Народно благостање

1: 2, септембар 1933, _ НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 571

guranje itd., a ostatak od 1100 miliona ide na ostala povećanja.. Što se fiče prihoda nastupiće smanjenje, jer u idućoj godini nema velikih vanrednih prihoda Као u tekućoj, na pr. od kovanja novca za potkusurivanje itd. Celokupni predviđeni deficit iznosi dakle 6 milijardi franaka. Ministar je mišljenja da je on u glavnome posledica teške ekonomske krize u zemlji iako nam se ne čini da je to tačno. Dalje, on je mišlienja da se deficit ne može da pokrije novim zajmovima, jer to vodi novom povećanju rashoda i da će biti potrebno povećanje poreza. On kaže samo da će to trebati, a ne pokazuje način na koji bi se fo imalo povesti. Najkarakter:stičnija činjenica је, да оп и ре-поди. кад зе хајфеуа štednja povećava rashode za više od 1 milijardu franaka. : — Na pretstojećim pregovorima o službi svojih zajmova čiji je transfer obustavila polovinom avgusta, Rumunija će predložiti, prvo, da od 1728 miliona leja koliko bi još imala da plati na ime kamata i amortizacije do kraja tek. budžetske godne, plati samo 228 miliona, a da se 1500 miliona upotrebi za delimično pokriće budžetskog deficita, drugo, da se kamata kod svih zajmova smanji za 50%; treće da se čitava služba zajmova kad se ponovo preduzme vrši po jedinstvenom i jednostavnijem planu.

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Fabrika obitće Bata d. d. sagradila je za svoje name= štenike u Borovu 10 kuća za stanovanje. Svaka kuća ima 4 higijenska stana. U planu je podizanje još 10 kuća. Sem toga, predviđena je gradnja škole sa 4 razreda i jedne garaže za 10 automobila. -

— Frema „Radničkoj Zaštiti” iznosili su upravni troškovi okružnih ureda za osiguranje radnika u 1932 g. u Beogradu 6,570.098 dinara; ı Zagrebu 5,951.868; u Ljubljani 5,723.836; u Dubrovniku 2,271.765; u Karlovcu 944.314; u Nišu 2,158.427; u Novom Sadu 2,441.533 itd. Ukupni upravni troškovi mesnih organa Središnejg ureda za osiguranje radnika, kojih ima 20, iznosili su u 1932 с. 47,991.615.29 атага.

— Kao što je nedavno Francuska tako je sad i Belgija zakonskim putem ukinula postojeće ugovore o kirijama za poslovne prostorije i dala. direktive za zaključenje novih ugovora pri čemu se mora voditi računa o promenjenim prilikama usled privredne depresije.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— U prošloj godini podelila je varaždinska opština nezaposlenim radnicima 134 hiljade dinara novčane pomoći. U · naturi dala je svojim siromašnim građanima 15 hiljada КПостаma uglja, 120 kub. m. drva, 55 kg šećera ! 165 Ке. brašna. Akcija za pomaganje nezaposlenih u pretstojećoj zimi počela je već sada. Tako je opština upozorila građane da će specijalan _ odbor za pomoć nezaposlenima primati dobrovoljne priloge u novcu i u naturi.

ИНДУСТРИЈА

— Prilikom primanja novog statusa u pogledu radnog vremena i nadnica u američkoj industriji bakra izgleda da je došlo do sporazuma o mproizvodnji. Velike firme imale bi iskorišćavati 20, srednje 25 a manje 30% svog kapaciteta.

— U pogledt elektrifkacije zauzima Jugoslavija prvo mesto na Balkanu. U našoj zemlji ima 618 iavnih i privatnih industrijskih i trgovačkih električnih centrala. Od tog broja je 327 javno pravnih, 291 privatnih. S obzirom na pogon 249 rade na paru, 170 na ulje, 108 na vodu, 27 na plin, 64 je mešovitih. 7 elektr. centrala “proizvode preko 10 hiliada kilovat časova, a 55 od 100 do 10.000. Preovlađuje tip mal:h električnih centrala. Najviše električne energije ima Slovenačka, a za njom dolazi Dalmacija. Proizvodnja električne energije po ianovi-

nama kreće se ovako u mil, kilovata: Drayska 247,62, Pri-

morska 187.98, Savska 89.85, Vrbaska 63.55, Dunavska 53.60, Beograd 49.46, Drinska 41.76, Moravska 24,51, Zetska 10,86 i Vardarska 8.37.

— U početku tek. godine raspisalo je Ministarstvo trgovine i indusfrije, u sporazumu sa ostalim zainteresovanim ministarstvima, uslove za podizanje fabrike automobila u Јиgoslaviji. Na raspisane uslove poslale su francuske i nemačke fabrike ponude. Na konferenciji, održanoj ovih dana, nije došlo do sporazuma između naše države i pretsavnika automobilskih fabrika, zato što su ovi poslednji postavili neprihvatljive zahteve. Među ostalim tražili su i obavezu države da се gOdišnje otkupljivati 800 automobila. Ostali zahtevi tiču se Oslobođenja fabrika svih državnih, banovinskih i opštinskih daća, garantovanja monopola za 10 godina, siobodan uvoz svih potrebnih delova za industriju automobila itd.

— Nemačka industrija izrađevina od drveta zapala је zbog nemogućnosti dovoza sirovina usled nedavanja deviza sa strane Rajsbanke u velike teškoće. Ima ipak izvesnih grana koje su dobro zaposlene na pr. industrija buradi za pivo zbog velike američke potražnje.. Kod industrije nameštaja došlo je do formiranja kartela cena da bi se sprečio dalji pad.

_— Prema vestima francuskih novina uskoro će se uvesti kotiranje akcija rudnika kalaja ,,Trepča” na kulisi pariske berze.

— Nemački ministar narodne privrede ovlastio je nemačke 'ађике veštačke svile, članove međunarodnog Кагtela veštačke svile, da mogu iz пјеса istupiti bez оФкаza. Fabrike se još nisu koristile tim pravom, ali je ovaj akt izazvao razne komentare u zapadnoevropskoj štampi. Dok se Nemci tuže da je njihovo domaće tržište preplavljeno stranom robom i da nisu u stanju da iskoriste svoje proizvodne kvote. Francuzi međutim kažu, da je to samo тапеуаг Nemaca, da bi prilikom pretstojećih pregovora za produženje kartela bili u jačoj poziciji.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Francuska vlada je naredila u cilju upotrebe zaliha starog žita i otklanjanja njihovog štetnog dejstva na cene да mlinovi koji su od aprila 1931 do jula 1932 mleli strano žito moraju u buduće da melju 35% starog domaćeg žita. Тит зе теđutim ne dobiva ništa, jer i zalihe novog žita imaju isto dejstvo na cene. Za transportovanje tog žita dozvoljen je popust na tarifi. Pretresa se plan o denaturiranju većih količina pšenice za stočnu hranu pri čemu bi država davala seljacima premiju za denaturiranje od 50 franaka po kvintalu. Stanje na francuskom žitnom tržištu toliko se zaoštrilo i kompliciralo da je država prisiljena da. gotovo dnevno preduzima nove mere.

— Od 17—21 septembra održaće se u Bjelovaru velika poljoprivredna izložba koju organizuje sreski poljoprivredni odbor.

— U pogledu međunarodnog žitnog sporazuma izjavila je poliska vlada da ne može da prihvati nikakve obaveze u pogledu kontingentiranja izvoza u koliko se ne odrede i kontingenti za izvoz ječma i raži. Doduše ona pristaje da ne preduzima nikakve mere, koje bi imale za posledicu povećanje proizvodnje odnosno izvoza pšenice.

ТРГОВИНА

— Izvoz svežih šljiva počeo je iz Brčkog 25 tek. mes. Noću, između 25 i 26 avgusta, prešlo je granicu kod Subotice 25, vagona za Beč i Prag.

— Na području Novog Sada zabranjeni su do dalje naredbe stočni sajmovi zbog pojave stočne bolesti.

— U cilju što boljeg plasitanja našeg voća na stranim pijacama obrazovano je u Beču, pod kontrolom jugoslovenskoaustrijske trgovačke komore, izvozno i uvozno društvo „Jugo“

impeks”, |