Народно благостање

__БАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 583.

_9} "септембар 1933,

” Kao što se iz ovoga vidi, u trogodišnjem periodu зато jedna godina prebacivala je odobreni kontingent, dok su ostale “dve bile daleko ispod njega. U svakom slučaju ne stoji činjenica da odobreni kontingent preistavlia polovinu stvarnog izvoznog viška ovih država.

· Što se tiče druge primedbe, da je sporazum politički ne-

izvodljiv u odnosu na zemlje uvoznice, s obzirom na njihove ·

agrarno-političke tendencije, naš urednik je u svom prošlom

članku odgovorio i na ovo pitanje. Kod ovih zemalja treba ra- |

zlikovati dve grupe. Prvu grupu čine Engleska, Italija, severne

države, Belgija i Holandija. Ove su prave deficitarne zemlje i na”

njih otpada gro uvoza. Među njima najvažnija je Engleska. Njena trgovinska. politka zasniva se na kontigentiranju. Preko toga Engleska. misli da forsira unufrašnju agrarnu proizvodnju, u prvom redu proizvodnju pšenice. Ali, bitno je, da za sve ove zemlje izvođenje sporazuma ne pretstavlja nikakve političke teškoće. U ostalom, sigurno da nema toga ko bi mogao pretpostaviti da će se Engleska upustiti u izigravanje jednog gentlemen agreement. To sigurno neće učiniti ni ostale zemlje. Političke teškoće za izvođenje sporazuma mogu postojati jedino u Čehoslovačkoj, Austriji i NemačkoJj.

Isto tako smatramo da nije opravdan ni pesimizam u pogledu cene. G. Jelinek izražava sumnju da se cena uskoro može povećati na 12 franaka. Prema sadašnjoj cent ona bi trebala da poraste za jednu trećinu. Ali ovo gledište ničim ne argument:še. Mi nemamo nikakvih ihizija da će se cena u najskorije vreme popeti na 12 iranaka. Ali mi postavljamo pitanje: šta

bi bilo od pšenične cene u ovoj godini da nije došlo do spora- ~

zuma? Kao što je naš urednik u svome članku naglasio mi smo se, predosećajući ovogodišnju katastrofu pšenice, bojali da izrazimo cenu do koje bi se lako moglo doći. Sporazum je, nema sumnje, otklonio tu opasnost i u odnosu na ovu Činjenicu SpOrazum se ne može pesimistički ocenjivati. Pod rukovodstvom Kanađana i Amerikanaca svakako će se obezbediti funkcionisanje sporazuma što je najbolje moguće.

1 ц beogradskoj „Politici” od 4 septembra 1. g. izišao je jedan pesimistički članak. Člankopisac postavlja tvrđenje da sporazum nije rešio Životno pitanje. Međutim, argumenti ko-

jima dokazuje svoje tvrđenje daleko su od toga da mogu opravdati izraženi pesimizam.

Prvi je argumenat, da ulrdcui kontingenti ne pretstavljaju smanjivanje izvoza, koje bi jedino bilo u stanju da izazove. skok cena. Ova činjenica ne stoji. Utvrđivanje izvoza vršilo se na osnovu utvrđenih potreba. Pri tome vodilo se računa o tendenciji opadanja uvoznih potreba. Za 1933/34 uvozne potrebe uvoznih zemalja utvrđene su na 152 mil. metc. t. j. 20 mil. metc. manje nego u 1932/33. Smanjivanje izvoza ispod stvarnih uvoznih potreba sa ciljem dizanja cena svakako bilo bi nemoralno i pretstavljalo bi diktaturu izvozničkih nad uvozničkim zemljama. Takvo stanje umesto sporazumnog međunarodnog rešenja: pšeničnog problema odvelo bi, verovatno, u nezapamćeni pšenični rat. :

I drugi argumenat, da nije rešeno Паре Као пе Stoji! U svetskom izvoznom kontingentu uzeta je i ona u obzir ma da njen izvoz jako varira. Opasnosti sa strane Husije, da može izbaciti tolike količine, koje ·bi poremetile svetsko tržište i dovele u pitanje izvođenje sporazuma, nema. U ovoj godini pogotovo.

Treći argumenat, da se države nisu i-formalno obavezale na ograničenje zasejanih površina, nije opravdan pošto takva obaveza, i kad bi postojala, ne bi značila ništa s obzirom na neizvodljivost kontrole. Države su na ograničavanje zasejanih površina obavezane mnogo efekasnijim sretstvom, naime kon-: tingentiranjem izvoza, koje je sasvim pogodno za kontrolisanje. Obvezane na ovo države izvoznice pšenice ne mogu imati nikakvog razloga da proširuju površinu pod pšenicom.

Uzimajući u obzir sve argumente, na osnovu kojih se može pesimistički suditi o pšeničnom sporazumu, mislimo da je optimizam sasvim na svome mestu. Niko nije mogao očekivati od Londonske' konferencije da učini neka čuda, da mađioničarnim putem odjednom podigne cenu pšenice, izbriše sve tragove: petogodišnje tragedije i reši žitno pitanje. Koliko se uopšte izgubilo nade u mogućnost ma kakvog sporazuma najbolji je dokaz što je i ovakav kakav je postignut sporazum primljen u svima krugovima sa velikim iznenađenjem. Sam (ај fakat po-' tvrđuje činjenicu da londonski sporazum o pšenici faktički znači. nešto. Svakako, on ne rešava Žitno pitanje.

- ama

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Danas smo u stanju, zahvaljujući iednom dobro obaveštenom prijatelju, da dopunimo i u nekoliko ispravimo naša dosadanja obaveštenja o našim Sporazumima sa porterima na strani naših javnih obligacija.

Na prvom mestu imamo da ispravimo i dopunimo saopštenjie u pogledu zlatne dolarske klauzule. Čitaocima je po-

Novi režim službe naših javnih valutnih obligacija

znato, da su pregovori sa porterima trajali više meseca i da po-

četak pada u doba, kada se nije znalo da će dolar biti depresiran. Zbog toga je u prvobitne nacrte sporazuma prenašana dolarska zlatna klauzula već i princip pregovora sa svima grupama portera bio jednakost među njima — kao što smo već ranije javili. Ali kad je nastala depresijacija dolara i, naročito kad su Severne američke države oglasile dolarsku zlatnu. klauzulu za nevažeću, ni pretstavnici naših dolarskih obligacija nisu imali više mogućnosti da brane"

zlatnu dolarsku klauzulu, u toliko manje što je veliki deo evrop-"

skih država, sa "Engleskom na čelu, isto tako počeo da isplaćuje u- papirnim dolarima obaveze ugovorene u zlatnim dolaпета. | tako je iz definitivnog sporazuma ispala zlatna klau-

zato Što je OSnovni.

zula, a na mesto nje došao je „dolar Severo-amerikanskih. sjedinjenih država”. Sletstveno svi porteri koji budu optirali za isplatu u valuti i u amortizacionim obligacijama, biće isplaći-. van u papirnim dolarima. Za jedan dolar na pr., dobili bi oni danas 17.80 francuskih franaka, mesto 25.50, jer toliko di danas u Parizu jedan dolar.

Što se tiče pak portera dolarskih O koji budu. optirali za dinare, njihov je položaj sasvim drugojačiji. Njima ie ugovorom garantovan ne zlatni dolar, već prot:vrednost zlat-_ nog dolara u dinarima na bazi stabilizacionog pariteta dinara. Prema tome, koji stranac bude optirao za plaćanje u dinarima, dobiće protivrednost zlatnog dolara od 56,75 dinara. Na prvi pogled to izgleda vrlo nepravično i nepraktično sa gledišta naših finansiskih interesa, jer izgleda da onaj, koji optira za dinare, dobiia više nego onaj koji optira za plaćanje u valuti. To bi bilo tačno samo pod uslovom, da dinar nije depresiran ili da” је depresiran manje nego što je depresiran dolar, |er Omi кој“ budu optirali za dinare, dobijaju za svaki dolar 56,75 bez ob-" zira na to, kakay je kurs dinara na stranim berzama, odnosno. na depresijaciju dinara. Međutim danas je dinar depresiran.– službeno sa 28 i po % (a na crnoj berzi i nešto više). Ali se”