Народно благостање
26. август 1933,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 557
КОЊУНКТУРА _
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22. АВГУСТА 1933. Г.
— Стари државни дуг је смањен за 100 милиона динара. Интересантне промене у обавезама по виђењу. —
У стању Народне банке на ден 22. овог месеца има необично интересантних промена, које су учињене свакако као последица споразума наше државе са иностраним портерима наших спољних зајмова. Главне варијације налазе се у пасиви, код обавеза по виђењу. Пер салдо оне су смањене за 1315 милиона на 951.0 милион н то због следећих промена. Ове обавезе су биле састављене на следећи начин;
15. авг. 22. авг. Разлика у хиљадама динара Потраживање државно 3.886 11.505 4- 7.609 Жиро рачуни 445.895 634.514 -- 188.516 Разни рачуни 632.745 304.988 оу Укупно 1.082.527 951.008 — 131.518
У милионима динара.
ЕРИ ЕНЕН плате НЕ « ој 31. XII | 31. XII | 8. VII | 15 VIII | 22. VI АЕТИВА 4931 | 1932 | 1933 ИЕ Подлога : sx у касвиа по не стр.||1758,4! 1760 8 1297 3 1797 4) 1797 4 вова. у страној монети 6.3 08) 034 0.3 0.1 девизе . - . 332.0| 2065 103,1 1045! 979 ________Укупко . ||2096,8| 19681 | 1900.8 1902.2| 18775 Девизе које на улазе у подлоту ·- . 0 a 86.4 1,9] 45,6) 505! 81,5 Ковав новац: у анклу и сребру 38.8! 139.9) 252.1, 262.8) 254.4 Денонетизирано сребро 33,9 Зајмове; на неннше ,... 1965.6) 2111.9 1918 1) 1931.6) 1925 на хвртије од вредни. 287.2 3448! 3169! 3167] 3166 Укулио 2252.8) 2456 8| 2235.0, 2248.4| 2242,3 ip sje 0 вредности 27,4) 154! 135) 133) 13,3 Ранији аванси Држави || 1199.2 1808.6| 1816.0] 1816,3] 1716.5 Привремени авансп [лав., lie Bodajne а 6000| 600.0) 600.0| 600.0 Вредлосте рез, фонда 77.8, 58.0) 468) 468 46.8 Вредности обф фондова 2.9 1.9 -6,1 6,1 6.7 Непокретности, завод за израду новч, и намешта 145.0) 1541) 1581! 158.2] 158.2 Разна активе , . 219! 21.6) 120,1! 120.2 120.1 ПАСИиВА Капитал . . о 60 180.0) 1800] 180.0! 180.0| 180.0 Резервни фонх , . · 821) 73.8) 668) 66.8) 668 Остали фондови .. 4.2 8.6 8.5 8,5 85 Новчанице у оптицају 5112.2) 4112.1 43044) 4270,7. 4247,1 Обавезе по виђењу; потраживање Државе 29,3 13.5 44 3.8 11065 жиро-рачуни 326,3 3847! 401.7 445,8| 6345 разни рачуни . . 60.9) 2996) 642. 6321] 3049 ________Укупно . || 416,5| 697.8| 10488 1082.5| 9510 Обавезе са роком · , 6811) 1459,4) 1315 0 1316.2) 1313 4 Разна пасивва . . .. 46,4 40.3) 2740)! 300.6) 350.6 Оптипај п обав повић ||5588.7! 5470 5! 5353.3| 5353 31 5198 1
Видимо да је позиција разни рачуни смањена за 323 милиона, Као што је нашим читаоцима познато, преко ове позиције књижена су салда клиринга, разне обавезе по вибењу као и износи које је држава полагала на рачун ануитета спољних зајмова — у динарима. Ма основу трансакакције, која нам је за сада још непозната, извадила је Народна банка са тог рачуна 328 милисна и додала две трећине жиро-обавезама а за једну трећину — 100 мил, смањен је стари државни дуг код Народне банке, од 1.816 милиона на 1.716 милиона динара. Привремени аванс главној
државној благајни остао је непромењен, на 600: милиона дин, | Веће промене имамо такође у подлози, која је смањена за 24.6 милиона на 1977.5 милиона, због одлива девизног стока, који је редуциран на 79.9 милиона. Није искључено да је ово смањење у вези са повећањем позиције девизе које не улазе у покриће, пошто ова показује један прилив од 31 милион на 91,5 милиона динара. Стање металног новца ход Народне банке показује одлив за 8.4 на 2544 милиона.
Зајмови су редуцирани за 6 милкона — и то менични, који износе 1925.7 милиона, док су ломбардни остали готово непромењени.
У пасиви је поред већ поменутих промена код обавеза по виђењу интересантно повећање разне пасиве за 50 на 350 милиона, док су обавезе са роком опале за свега 215 на_ 1313.4 милиона,
Оптицај новчаница смањен је пер салдо за 23.6 милиона на 4247 милисна а оптицај и обавезе по виђењу износе заједно 5.198 милиона динара. -
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
Има много година како није била усред лета тако велика живахност на новчаном односно на тржишту капитала и ефеката као ове године. Најинтересантнији су појави у Швајцарској. Има више од месец дана како је огроман прилив новчаница непосредно у касу новчаничне банке а делимично на само тржиште ефеката. Један део тих новчаница долази из иностранства и доносе их туристе који су овога лета врло много у Швајцарској. А један знатан део долази из скровишта. Пуштају их у оптицај људи који су их по годину-две држали тезауриране. Тиме се још једном потврБује наше гледиште да је немогућно људима нарочито кад не постоји опасност за валуту да дуго времена држе новац сакривен и без камате, Свет је већ толико навикао на то да капитал вуче камату, да га тезауриран новац толико више нервира у колико више лежи затворен. У колико је већи прилив тога новца на тржиште у толико је мање прилика за краткорочни пласман. Отуда се све више почињу ла враћају капитали дугорочном пласману т. ј. хартијама од вредности,
У Холандији је обарање каматне стопе имало за дејство да су банке спустиле камату на улошке по виђењу на један фртаљ %. Отуда је за један дан уписано 80,000.000 форинти благајничких записа. |
У Енглеској рапидно расте обилност на новчаном тржишту. Држава и сама потпомаже то стање у намери да лаже финансира све летеће дугове и да приступи понова великим конверзијама државних дугова.
Али су најинтересантније прилике у Француској. Пре три месеца француска влада је узајмила у Енглеској да не би и сувише деранжирала домаће тржиште капитала на коме се показивало неповерење и оскудица, У службеним круговима владала је велика забринутост због тога што се и сувише јако повлаче депозити од француских банака. Сасвим другу слику имамо данас. Државни зајам од 2,000.000 франака уписан је за 3,2 милијарде. Аустријски зајам је са највећом лакоћом пласиран. Силан се интерес развио код публике за нове папире. Банке се у велико припремају за пласирање акција и облигација приватних подузећа.
Као што из овога краткога прегледа видимо у сред лета, кад обично мирује тржиште ефеката, бележе ce OTромни успеси разних емисија на појединим тржиштима и све већа обилност и све већи интерес за новим хартијама. До"каз да се тезаурирање почело да смањује и да се свет почео да умара.