Народно благостање

Страна 552

ZS Проучавајући аранжмане С портерима и специјално њиховог ефекта на наше ефектно тржиште, срели смо се са једним врло интереганлним питањем,

Једно интересантно питање

Не ЕН пинова

Као што је казано у данашњем уводном чланку, рента од наших државних и државом гарантованих хартија од вредности толико има дражи за имаоце интерних динара, да је тешко претпоставити да ће моћи да јој противстану. У вези с тим се намеће питање, који би папири дошли у комбинацију за куповину на терет рачуна интерних динара на првом месту. Логички би било да фаворити постану они папири, који носе највећу ренту. А то су код нас доларски папири. Њихови курсеви стоје најниже. Па ипак је велико питање, да ли ће тако бити у пракси. Постоји велика разлика измецу доларских папира и свију осталих. Остали папири гласе или на динаре или на остале златне валуте, као што је на пример француски франак, швајцарски франак итд. Код нас се у оптицају налазе у главноме сем динарских папира још опи који гласе на француски франак. Код тих папира купони се исплаћују претварањем стране валуте у динаре уз доплату прима од 28 и по од сто. Према томе купац тих папира могао би да има једини ризик у евентуалној депресијацији динара. Сасвим другојаче стоји ствар код доларских папира. Као што смо у прошлом броју јавили, одлучено је да се долар обрачунава у динаре по курсу за девизу Њујорк, наравно + 28 и по од сто прима за депресијацију динара. Али много је непосреднија: опасност депресијације долара. Претседник Рузвелт има овлашћење да депресира долар до 50%, а исго тако да изврши допунских емисија за 3 милијарде долара, И ако је у последње време био прилично стабилан делар ипак се са свију страна очекује његов пад. У колико он буде даље пао, у толико ће бити мањи принос од купона у динарима. Докле год се долар не буде стабилизирао, дотле се има ра-

чунати са његовом даљом депресијацијом и то може бити

разлог за неповерење према доларским папирима, а њих има код нас доста у оптицају. А било би у интересу санације нашег ефектног тржишта да се курсеви доларских папира у земљи поправе.

Због тога смо ми скромног мишљења, да би добро било кад би. се решење у толико изменило, што би се оставио да важи и даље златан долар. Тако би имаоци доларских папира имали да сносе само ризик од евентуалне де пресије динара, а то лежи у природи ствари. Против тога нема обезбеђења, кад се купон исплаћује у динарима. више am cMO пре две недеље писали о нашем новом трговинском уговору с Аустријом назвали смо га врло повољним, Писали смо на основу вести бечке штампе, које је пренело овдашње „Време“. Службени текст уговора није још објављен. У међувремену су у аустријској стручној штампи објављене појединости тог уговора, које нас присиљавају да корегирамо нашу повољну оцену. Према „Oesterreicher Volkswirt'-y OJ, 12. T. MeC. Ba)KC за извоз наших аграрних производа у Аустрији следеће одредбе: контингенти за меснате свиње (21 хиљаду комада). масне свиње (104 хиљаде ком.) и пшеницу (500 хиљада квинтала), која ужива преференцијал од 3,20 златних круна од 100 килограма према аутономној царини од 15 златних круна, остају непромењени. Снижени су контингенти за говеда од 10 хиљада на 8 хиљада 800 комада и свињско месо од 30

Још једном о трговинском уговору са Аустријом

ara Iranu ri mn Isere

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

"Бр. 35

на 21 хиљаду квинтала. Наш извоз живине и јаја знатно се ограничава новим уговором, јер смо за јаја добили контингент од 8 хиљ. квинтала, док је у прошлој години наш извоз износио 26 хиљ. квинтала, а код живине добили смо контингент од 18 хиљада квинтала, док је прошлогодишњи извоз износио 37 хиљада.

Уговор није дакле тако повољан за нас како смо у првом моменту мислили, и ако се према току преговора могао евентуално очекивати и гори резултат. Аустрија је наиме најпре настојала да увоз из наше државе јаче ограничи, да би на тај начин изравнала трговински биланс са нашом државом. Изгледа да је од тога одустала услед наших царинских концесија за текстилије, машине и израђевине од гвожђа. Исто тако треба имати на уму да је могуће да уговор садржи одредбе о временској подели контингената да би се на тај начин очувало аустријско тржиште од нагле велике промене. То додуше може да буде од обостране користи. Али могуће је да је Аустрија такође задржала право да смањи наше контингенте, ако се њен трговински биланс са нама буде лоше развијао. То је. право она задржала и према осталим државама.

и (] dopunu naših dosadanijih čla-

naka o elektu sporazuma sa рогterima treba da kažemo пекоliko reči i o izgledima na njegovo dejstvo na državni budžet.

Po sporazumu sa porterima oni se mogu dati isplatiti i u dinarima. Prema tomie teorijski postoji mogućnost da se Svi kuponi isplate u dinarima. U tome slučaju ne bi bio nikakav povoljan efekat za državni budžet od sporazuma sa porferima; u koliko se veći broji kupona sa strane bude prijavio za isplatu u amorfizac:onim obiigacijama, u toliko će biti povoljniji efekat na državni budžet, jer kao što smo u prošlom članku istakli, sav deo anuiteta u koliko nije angažovan isplatom u dinarima i u valutama, ostaje slobodan na raspoloženje Ministarstvu finansija. Tek Rroz nekoliko meseca, kad budu skadirali svi kuponi, moćićemo znati koliko su imaoci naš:h obligacija na strani optirali za plaćanje u dinarima.

Budžetski efekat sporazuma sa porterima

Према једном извештају у „Времену“ од 15 августа општинске комисије констатовале су, да ни једна београд ска пијаца не одговара техничким и хигијенским условима.

гоградске пијаце не одговарају техничким и хнигијенским условема

То је опште позната ствар и за њено утврђивање није.

било потребе наименовања комисија и т. д. Београдске пијаце не располажу најосновнијим техничким условима: подрумима за смештај робе и хладњачама. Следствено, још мање могу задовољити у погледу хигијенских услова.

Комунална политика сваког великог града, ако жели успеха, мора да има претходно класификацију радова. Радови се класифицирају по важности. Судећи по извођењу радова од стране београдске општине пијаце су за њу увек биле на последњем месту. О њима се све до скора уопште ништа није говорило. Тек од пре неколико година почела се њима обраћати пажња. Изграђено је неколико нових пијаца. Али су оне грађене тако да не одговрају ни техничким ни хигијенским условима. Данас их треба поново оспособљавати да би одговориле овим условима. Свакако, то ће коштати знатно више него ли да су у своје време грађене како треба. | |

| ||

| | || |