Народно благостање

" 16. септембар 1933,

На београдском девизном тржишту је тенденција у главноме била мирна. Укупни обрт у београдској девизној берзи је износио 6.21 милиона према 5.3 милиона у прошлој недељи. Највећи обрт је обављен у приватном клирингу са Бечом, за 5.04 милиона, у курсу од 8.55 до 8.67. Курс шилинга је постепено поскупљивао, због недовољне робе. Извозни бонови Грчке банке трговани су по 3775 за 99 хиљада. На сстале девизе долази обрт од 637 хиљада на Париз, 259 хиљада на Цирих, Лондон 128 хиљада итд.

На приватном тржишту девизе су трговане за 40% до 41% скупље. Девиза Њујорк нотира 56.50 до 57.—, а новчанице, које се релативно много нуде, 54.50—55.50. Париз се продаје по 315 до 317, Цирих по 15.60 до 15.75 а девизе Лондон по 259 до 256.

И у унутрашњости па и у Београду тргује се златник — наполеондор по 314 до 315 а дукати по 180. дин.

ZAGREBAČKA BERZA

Đevizno tržište. Nema naročitih promena. Strožija Копtrola sa sfrane Min. f nansija odnosno nove Devizne direkcije

Narodne banke kod banaka i kod velikih trgovaca i industriala- .

ca ima za posledicu da je promef znatno opao, odnosno pokazuje tendenciju jače koncentracije kod klirmga. Međutim Кита, osim austrijskog, ne funkcioniraju na puno zadovoljstvo zainteтезоуатћ. Оразпозе је. да će opet jedan deo prometa ići na crne berze. Pogotovo što je bankama zabranjeno da. kupuju i 'zvoze dolare a prodaju čekove. Hadi toga je između dolara 1 čeka došlo do razlike kursa koja iznosi i do tri dinara na štetu efektivnih dolara.

Efekti. Promet je znatno veći nego prošlih meseci. Ali u prvom ređu kod Štete. Dolarski papiri su sasvim zanemareni i to radi načina naplate kupona.

Invest cioni zalam 49 novac 59 roba. Agrarci novac 27, Begluci novac 36.50 a roba 38. Rafna šteta prompt pravljena 241 do 243, Ultimo decembra po 245 do 246. ;

Bler 8% novac 35.50 a roba 36.50, 7%. novac 32.50 a roba 33.50. Agrarna banka movac 226 a roba 231. Šećerana поvac 145 a Trbovlje roba 125, Austrijski šiline po 8.50, a grčki bonovi po 39 i 40.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Пад цена сировина. Z

Цене скоро свих сировина показују и даље попуштање. Појачано снабдевање индустрије престало је и поново се врши на кратке рокове. Спекулација, која је успевала да одржи цене извесних сировина, сасвим је малаксала. Цене многих сировина стоје данас ниже од оних када је почела хоса. Мере предузете за одржавање цена, нарочито у Америци, издале су и овога пута.

Пшеница.

Међународно тржиште пшенице је врло лабаво, Цене су опет нешто попустиле.

Минимални довози у земљи чине да се цена још увек одржава изнад извозног паритета. Војска купује no мало. Призад не купује, јер млинови плаћају боље цене: на главној прузи 100—115 дин.

Врло су рђаве перспективе у погледу извоза. Чехословачка, према најновијим вестима, требаће свега око 4000 вагона. До конца године свакако не долази у обзир за извоз. Аустрија је Мађарској одобрила велике контингенте и то највише по тајном преференцијалу. Према томе, и ово тржиште за нашу робу мало долази у обзир. Извоз на западна тржишта могао би доћи једино у 0 када би о у земљи била 80—85 идн.

"НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 607

Кукуруз.

Послови са старом робом врло су слаби. Гргује се на бази 67—68 дин. Закључци у новој роби праве се на бази 65—57 дин. Вагонска роба паритет Ипђија вреди 65 дин.

Цена новом кукурузу у клипу рачуна се да ће бити 25—30 дин. Прошле године, међутим, 40 дин. Цена се, дакле, срозала ове године за 25%.

Стока.

На прашком тржишту, од последњег извештаја, ситуација је непромењена. Цена се креће између 7.20 до 7.30 круна, У земљи цене су стабилне за чешку робу: 7.20—8 дин. На последњем вашару у Бечу цене свињама попустиле су за 10 гроша. До пада је дошло због тога, јер су се трговци претрпали робом очекујући повећање потрошње услед еухаристичког конгреса. Међутим, потрошња се није тако много увећала па су цене морале пасти. Дебеле свиње вреде 1.30—1.40. шил. меснате 1.40—1.50 шил., веслови !—1.30 шил. Код нас роба намењена за Беч попустила је за 20—30 пара по килограму. Како смо. на прагу сезоне очекује се учвршћење цена како у иностранству, тако и у земљи.

Воће.

Са Немачком је постигнут споразум о извозу сувих шљива. За контингент од 800 вагона утврђена је царина од 10 мк. Суве шљиве (неетивиране, у џаковима), које ће увозити немачка индустрија мармеладе, ослобођене су царина. Овај извоз, у најбољем случају, могао би обухватити око 300 "вагона. На етивиране свеже шљиве царина је. остала иста (50 мк.) као и на пекмез (60 MK.). Према томе за ова два артикла немачко тржиште је потпуно отпало ове године. Што. се сувих шљива тиче, царина је сада нижа него ли до сада.

Ове године главни је купаџ свеже шљиве Чехосло-. вачка, дневно 50—70 вагона. Јачи су купци ове године Швајцарска и Пољска. У Швајцарску одлази дневно 107500 Baгона, а у Пољску 5—15 вагона.

Цена србијанској шљиви креће се између 70 и 90 дин.

јаја.

Новим споразумом са Немачком од септембра до“ краја године добили смо контингент од 120 вагона. Колико је ово незнатна количина, с обзиром на наш досадањи из воз у Немачку, види се најбоље по томе што вредност овога контингента износи једва око. 9 мил. дин.

Извоз у Италију иде слабо.

У Средњу Европу извоз онемогућују ниске цене на тржиштима увозних земаља. Швајцарски контингент је кали. Због овога понуда у земљи врло је јака. Под њеним притиском цене су понова пале на 10—11 дин. за кг.

Вино.

Овогодишња производња вина биће упола мања од прошлогодиње. То чини да је тражња врло велика. Нарочито се купују јевтина вина. Међутим, власници залиха врло. су уздржљиви са продајом.

У Банату су учињени први закључци новога кљука на бази 1.60 дин. кг. Прошле године, међутим, цена кљуку била је 0.50—0.60 дин. кг |

Хмељ.

Цене хмељу попустиле су са 10—15 дин. по кг. Данас се плаћа добра роба 75—80 дин. кг. Хмељ се купује за Сједињене Америчке Државе и то посредовањем немачких извозника, који, искоришћујући замрзнута потраживања, доприносе одржавању цене,