Народно благостање

Страна 572

— Prema podacima irancuskog ureda za kompenzacije.

aktivni saldo prema našoj državi iznosio je 31 jula tek. god. 25,1 milion franaka, dok je prema Mađarskoj iznosio 60,9, a prema Austriji 34,2 miliona franaka.

— Čile je u toku prvog polgođa tek. god. znatno pojačao svoj izvoz Šalitre naročito u neke zapadno-evropske zemlje u prvom ređu Francusku, Španiju, Belgiju, pa Čehoslovačku itd. To je u vezi sa ugovorima o regulisanju trgovačkih potraživanja između Čile i tih država, jer ovaj izvoz služi velikim delom (kod Francuske na pr. 40%) za plaćanje zamrznutih dugova u Čile. Čile je povećao svoj izvoz šalitre u Francusku na рг. од 30 hiljada tona u prvom polgođu 1932 na 1 milion 273 hiljade tona u prvom polgođu tek .god. Najteže je tim pogođena nemačka industrija sintetičkih đubriva, čiji je izvoz u Francusku za isto vreme pao od 1492 na 204 hiljada tona. Nastavi li Čile da ovako uspešno forsira svoj izvoz, misli se, da će biti u stanju da uskoro ponovno preuzme službu svojih zajmova, koja je obustavljena u: jula 1031.

— Posle pšenice i pamuka Amerika pristupa podržavanju cena svinja u koju je svrhu osnovan fond od 55 miliona dolara. Fond će dobivati potrebna sretstva iz novouvedene trošarine na svinjsko meso. Ona će se upotrebljavati za kupovinu svinja, čije će se meso deliti džabe siromašnom stanovništvu.

— Prema podacima Ministarstva trgovine i industrije u toku meseca jula uvezeno je u Jugoslaviju 66.212 tona robe u vrednosti od 236.92 miliona dinara. U istom mesecu prošle godine uvezeno je 83.268 tona robe u vrednosti od 199 mil. din. U julu 1933 iznosio |e izvoz 263.788. tona u vrednosti od 270.20

mil. din., prema. 175.760 tona u vrednosti od 172.205.972 dina-_

ra u istom mesecu 1932 godine. U julu ove godine je naš irgovački bilans aktivan sa 33.37 mil. din. a u toku prvih sedam meseci tek. god. za 172.3 mil. din. dok je u istom periodu prošle godine bila pasivna sa 26.9, odnosno 45,14 mil. din.

— Prema statistici Trgovinsko-industrijske komore u Splitu iznosio je promet robe u glavnim našim lukama u prVoj polovini tekuće godine 1,400.683 tona. uvoza i 6,008.166 tona: izvoza. Uvoz je porastao, prema prošlogodišnjem, za 600.139, a izvoz za 493.534 tone.

САОБРАЋАЈ

— Odlukom Generalne direkcije državnih železnica odobrena je železnička stan:ca na ulazu u Batinu fabriku u Borovu.

— Uspostavljen je vazdtšni saobraćaj između Borova i Zlina. Avioni će, za sada, saobraćati jedanput nedeljno.

-—- Međunarodni željeznički kongres održaće se 10 septembra tek. god. u Beogradu. |

— Mađarska je ponovno snizila za 10% železničke tarife za izvoz pšenicće.

— Odlukom Ministra saobraćaja 1 septembra stupa poпоуо na snagu jugoslovensko-rumunska tarifa za prevoz robe.

КРИЗА

— Državna hipotekarna banka stavila je zabranu na prihode gradske opštine u Berčkom za dužnu sumu od 330 hiljada dinara, a Okružni ured za osiguranje radnika u Tuzli stavio je zabranu na prihode gradske električne centrale za dug od 180 hiljada din. za neplaćene iznose za osiguranje radnika.

— Savez organizacija kućevlasnika s obzirom na sniženje kirija i uvećanje javnih dažbina traži donošenje posebne uredbe u smislu čl. 6. Zakona o zaštiti zemljoradnika. Osnove uredbe imale bi da budu: 1) Novčani zavodi ne smeju ofkazivati date zajmove na kuće ukoliko se plaćanje kamata i anuiteta vrši redovno (ovo bi važilo za novčane zavode pod čl. 5 i čl. 6, kao i za privatne zajmodavce, koji su zajmove na kuće dali za poslednje 3 godine); 2) zavodi kućevlasnicima smeju računiti najviše dvostruko visoku kamatu od one koju plaćaju

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 36

na uloge; 3) u otplatu zavodi moraju primati uložne knjižice; 4) na zahtev dužnika moraju pretvarati krafkoročne u dugoročne zajmove; 5) na zahtev dužnika moraju dozvoliti Sniženje anuiteta i produžejne amortizacionog roka srazmerno зтапјеnom prihodu od kuće; 6) javna prodaja se može vršiti samo u slučaju kada dužnik prestane da odgovara svojim obavezama u toku dve godine. КОЊУНКТУРА

— 1 u Engleskoj se u drugom tromesečju tek. god. konstatuje znatno oživljenje privrede, naročito pojedinih industrijskih grana. Tako je indeks proizvodnje gvožđa i čelika porastao (1924—100) od 72,3 u prvom na 78.5 u drugom tromesečju, industrije ostalih metala od 81.8 na 104,5, hemijske od 96 na 100,1 životnih namirnica od 89.3 na 103.3. Tekstilna industrija je isto zaposlena, dok je rudarska proizvodnja pala od 83 na 71,5. Indeks celokupne proizvodnje porastao je od 93.3 u prvom polgođu 1932 na 95,9 u prvom polgođu tek. godine.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Zborovi akc. društava:

4 septembar „Jadran” brodarsko d. а. redna).

9 septembar Agrarija trgovačko d. d. u likvidaciji, Osijek (izvanredna).

27 septembra Privilegovano akcionarško društvo za izvoz zemaljskih proizvoda Kraljevine Jugoslavije u Beogradu (redovna).

Sušak (zvan-

"Trgovački registar:

Čantavirška vicinalna železnica d. d., Čantavir, upis likvidacije. — Lokalne železniće južnog Podunavlja d. d., upis likvidacije. — Podunavsko-posavske sjedinjene Iokalre železnjce d. d., Beograd, upis likvidacije. — Bač-badroških županijskih kalna železnica Vršac—Kovin d. d. upis likvidacije. — Vicinalna železnica Vinkovci—Brčko d. d., upis likvidacije. Lokalne železnice SuboticaBogojevo—ĐPalarka d. d., upis likvidacije. Vicinalna železnica Sombor—9Stari Bečej d. d. upis likvidacije. Bokeška banka а. d. Kotof, upis novoizabranog člana uprave g: Obrena L. Katunića. — Prva hrvatska štedionica, filijala Bakar, upis činovnika g. Borčića Davida. — А. Мапдег, tvornica farmaceutskih i dietatičkih preparata d. d. u Zagrebu, upis novoizabranog člana ravnatelistva g. Gosvajlera dr. Karla. — Туогnica pletene robe d. d. u Karlovcu, upis novo izabranih članova ravnateljstva g. g. Huga Hajnriha i Ive Hajnriha. — Tvornica pletene robe d. d. u Karlovcu, upis novoizabranih članova nadzornog odbora а. g. Kuna dr. Ive, Kramera dr. Josipa i Karafijata Oskara. — Narodna štedionica i založni zavod d. d. u Osijeku upis novog člana ravnateljstva g. Todorovića Borislava. — „Slavija” jugoslovenska osigurvajuća banka. u Ljubljani, filijala Osijek, upis novog člana upravnog odbora g. Vodnika Alojzija. — Narodna štedionica d. d. u Križevcima, upis promene pravila. — Industrija. vunenih tkanina Vlada Teokarević i kompanija, Paraćin, upis otvaranja prodavnice u Osijeku. Trgovački sud Osijek, upis novoosnovane Kotarske štedionice u D. Miholjicu. — Srpska štedionica 4. 4. u Dvoru, upis: novoizabranih članova upravnog odbora с. og. Vaše Mrkobrada i Mile Stojkovića. — Leonard Treps, ujedinjene ciglane d. d. u Karlovcu, upis prokuriste zg. Trepa Dragutina. — Nemačka pučka banka d. d. Ruma, upis novoizabranih članova upravriog: odbora 4. g. Rajnprehta Ferdinanda. kao pretsednika, a kao, članove Beka Jakoba, Bremba Ernesta, Hercoga Antona i Jonaka Antona. — Jugoslovensko naklandno d. d. „Obnova” u Zagrebu, upis člana ravnateljstva о. Mirka Brevera. — Jugoslovensko d. 4. za plin i munju u Oseku, upis novoizabaranih članova ravnateljstva g . Josovski inž. i Stelanija inž. Rikarda.