Народно благостање

Страна 580 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 81

возу стално је расло, са 8,6%, 1928 на 12,2% у 1930. У 1931 спало је на 8,9%.

Из овога видимо пре свега да мим Румунија према Чехословачкој имамо стално пасиван трговински биланс. Друга важна чињеница је да Чехословачка за нас и Румунију претставља важну пијацу; док за чехословачки извез наше и румунско тржиште имају много мање важности. То ћемо видети када утврдимо наше и румунске извозне вишкове најглавнијих производа с једне и потребе Чехословачке у истима с друге стране:

* * + * EZ iS wo ово 'е го Е саеа2говаја o г соооле |е ба I- O a O ~ ~ eo ме за о обсе= 2 ва — ~ — = BE = о а > <* ı " 0%m= O O RE == 8 о = лов-е 58 ЕН 5 OD | IK E OG | < > ~ as e lege ao о са о Ја E “ Осус 5- о = To = ĐE з Виз одессељеос 5505 Ба лос 5 15 1010 60 2 285 O O 500) a O W o m 8 50 Cl = OI ON SO — — = |. “ Феба 5 пе : : a ~ Бо» | SI OE 5 Mo ce a 20.8 i == O = о БЕ i) < o a a => LO... до“ о<еоо=— | O E. S NO ELE m sa; ололо0бео e = о о > ~ с o=60 О Беж еое о 5 — o -=е 8 LO, = MO Ia FH S o 225 - o С0 >= < = SO I!G E< O). O) = = O) (O јез O ea: сф»оооеомдлоло= =о= «6 = SR>x> ковевкак | Уб а зе o == ~ боли | Оо> ~ о E бб У (О = ~ со ЊЕ ; POO [5558 * * OLGA + * * Би ~ 0 о „ < (5 а PHHBHFOJI 4 < x 8 = са = a || O. = Go m ~ = Е. ~ 0 O HO LU O 8 ба = с: о = EC ||} O и >> Ф го виле ах аза воз та E 6. = БК ЕРЕ О Е4

Увоз пшенице у Чехословачку има тенденцију опадања пошто се тамо производња из године у годину повећава. Од 1925 до 1932 засејана површина пшеницом проширена је са 721.500 на 835.000 xa. Тенденција проширења површине под пшеницом постоји и даље, нарочито због ограничавања површине под шећерном репом услед кризе у индустрији шећера. Исто тако и смањивање површине под јечмом ићи ће у корист увећања површине под пшеницом. Просечна производња пшенице у Чехословачкој порасла је са 9.802.000 кв. у 1921-25 на 13.252.000 кв. у 1926-32. Данас већ Чехословачка покрива 90% своје потребе у пшеници домаћом производњом. Под претпоставком даљег проширења површине под пшеницом, а та тенденција постоји у њеној аграрној политици, Чехословачка ће се потпуно ослободити увоза. У 1931 од укупног југословенског и румунског извозног вишка пшенице Чехословачка је апсорбовала око 20%, Од тада овај проценат показује тен-

денцију смањивања. Данас код пшенице не постоје могућности повећања увоза.

У погледу ражи долази у обзир Румунија. Ту постоји могућност да Чехословачка апсорбује цео румунски вишак, али то није тако важно с обзиром на мали значај ражи у румунској пољопривредној производњи. _

Своје потребе у кукурузу Чехословачка је до сада подмиривала са око 50% из Југославије и Румуније. Према томе, увоз из ових земаља могао би да бе подвостручи. У том случају Румунији и Југославији остао би у добрим годинама вишак од 50.000 вагона.

Најтежи је проблем говеда. Наша земља уопште не долази у обзир за извоз говеда у Чехословачку. С друге етране целокупна потреба Чехословачке износи једва 10% југословенско-румунског извозног вишка.

Веће могућности постоје једино код дебелих свиња. Повећање извоза дебелих свиња из Румуније и Југославије, последњих година, у Чехословачку дошло је као последица чехословачко-мађарског царинског рата. Под претпоставком да Чехословачка сву своју потребу подмири из Румуније и Југославије, то би претстављало око 41% укупног југословенско-румунског извозног вишка.

Скоро, целокупан увоз јаја, који има тенденцију опадања, Чехословачка подмирује из других држава. На случај да ово пребаци на Румунију и Југославију то би претстављало нешто више од 10% њиховог извозног вишка,

У погледу кланичних производа могућности повећања извоза у Чехословачку не постоје с обзиром на развијеност домаће кланичне индустрије.

У погледу дрвета све три државе су јаке извознице. Тако стоји ствар у погледу најважнијих извозних производа. Могућности повећања извоза ових производа у Чехословачкој или су минималне или, иу колико постоје, такве су да преко њиховог потпуног искоришћавања преостаје на југословенско-румунској страни још увек врло велики извозни вишак.

Међутим, има неколико других производа код којих постоје могућности повећања извоза. То су: свеже воће и суве шљиве, дуван, кудеља, екстракт за штављење и коже.

Код ових производа најважнију улогу игра дуван. Извоз дувана у Чехословачку кретао се овако: 1930 год. 37,4 мил. дин. 1931 год. 84.9 мил. дин., 1932 год. 192.3 мил. дин.

Извоз осталих производа показује овако кретање: 1930. 1931. 1932.

« у милионима динара

Воће 60.0 37.6 37.0 Кудеља 45 81 4! Екстракт за штављење 135 10.8 44 Коже | 96. 04. 209

| Укупно 37.6 65.0 46.4

Као што се види, и извоз ових производа последњих година налази се у опадању. "_. Процентуално учешће ових производа у укупном извозу у Чехословачку изгледа овако: 1930 год. 23,0%, 1931 год. 8,2%, 1932 год. 59,7%.

Закључци, који се из ове анализе намећу јесу: