Народно благостање

7% H

12 0 1933. Hi

\ Ovi se papiri naiaze u rukama naših podanika i u zemlji. Prema tome ne mogu se ubrajati ni u jednu n: u drugu grupu. Pa kakav je onda pravni položaj tih papira? Odgovor je vrlo prost. Naša država vrši službu inostranim imaocima u smuslu postignutih aranžmana, a prema domaćm saoDrazno dosadanjoj praksi. Prema ftome po ovim ušvercovanim papirima! ne može Se VIšiti nikakva služba sve donde, dok se ne ukine diskriminacija između pojed nih grupa naših državnih obligacija. Tek kada se povrati stanje od pre četiri godine, po kome je bilo sve jedno, da li je papir na strani ili u zemlji tek onda se ti pap:rt mogu izjednačiti sa svima ostaima ı delit. sudbinu sviju ostalih papira. Dotle kao što rekosmo, služba po fim papirima ostaje in suspenzo. Država nema pravo da ih pon šti, ali isto tako nema pravo da vrši službu po njima. ,

Podvlačeći da se prema švercerima i šiberima mora nemilosrdno da postupi, mi moramo da napomenemo, da freba stalno imati na umu, da su za te pap:re izvezeni kapitali, kada su nam najpotrebniji ı upotrebljene valute u irenutku kada je naš bians plaćanja bio u najkritičnijem stanju. Eto to je motiv sa koga se mora poći pri postupanju s ovim ušvercovanim hartijama. S ovim u vezi stoji jedno drugo interesantno pitanje naime ono O moratornim kuponima obuhvaćenim sporazumima sa stran m poveriocima. Među švercerima i šiberima u veliko. se pretresa pitanje poslednjih dana, kako da se zaradi sada na kuponima koji su regulisani najnovijim aranžmanima. Pretpostavlja se da će imafi dosta imalaca našh hartija na sfrani, koji neće primiti prvi modalitet, to jest plaćanje u funding obligacijama,

“gae

ДОГАЂА. ЈИ

Razvoj spoljne trgovine ide u pravcu izravnjavanja uvoza i izvoza između pojedinih zemalja. Trgovinsko-političke metode, koje su do toga dovele jesu kompenzacioni i klirinški ugovori. Kod prvih dejstvo u pravcu izravnanja je neposredno, kod drugih posredno, jer čim se u klirnmgu između dve zemlje pokaže saldo u korist jedne države moraju izvoznici te zemije da čekaju na naplatu svojih tražbina. Oni su prisiljeni da daju kredit protivu svoje volje. Zbog toga radije ne prodaju. Na taj razvoj smo često svraćali pažnju. Poslednji put u članku o opadanju naše spoljne trgovine u zadnjem broju. Tom smo prilikom utvrdili da smo 1929 sa glavnim zemЦата Котрепштан 65% našeg izvoza, a 1032 već 72%.

Kad su se klizinški ugovori počeli javljati bilo je mnogo optimista (izgleda da ih ima još i danas), koji su .smatral:, da tendencija izravnanja bileteralnog trgovinskog bilansa n.je nikakva nesreća, jer to ne vodi neizbežno smanjenju celokupnog međunarodnog prome{a.

Ako smo na pr. pasivni u prometu sa Čehoslovačkom, onda bi izravnanje :malo nastupiti na nivou našeg uvoza iz Čehoslovačke, tako da bi smo pomoću kliringa mogli pojačati naš izvoz u zemlje prema kojima smo bili pasivni. Mi smo često kritikovali ovo gledište i naglašavaii da će se izravnanje trgov:nskog bilansa vršiti na nivou manje strane.

Ovo štetno delovanje klirinških ugovora najjasnije potvrđuje kretanje naše spoljne trgovine u prvom polgođu tek. god. Alko, sadašnje cifre našee uvoza u Grčku i Ttaliju, sa kojima smo bili aktivn:, uporedimo sa odgovarajućim ciframa iz 1931 kad se

o kliringu i kornpenzacijama malo govorilo, onda dobijamo sledeću sliku: ·

a S a o FG JM i ira

Razvoj naše spoline trgovine и лаки КЕппоа

АРОДНО. БЛАНОСТАЊЕ

Страна 521

već će se pretpostaviti plaćanje u dinarima. Ali s druge strane oni ne mogu ništa da počnu s tim dinarima: način upotrebe veoma je ograničen lako da je veliko pitanje da li bi oni pretpostavili ovaj drugi modalitet. Naši šverceri i šiberi misle da mogu da naprave sjajan gešelt kupujući od portera te kupone, naplaćujući ih na tuđe ime u dinarima, a plaćajući ih valutom, koju Će u švercu izvesti iz zemlje kao što se u švercu izvozila valuta za nabavku dolarskih papira. Treba samo maći imaoce fih papira i napraviti s njima pazar, da oni prijave te · kupone za dinare u zamenu.

Koliko je nama poznato, ova je franzakcija nemogućna. Istina je da kuponi glase na donosioca, ali se dinari dobiveni na te kupone moraiu odobri na ime onih, koji su ih podneli za naplatu. To mogu biti samo stranci,domorodac ne može biti, jer domorodac ne sme imati papire na strani od 30 aprila 1932 god., osim ако ih.n je prijavio; a ako ih |e prijavio; on će preneti u zemlju. Mogućno je samo toliko, da se vrše lktivne kupoprodaje nepokretnosti i hartija od vrednosti koje će se stornirati poste t:i godine po jednoj vrlo niskoj ceni. Na primer stranac ima 100.000 dinara za podnesene kupone. On za to može kupiti kuću ili hartije od vrednosti. Uzmimo da on markira kupovinu hartija od vrednosti i iste deponuje kod jedne banke, al istovremeno napravi ugovor s jednim našim šiberom, po kome ustupa te hartije s tim da se prenos može izvršiti tek posle tri godine. Za veće iznose daju se ovakve tranzakc:je sprovesti.

Ovu zloupotrebu {reba bezuslovno suzbiti. Mi pišemo na Drzi ruku, te nam ne pada na pamet nikakav zgodan način za suzbijanje ove zloupotrebe, koja može uzeti veći obim, ako se mnogo stranih imalaca :zjasne za dinare.

a

МИ

Italija u milion:ma dinara

ПРОБЈ

1. ројооде Izvoz Uvoz Saldo 1931 655 215 + 380 1933 342 209 — 133 Grčka u milion ma dinara 1. polgođe Izvoz _ Uvoz Saldo 1931 96 17 -- 79 1933 47 17 — 39

U oba slučaja vidimo jaku tendenciju izravnanja izvoza i uvoza, ali tako da je naš izvoz daleko jače pao od uvoza. "ako je naš izvoz u Italiju pao za 45%, a u Grčku za 51%, dok se naš uvoz iz Ital je smanjio za 24%, a kod Grčke je čak ostao sti. Tako je reduciran naš aktivni saldo prema Italiji od 380 па 133, а опај ртета Grčkoj od 79 na 30 miliona dinara.

Sasvim prot:vnu sliku dobijamo ako uporedimo naš promet sa Nemačkom i Čehoslovačkom prema kojima smo bili znatno pasivni.

Nemačka u milion ma dinara

1. polgođe Izvoz Uvoz Saldo 1931 309 487 — 178 1933 195 166 -- 29 Сећовоуаска - пи поп та Фпага 1. ројеоде Izvoz Uvoz Saldo 1931 [97 438 — 341 1983 :. 91 158 — 67