Народно благостање

9. септембар 1933.

1) Наш извоз у Чехословачку ограничен је на мали број артикала; | :

2) Главни артикли наше пољопривредне производње немају могућности за повећање извоза. Напротив, за неке постоји опасност да ишчезну и у данашњим количинама;

3) Веће могућности постоје код артикала мање важности „али и код њих не у тако широким размерама. IV Чехословачки увоз у Југославију и Румунију Као што смо рекли, много је већи удео Чехословачке у југословенском увозу. Према томе Чехословачка игра важну улогу у снабдевању нашег тржишта. Процентуално подмирење наших важнијих потреба увозом из Чехословачке изгледа овако:

1930. 1931

Кожна обућа 84.7 89.2 Текстилна обућа 59.2 74.4 Стаклена роба 60.2 56% Глинена роба 47.7 „48.1 Памучни плишеви 30.6 46.2 Памучне тканине 444 451 Вунена роба 37.1 34.5 Ланена, конопље- |

на и јутена роба 250. 28.2 Памучне пређе 25.1 26.8 Хартије 118. 211 Вунене пређе 112 | 205 Минерална уља и

производи 6.5 19.4 Гвожђе и гвоздена

роба 184. 18.8 Машине 14.7 12.4 BakapHa po6a 9.5 9.7 Свилена роба 12.4 8.1 Прометна сретства 7.1 8.0 Електр. предмети 6.9 6.7

Код појединих производа, као што се види, Југославија подмирује главни део потребе у Чехословачкој. То исто важи и за Румунију.

Међутим, учешће Румуније и Југославије у укупном чехословачком извозу изгледа овако:

Укупан Од тога 9 укуп. чехослов, у мил. немач, марака чехослов, извоз ·ујЈугосл, уРумунији · извоза

1926 22352 120 104 10.1 1927 25,17 116 114 - 9.1 1928 2.648 118 109 8.5 1929 2.563 143 96 9.3 1930 2.160 192 15 12.4 1931 1.643 104 43 8.9

Од артикала, који долазе у обзир за увоз у Југославију, у периоду 1929-1931 апсорбовао је југословенски извоз од укупног чехословачког извоза и то: код возила 20.5 односно 38.9%, хемијских производа 37.6-25.1%, инструмената и сатова 13.7221.86%, машина и алата и електротехничких 7.215.2%, памучне робе 11.94-12.41%, гвожђа и твоздене робе 8.41-10.14%, машина нелектротехничких 11.2-8.7%, коже и кожне робе 6.23-6.08%, хартије 3.8-4.7%, ланене, конопљене и јутене робе 5.67-4.38%, стаклене робе 2.5-2.4%, робе из простих ковина 1.643.9%, свилене робе 1.61-1.8%, конфекције 2.17-1.8% ИТД,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 581

Из горњег прегледа се види да сем неколико производа учешће Југославије у Чехословачком извозу иде од 1—10%. Још је слабији потрошач чехословачке робе Румунија.

Поред овога, треба имати у виду да постоји и неколико производа, врло важних у чехословачком извозу, који не долазе у обзир за увоз у Југославију. То су: шећер, слад, дрво итд.

"На основу досадање анализе намећу се следећи закључци:

1) Чехословачка је извозна земља индустријских производа. Њен извоз иде у целу Европу, нарочито у Западну Европу, као и у прекоморске земље.

2) Увоз из Чехословачке у Југославију све се више своди на готове производе, који се у земљи не производе „и на полуфабрикате који служе даљој индустријској преради. Код ових производа постоји мо-. гућност појачања чехословачког извоза. Тенденција индустријализације Југославије гледа се са чехословачке стране повољно с обзиром на могућност упослења чехословачких капитала и појачања извоза у Југославију пошто су индустријске земље бољи и јачи купци.

М Закључак

Из горњих података видимо да су се међусобни привредни односи између држава Мале Антанте развијали супротно правцу којим би требало да се развијају, ако се жели да се постигне стварање једне „јединствене привредне области.' За то није потребно никакво нарочито објашњење: цео свет се развија у правцу аутархије, па ни односи између трију држава Мале Антанте нису се могли развијати другојаче. Према томе, прва констатација, која се намеће, то је да је подизање све већих преграда на граници имало за последицу удаљење земаља Мале Антанте једне од друге. И обрнуто, чим би се приступило обарању царинских препрека, међусобни односи би се интензифицирали. Али до извесне границе само, које су условљене структуром трију земаља. То је, у осталом, аксиом за свако економско зближење држава. Редак је случај да би економским зближењем двеју или трију држава могли да се створе услови за апсолутну аутархију. Ако се са те тачке посматра проблем економске Мале Антанте, онда је одговор негативан. Никад не могу две државе створити некаквим мерама једну од иностранства потпуно независну економску област. То свакако није ни циљ.

Али, економска структура појединих земаља није вечита ни непроменљива категорија. Привреда није природна, већ социјална категорија. Привреду стварају људи — и ако је она знатно условљена многобројним природним факторима. Ван сваке је сумње да се могу извести велике структурелне промене у појединим државама Мале Антанте, које би омогућиле много интензивније међусобне економске односе, но што је то могућно на основу њихових данашњих структура. Али одмах треба додати, да је то велики операциони потхват. Структурелне промене су увек везане са кризом, јер су праћене великим поремећајем. Структурелне промене значе на једној страни губитке капитала и доходака, који се на другој страни накнађују новим привредним облицима. На хартији то се увек компензира. Али у прак-= си то је често неизводљиво, јер му се одупире човек,