Народно благостање

{

19: август 1983.

V.B.

Prema saopštenju nekih listova, sa poslednje konterencije „privrednika” u Zagrebu bila |e isključena Štampa. Kao razlog tome navodi se želja organizatora kon-

ferencije, da se ne ubije ugled njezinim odlukama koje su brže bolie predane štampi — izveštajima O 'SUkobima između pojedinih grupa inferesenata, kao ma primer poverilaca i dužnika (naročito u pitanju kamatne stope i mera za zaštitu dužnika). Saopštavajući ove motive isključenja štampe učesnici su samim tim učinili ono čega su se 'bojali: obiavili su da se u svima pitanjima nije mogla da postigne jednodušnost. То је зато једап dokaz, да зе sa štampom ne može da operiše kao sa robom, beslovesnim i okovanim. Danas se O sadržaju rezolucije fe konferencije mnogo manje 2па, по о опоте, što se hielo da sakrije. To leži u zakonu kontrasta. Po zakonu konirasta svaki učesnik konferencije — u i suviše čovečanskoj težnji da bude što interesantniji — гаdiie priča ono, Što se zataškalo od onoga, Što se објаvilo. Poslednje je bliutfavo, a Drvo pikanterija. A slušaoci vole mnogo više da čuju o sukobima nego O deklamacijama. Poslednje je monotono i bezbojno.

Ако, dakle, činjenica da između dužnika i poverilaca nije moglo da dođe do saglasnosti, treba da oslabi dejstvo rezolucije, onda je fo svršen ст. 1 како se to moglo sa sigurnošću da predvidi, organizatori konferencije nose prema zainteresovanim veliku odgovornost što su dopustili da dođe dotle. A to ie moglo biti vrlo lako sprečeno po hil-{adama godina starom receptu: nestavljanjem na dnevni red onoga, zašto se unapred zna, da ne može da dobije odobrenje sviju; ili ako je to bitno pitanje, onda se na konferenciju ne pozivaju manie važni interesenti — u ovome slučaju pretežno povetioci ili poverilački zainteresovani redovi.

Mi pak smatramo, da gledište o potrebi једподилози za uspeh jedne akciie u oblasti privredne politike počiva na |ednom skroz površnom i pogrešnom shva– taniu uloge štampe.

Štampa je organ javnog mišljenja. Pojedini listovi mogu zastupati najprotivrečnija gledišta, ukupnost Štampe je uvek organ javnoga mnenja, jer se preko nje kri stalizira najpravilni|e gledište, — a narod niko ne može da nagoni van staze zdravog razuma. I preko nje [0 потmalno gledište dolazi do izražaja. Time štampa postaje faktorom. Ona, istina, nema vlasti, nema sretstava Za izvođenje odluke, ali ie ipak najveća vlast. Njezino dejstvo je moralno, ali ie ono često efikasnije od fizičkog. Danas nema čoveka, koji može ravnodušno da pređe preko onoga što o njegovom radu kaže štampa. Strah pojedinaca od štampe je glavama osobina modernoga društva.

Rekosmo da udaljenje štampe od konferencije počiva na zabludi o funkciji štampe. Nama se čini da u . našim privrednim krugovima |ačaju pogrešna gledišta na štampu. 5

___Prva je zabluda, da se štampi mogu да odrede granice. Iz te zablude potekla ie odluka, da joj se predadu rezolucije. a prećuti diskusija — da bi se prvima dalo veće dejstvo. Zabluda počiva na pretpostavci, da je štampa mehaničko oruđe kao radio, aeroplan, železnica

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 531

PRIVREDNICI I ŠTAMPA

itd. Štampa je logički produkt. Ona ne prenosi, ne reproducira, već analizira, Rezolucije su samo otvaranje diskusije, a ova nikad ne može da zaluta. Uvek se зугšava pravilnim sudom. Štampa ne može i neće protiv logike. Uspeh jednoga akta, sletstveno, ne zavisi od toga, kako je on serviran štampi, već kakav |e on sam.

Sasvim je druga stvar, kako će gledište zauzeti

' merodavni faktori po jednoj rezoluciji privrednika. Ali

za opštenje s njima nije u opšte potrebna štampa. Ali kad su se rezolucije predale javnosti, onda one podležu zakonima štampe. A da ova na kraju uvek ima pravo a pre a posle — već smo kazali. Ža sud javnog mišljenja — čiji je organ štampa— sa svim je beznačajno, da li je bilo suprotnosti gledišta i interesa na konferenciji. Glavno je, šta je rešeno. Ako je to u skladu s vladajućim kriterijumom u masi, onda je sud povoljan. 1 ako je bilo više gledišta, pobeđuje ono koje odgovara gornjem uslovi.

Imamo fakođe utisak, da naši privrednici počinju sve manje da veruju u efikasnost štampe. Oni misle da im izvesne pojave daju razloga za zaključivanje, da štampa niie ili bar ne uvek stoprocentni organ javnog mišlienja. Il ovde je po sredi jedan paušalan i ртепаг јеп zaključak.

Mi imamo danas tri vrste organa javnog mišljenja: štampu, štampu za račan parlamenta i usmenu тес ili trač.

Prva je ograničena u svome kretanju; ona ne može da kaže sve šta hoće. Druga je mnogo slobodnija. A treća je neograničena. :

Sva tri organa javnoga mišljenja postoje u svima državama, samo je podela uloga raznovrsna. U koliko ie ograničenija prva i druga, u toliko je razvijeniji trač. Ovaj se odlikuje neograničenom slobodom i osustvom svake odgovornosti. Štampa i kod pune preventivne sloБоде пце ni izdaleka slobodna kao trač. Revolverska štampa se razvija samo onde gde su slabe sankcije za uvredu i klevetu. Odgovornost dovodi štampu u nepovoljniji položaj od onoga, koga kritikuje. Uvreda se uvek kazni; a svako — ma koliko istinito bilo — tvrđenje, koje se ne može da dokaže, kazni se kao kleveta.

Na kratko, u koliko je ograničenija štampa bilo preventivno, bilo represivno, u koliko su oštri{e sankcije, u toliko је razvijeniji trač. Ovaj ie u stvari komentar štampe. Što se ne može i ne sme da štampa, (0 5е ргеpričava. Trač je naistariji organ {avnog mišljenja. On je nesavršen, nepouzdan, jer se izvlači ispod kontrole. Kod nas su se na primer, u parlamentarnom režimu, izvesni političari služili tračom za sve što su izmislili ili za što nisu hteli ni smeli da prime odgovornost.

Javno ie mišljenje nesavladljiv faktor. Bujanje trača samo je dokaz, da se ono ne da hi ugušiti ni obmanuti, ni skratiti.

Privrednici su mogli doći do potcenjivanja štampe posmatrajući izvesne pojave u njoj. Ne može se рогес!

da је štampa katkad klevetnička, a često кепдепстогпа 57.

Katkad lako podleže uticajima naročito koruptivni 4. plutokrafskim. A katkad nije u stanju da učini uslugu,