Народно благостање

Страна 532 НЕ

koja se traži od nje s pravom. Ali to je gledanje s uskog vidika. Ne može istina ni ćutanjem, ni izvrtanjem da se pretvori u laž i obrnuto. Javno mišljenje stavlja u pokret sve svoje organe istovremeno. Zbog toga su privrednici trebali da se naslone sa puno poverenja na

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 34

štampu, jer ona jedina omogućava да pravedna stvar pobedi. | Sasvim je drugo pitanje, da li su i koliko rezolu“cije poslednje konferencije privrednika pravedne. O tome drugom prilikom.

ПРОЦ

[ЛОСТ И БУДУЋНОСТ

— Производња кукуруза у Југославији —

Светска производња кукуруза после рата не показује веће промене. Од. 1926 до 1931 кретала се овако (у милионима квинталау: 1926 г. 1.137, 1927 г. 1.113, 1928 г. 1.090. 1926 п, 1130. 1936 ог. 1.045, 1931. 1.137. И повра шина засејана кукурузом није се много мењала све до 1929. Пре рата, 1909/13 у свету је било под кукурузом 12.315.000. ха., а у 1929 г. 76.900.000 ха. Непроменљивост површине у овом периоду последица је 'смањене потрошње кукуруза, нарочито због моторизације пољопривреде у прексокеанским земљама. Потрошња кукуруза у Америци, у периоду 1909/13—1922/26 опала је за 2} ка. о глави становника. Исто тако потрошња кукуруза опала је после рата прилично и у земљама источне Европе у којима је аграрна реформа утипала на подизање животног стандарда до тада подчињених сељака разним феудалним односима. Од 1929 површине под кукурузом, међутим, показују повећање. У 1930 повећавају се на 82.900.000 ха, а у 1931 год. на 85.200.000 ха. Повепање површина под кукурузом највеће је у Африци и Европи. У Европи се приметно повећавају површине. у индустријским земљама, које настоје да националну базу производње сточне хране прошире што више, |

TnapHe mpoMsnobauxe земље јесу: Сједињене Америчке државе и Аргентина (према 1929 г.) 642%; пет главних европских произвођачких земаља (Румунија, Мађарска,

Русија, југославија и Италија) 16.8%, Бразилија 43%, А-

фрика 52%, Азија 67% укупне светске производње. Површина засејана кукурузом у нашој земљи од 1926 прилично се повећавала. Кретала .се овако: 1926 — 2.173.534 ха, 1927. — 2.216.486 ха. 1928 — 2.303.141 ха. 1929 2.380.838 ха. 1930 —- 2.467.253 ха., 1931 — 2.492.268. ха., 1932 — 2.607.000 ха. За седам година површина под кукурузом проширила се за 433.466 ха. или 19.9%. Производња

се у милионима квинтала кретала овако: 1926 — 34.1, 1927

= 210, 1928 — 18,1, 1929 — АТА ,1930 — 34.6, 1931 32.8, 1932 — 451. У 1932 наша производња кукуруза претстављала је 3.90 светске производње, а 22% европске производње.

После пшенице кукуруз је најважнији производ наше пољопривреде. Код србијанског сељака постоји невероватна приврженост за кукуруз, који чини основу његовог газдинства Кукуруз је био натурални елеменат његове привреде и имао је многоструку употребу. Па и у данашњој новчаној привреди извесни економско-технички разлози утичу да кукуруз још увек одржава своју позицију у националној производњи. Кукуруз је најалеаторнија култура под наштим поднебљем. Тражи добру земљу, не трпи сушу ни сувишну влагу. Од разлога који утичу на широко гајење кукуруза пре свега треба истаћи да сетва кукуруза захтева много мању количину семена, него: ли, рецимо, пшеница. За сетву хектара пшенице потребно је 160 кг. а кукуруза само

38 кг. Затим, површина засејана кукурузом служи за нузгредно гајење пасуља, тикава, бундева, дулека. Тако од укупне површине под кукурузом рачуна се да 30% припала пасуљу. Тикве се скоро све саде у кукурузу. Исто тако, велико гајење кукуруза има се приписати и потреби шаше за сточну зимску исхрану, као и за огрев у богатим крајевима, а за покривање кућа у сиромашним крајевима. У "сточној исхрани шаша (кукурузовина) долази одмах иза сена. И ако она претставља рђаву храну, ипак, у недостатку боље, игра важну улогу у зимској исхрани стоке. Сем тога, као разлог за велико гајење кукуруза треба навести његову широку употребу у исхрани сеоског па делимично и градског становништва.

У исхрани сеоског становништва кукуруз игра главну улогу. Најзап, важну улогу у овоме игра и већи принос кукуруза што се најбоље види из овог поређења хектарског приноса са пшеницом:

Принос мет. по ха.

кукуруз пшеница 1926 17.10 11.50 1927 10.20 8.41 1928 8.96 14.83 1929 17.89 12.25 1930 14.45 10.30 1921—30 14.11 10.80

Нузгредно гајење и већи приноси два су најважнија разлога великом гајењу кукуруза чија површина у периоду 1921—30 представља 42.50 укупне површине под зрнастим биљем.

У нашој земљи четири су главна произвођачка подручја, која лиферују и главни део робе за унутрашње тржиште и извоз. То су: дунавска, савска, дринска и моравска бановина. Према подацима за 1930 учешће поједивих

крајева у укупној продукцији изгледа овако:

%ф укупне

квинтала — производње

Дунавска бановина 12.519.976 36.1% Савска бановина 6.422.093 18.5% Дринска бановина S. JU [| 16.6% Моравска бановина 3.728.537 10.7% Врбаска бановина 2.484.741 7.0% Вардарска бановина 1.549.048 4.4% Зетска бановина 795.052 2.3% Приморска бановина 792.532 2.3% Дравска бановина 500.405 14%

| У поглелу хектарског приноса постоје варијације, које су последица гајења различитих врста кукуруза и разлика у обради. У 1930 приноси по хектару по појединим бановинама "кретали су се овако: Савска 17.67 кв., Дринска. 16.31 кв. Дунавска 14.96 кв. Приморска 14.91 кв., Драв-

ска 1437 кв., Зетска 12.96 кв. Врбаска 12.04 KB., Морав-_

| |

ан ренина EN

гони