Народно благостање
80 лао 0 |
— Увоз иностраних и румунских купона, вредносних хартија и акција у Румунију дозвољава се само на основу · посебног одобрења Народне банке. ;
— Амерички сенатор Питман бави се израдом HOBOT · = плана о револоризацији сребра, који би подигао цену сребра
са 37 центи на 1.19—1.38 дол. по унцији. = Државна хипотекарна банка у Сарајеву обавестила - је имаоне (беглучких и аграрних обвезница да ломбардни
зајмови по тим хартијама, могу бити највише ефективних:
15.000 дин. са роком трајања од године дана. Отплаћује се тромесечно са 25% првобитног износа. Зајмови се одобравају на бази 60% берзанске вредности.
— Вапоче Вејге рошг ГЕшапсег раса ха вофпи 1932/33
„dividendu od 6%, dakle isto kao i u godini 1931/32. : — Da bi izbegli plaćanje gradskog poreza na berzanski promefa njujorški berzijanci su osnovali novu berzu pod imenom „National Stock Exchange” u državi Njudžersi t. j. na drugoj obali reke Hudson. ?
— U Bertinu je озпоуапа Deutsch-Schweizerische Verwaltungsbank sa glavnicom od 200 hiljada maraka sa ciljem da čuva švajcarske interese u vezi s novim odredbama O moratOTijumu itranstera za kratkoročne dugove.
— U Švajacarskoj se pokret koji traži t. zv. tuberkulozni
novac počeo u zadnje vreme jače širiti tako da se Švajcarska;
Narodna banka smatrala prisiljjeenom da izda jedan progias u kome se kaže da bi to bilo cd ogromne štete za sve redove švajcarskog naroda, i da o uvođenju takvog novca u ŠvajcaTskoj ne može biti govora.
— Од 122 инудстријска предузећа у Аустрији, чије се акције котирају на берзи платили су дивиденду:
број акц. друштава сума дивиденде миллшил.
1930 64 34.49 1931 38 20.00 1932 28 12.53
једино индустрија стакла, дрвета и коже није у овоме
периоду плаћала, никакву дивиденду.
— Износ енглеских потраживања у Немачкој, који су обухваћени мораторијумом износио је 31 јула 1931 године 64,7 милиона фунти, а ! септембра тек. год. 43,7 милиона.
ЈАВВЕ ФИНАНСИЈЕ
— Енглеска емитује ових дана 21, % зајам од 150 милиона фунти с роком од 15 година по 94%. Зајам ће се _ употребити за консолидацију великог дела благајничких записа. Уплата облигација вршиће се у износу од 5% приликом уписа, 19% 10 октобра, 20% 16 новембра и 30% 1 децембра. Како се види енглески министар финансија настоји да искористи велику обилност на тржишту новца и капитала у циљу смањења државног терета за камате.
— Емисија благајничких записа америчког министарства финансија од 75 милиона долара ал пари преуписана је за два и по пута. _
— Холандска влада емитовала је 22 тек. месеца 60 милиона форинти 3 и 6 месечних благајничких записа са каматом од 3:/,% за конверзију доспелих записа.
— Шпанија емитује ових дана 250 милиона пезета 5%-тних благајничких записа са роком од 12 месеци.
— Канада емитује ових дана 4%-тни унутрашњи зајам од 200 милиона долара за конверзију 5:/,%-тног зајма од 168 милиона долара од године 1923.
— Члан 4 девизног правилника промењен је одлуком
_ Министра финансија, у толико, што сада смеју повлашћене
банке да продају на визиране пасоше нашим држављанима
и странцима, који стално живе у нашој земљи, страну ва-
__БАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 635
луту у висини од 3000 дин. за путовање у Албанију, Аустрију, Бугарску, Грчку, Италију, Мађарску, Румунију и Чехословачку, а до 5000 дин. за путовање у остале земље.
— Пореско оделење Министарства финансија издало је објашњење да се, као основица за наплату таксе из трошаринског броја 25 Таксене тарифе при офертним лицитацијама за осигурање објеката од пожара, узима трогодишњи износ премијске уплате.
— Нови државни буџет Холандије показује дефицит од 190 мил. форинти. Покриће дефицита мисли се постићи једном редукцијом расхода и новим порезима, који су предвиђени у висини 115 мил. форинти. Повећана је пореза на приход, уведена пореза на купоне, посебна врста порезе на приход у доба кризе и повећана трошарина на дуван и каву.
— Уредба о плаћању порезе пшеницом у Мађарској предвидела је цене од 9.50 и 9 пенга за метричку центу преузете шшенице. За раж је одређена цена од 5.50 пенга, Рачуна се да ће држава овим путем постати власником 5000 вагона пшенице.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— После неуспеха лондонске конференције Швајцарска се све више оријентише у правцу аутархијске трговинске политике.
— Октобра месеца почеће трговински преговори између Француске и Италије. Да би преговори имали успеха већ сада су почели разговори стручњака о извесним спорним питањима. -
— Румунско-пољски трговински уговор поред приватних компензационих послова предвиђа и контингенте и, то: 115 мил. леја за румунски извоз у Пољску и 160 мил. леја за пољски увоз у Румунију.
__ — Напредна партија у Финској поднела је законски предлог парламенту, да се у будуће, приликом трговинских преговора, клаузула највећег повлашћења не признаје ни једној земљи, која се служи контингентирањем, девизнополитичким и другим мерама, у циљу спречавања увоза. |
— Отпочели су француско-руски преговори у циљу закључења споразума о унапређењу економских и трговинских односа. На првом састанку претресена су питања у вези са провизорним уговором за време прелазног периода.
— Британско-руски трговински преговори, који су прекинути пре 14 дана, отпочели су понова у Лондону. Главна тешкоћа је у томе што Руси траже да се приликом преговора третирају као и друге земље. Међутим, Енглези инсистирају на клаузулу по којој могу у свако доба забранити увоз руских производа мотивишући то разлогом да
· цене руских производа нису увек у складу са ценама свет-
ског тржишта. Ово становиште Енглеске нашло је израза и у чл. 21 британско-канадског економског споразума по коме су се Енглеска и Канада обавезале да ће забранити увоз из сваке треће земље, која би покушала да доведе у питање преференцијале. Све док се не постигне сагласност у овом питању, не може се очекивати никакав напредак преговора.
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА
— Општине великих америчких градова налазе се у великој финансијској кризи, нарочито због преоптерећености издацима за социјално старање. У циљу попуњавања дефицита Њујоршка општина израдила је један порески план, који је наишао на најодлучније протесте грађанства и институција. Тешко је стање и код чикашке општине. Њен дефицит у буџету за социјално старање иде на 73 мил. дол. док онај Њујоршке општине износи 43 мил. дол. Потреба опште помоћи општинама постала је неопходном, као што је случај у Немачкој. -