. banke samo 15 godina (dok je kod ostalih 25 godina). Svi su porteri primili ovaj povoljniji rok za Švajcarce iz prostog razloga, što Državna hipotekarna banka ima u Švajcarskoj dugove relativno kratkoga roka. Ima na

primer dva zajma koji bi se imali definitivno isplatiti 1934 i 36 g..

Zbog toga je čak bilo potrebno; da se prvobitni rokovi zajmova produže za 5 odnosno 6 godina, jer bi inače nastupio slučaj, da

se istovremeno imaju amotrtfizirati i prvobitne obligacije i nove izdane fundingz obligacije. -

Naročito podvlačimo. sporazume po 6%-inim blagajničkim zapisima crnogorskim od 1913 g. i 7.5%-tnim bonovima za otkup Istočnih željeznica. Ove su obaveze bile plative u toku ove i iduće godine. Rokovi su produženi za 10 godina, a 510 је najglavnije, kamatna stopa je smanjena na 5%. Ko zna istoriju ovih zajmova, taj če se beskraino radovati ovoj konverziji kamatne stope. Da su zdravije prilike bile kada. su pravljena ta

dva zajma, do njih ne bi ni došlo. Smanjenje kamatne stope u.

nekoliko repanira beskrajno zlo, koje se očituje u ta dva zajma.

| U pomenutom članku kaže se: „Od naročite važnosti jie da je iz novih sporazuma, zaključenih sa amerikanskim mporteпта,-а па озпоуш поуос атепкапзкос такопа о парибтапји zlatnož važenja, ispala zlatna klauzula, tako da će u: buduće

služba: po našim dolarskim obveznicama biti vršena u papirnim

дојашта. 5 ођатот па pad američke devize iznos naših dolarskih obaveza Diće prema ovome umanjen za oko 33%”. Ovo, bi potpuno polvrđivalo слеће Које smo izneli u članku „Pad dolara: donosi koristi našoj državi” u 'broju od 22 jula +, с. АН па

naše ne malo iznenađenje čitamo u jednom amerikanskom listu, .

da je u novim ugovorima o moratonijumu za jugoslovenske dolarske obveznice potpuno sačuvana dolarska zlatna klauzula, jer ie ugovoreno da se i u buduće dolar plaća sa 56.73 dinara, koliko je vrednost zlatnog dolara. Međutim, dolar je danas depresiran za skoro 30%, tako da papirni dolar vredi oko 38 dinara. Sasvim je nezavisno od toga pitanje depresijacije dinara, jer mi 10% kupona kao i službu fundig obligacija vršimo u dolarima, prema tome ne možemo iskoristiti depresijaciju dinara. Smatramo da nije dobro urađeno što je potvrđena dolarska zlatna klauzula. Mi ćemo. biti pored Francuske još jedina zemlja koja će poštovati dolarsku zlafnu Rklauzulu, samo. s tom razlikom, što francuskih dolarskih papira nema van Francuske, svi su u francuskim rukama. To je jedan veliki minus sporazuma s amerikanskim porterima. |

Prema svemu ovome, služba naših spoljnih zajmova ima do 14 oktobra 1935 g. alternativni karakter: imalac dobija po svome izboru ili nove obligacije sa 10%, u ugovorenoj moneti ili u vezanim dinarima. Nameće se pitanje, koju će alternativu izabrati imaoci naših hartija na strani. Mi ne verujemo da će oni učiniti veliku upotrebu od mogućnosti naplate u dinarima. To su vezani dinari, koji se mogu upofrebiti samo za kupovanje nepokretnosti, hartija od vrednosti, akoija novih preduzeća i za

у

вани

парни

арена

| | DMI