Народно благостање

Страна 582

Тиме што ће добити пољопривреда у Југославији и индустрија у Чехословачкој, неће бити утешени југолсовенски индустријалци ни чехословачки аграрци, "за жртве, које би морали поднети у интересу што интимније везе држава Мале Антанте.

Разноврсне унификације и нове организације, које се предвиђају у програму, спадају у сретотва

последње категорије. Према данашњим економским _

проблемима од ишчезавајућег су значаја: унифика-

ција меничног и чековског права, саобраћајних та-_

рифа, сарадња аграрних института и приближење појединих привредних организација. Ми смо одавно стекли уверење, да се та сретства обично покрећу, кад се на главним сретствима претрпи бродолом.

Кад је Друштво народа у акцији на обарање царин-

"ских баријера наишло на несавладљиве препоне, онда је незаборавими Штреземан покренуо питање унификације новчане јединице, поштанске тарифе итд.

Не може се предвидети до које ће мере ићи интезифицирање међусобних односа држава Мале Ан-

танте, Сви смо свесни тога, да ће нарочито на стра-

ни Чехословачке да се наиђе на највећи отпор. ·

Као главни циљ програма је стварање једне јединствене привредне области, задатак, који се не може довољно да похвали. Као што рекосмо, његово

остварење наишло би на велике тешкоће, али с друге

стране то је постављено као циљ и ми нећемо да сумњамо у решеност одговорних фактора за његово остварење, Али оно је тешко могућно и то из географских разлога. Да се замислити осуство сваке царинске баријере између двеју и више држава и ако оне не леже једна поред друге. То је често случај између метропола и колонија, али међу њима се не, налази никаква трећа држава, већ слободно море. Између Југославије и Чехословачке налази се Мађарска и не може се порећи, да кад се Мала Антанта замишља као једна јединствена област, онда Мађарска претставља један вештачки исечен сектор из те области. Другим речима, за остварење циља Мале Антанте потребно би било у најмању руку да и Ма-

ђарска уђе у комбинацију. Југославија би тиме изгу—

била, јер би добила опасног конкурента за извоз

5 НАРОДНО ВЛАРООТАЊЕ

_ Bp, 37

"својих пољопривредних производа у Чехословачку,

који има још и преимућство мањих транспортних трошкова. Али би пер салдо све државе добиле. А док се не приступи стварању јединствене привредне области, већ се ради на стварању што јачег међусобног промета међу државама Мале Антанте, излучење Мађарске не би сметало. Али то више не би одговарало циљу економске Мале Антанте, ни принципима утврђеним у Женеви.

Творци пакта од 16 фебруара начисто ву с тим и због тога су унели клаузулу — а и због принципа женевских — да свака друга држава може присту-

_ пити пакту као новој. економској јединици. Према

томе, излази да би економско зближење мањих средњо-европских држава, при чему рачунамо још. Аустрију и Мађарску, значило једну велику структурелну промену у привреди Европе, а у корист малих средњо-европских држава.

Док се тај циљ не оствари, економска Мала Антанта не може имати судбоносни утицај на привреду заинтересованих држава. У томе случају економска Мала Антанта може имати много већи значај као трговинско-политички картел, но као јединствена област. Али и то има своје опасности као и стварање јединствене економске области од само три државе. Она лежи у евентуалном непријатељском држању према једном или другом задатку од стране држава, које су непосредно погођене економском Малом Антантом, ма у којој форми она била. А то су суседне земље. Оне могу према економској Малој Антанти да имају двојако држање: или да јој приступе или да уђу у непријатељство с њом. У последњем случају економска Мала Антанта би значила погоршање, с обзиром на елементаран факт, да је она далеко од аутархије и да, на против, с унапређењем привреда њезиних држава за размену добара са осталим земљама расте и потреба за размену добара с иностранством.

Ето, колико је комплициран проблем, који има да реши Економска Мала Антанта.

У идућем чланку ћемо видети какви су услови с поља за њезино остварење.

Iz Uredništva'

JOŠ JEDNOM O SVETSROM ŽITNOM SPORAZUMU

— Kritika na pesimističko едапје —

Pod neposrednim utiskom londonskog sporazuma O pšenici naš urednik je, u prošlom broju, napisao članak, koji spada u red optimističkih. Posle toga u stranoj ı domaćoj štampi pOčeli su se poajvljivati članci sa znatnom notom pesimizma.

Između ostalih g. Jelinek, jedan od urednika „Oesterreichischer Volkswirt"-a, naš prijatelj i prigodni saradnik Narodnog. Blagostanja, napisao je u gorepomenutom časopisu članak o svetskom Žžitnom paktu. Odmah, u uvodu, 9. Jelinek slaže se da sporazum pretstavlja ozbiljan korak ka rešavanju pšeničnog problema. Prelazeći. na analizu položaja pojedinih. grupa . Zemalja konstatuje da su prekomorske države zžadjžavajući za sebe, lavovski deo izvoznog kontingenta, prošle povoljno. Međutim, podunavske zemlje prošle su vrlo rđavo. OVvo Svoje tvrđenje

potkrepijuje argumentom da su ove države dobile izvozni КОПtingent od 14.7 mil. metc., dok njihov izvozni višak iznosi stvar no 31 mil. metc. To bi značilo da su ove države dobile samo

polovinu svog izvoznog viška. To je tvrđenje netačno. | _ Prema statističkim podacima izvozni višak pšenice Rumunije, Mađarske i Jugoslavije (bugarski udeo je toliko mali da konačnu cifru ne. menja minogo) poslednje tri godme izgledao je ovako (u metričkim centima): | | 8 1931

а 1929 1930 Rumunija ~ | /2100 3.362.850 '10:761:230 -_ Jugošlavija 5.540.119 | 2.524.078 - 3.090.408 - Mađarska" 4.859.007 3.472.396 | 3.616.607 10.462.216 0,350.324 17,468.335

Ukupno