Народно благостање

Страна 636 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 40

— Немачка је предузела опсежну акцију за санирање општинских финансија. То се има постићи конверзијом краткорочних дугова у дугорочне, смањењем камате и смањењем општинских расхода за социјалну скрб у првом реду за помагање незапослених. За олакшање конверзије дугова оснива се Савез општина за раздужење који пе издавати 4%-qTHe дугорочне облигације којима ће општине плаћати своје краткорочне дугове. У колико општине не могу да удовоље својим обвезама према Савезу на име службе облигација прискочиће им Рајх у помоћ, али ће им то одбити од износа пореза, који су одређени за општине.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Организација особља кућне послуге, која се налази у Дому Радничке коморе, организовала је Берзу рада за посредовање послова свој кућној послузи у Београду.

— Срески кредитни завод у Прњавору објавио је сељацима да ће за рачун својих потраживања примати пшениду по цени 120 дин. за 100 кгр.

ИНДУСТРИЈА

— Међународни картел произвођача цинка отказан је са стране белгијских интересената за 31 октобар.

— Опадање потрошње пива у Аустрији наставља се и даље. У текућој години потрошња се цени на 2.! мил. хл. (1928 год. 5 мил. хл.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Министар пољопривреде одлучио је да се од 6 до 9 октобра одржи «сајам бикова на бановинском добру у Божјаковини, Савска бановина.

— На сточарској пољопривредној школи у Госпићу одржаће се од почетка новембра до конца марта 1934 год. зимеки пољопривредни курс.

— Ограничавање површине под дуганом у Америци, како је предвиђено законом о уравнотежењу понуде и тражње аграрних производа, напредује добро. Ограничавање се спроводи на бази уговора са произвођачима, који добијају премије. Рачуна се да ће већ октобра наступити промена на тржишту дувану и да ће цена достићи 17.50 дол. за 100 фунти.

— У Лондону је одржана седница житног одбора. Француски и немачки делегати изложили су аграрну политику својих влада. Немачки делегат је изјавио да аграрна политика његове владе тежи смањењу површине под пшеницом и ражи, да извоз доцнијим увозом изравна и да подигне потрошњу хлеба сузбијајући незапосленост. Између претставника Мађарске, Југославије, Румуније и Бугарске постигнут је споразум о подели извозне квоте. Руска квота биће накнадно одређена споразумом са прекоморским земљама. Наредна седница заказана је за 27 новембра.

— У циљу повећања употребе денетурисане пшенице француска влада одлучила је да даје нарочите премије.

ТРГОВИНА

= Од почетка шљиварске кампање до сада извезено је из Брчког 1373 вагона сирове шљиве. Од тога отишло је у Аустрију 266, у Чехословачку 768, у Пољску 122, у Италију 1 и у Швајцарску 216 вагона, Из Подриња извезено је до сада 400 вагона шљива.

— У Цариграду је одржана конференција о дувану на којој су били заступљени преставници Турске, Грчке и Бугарске. Одлучено је да се у Цариграду оснује заједничка организација за трговину дуваном у којој ће свака држава

бити заступљена са 3 претставника. Расправљано је такође,

о питању ограничења сађења дувана, али у том погледу није донесено никакво позитивно решење.

— Између Русије и Сједињених североамеричких држава воде се преговори о руским куповинама пољопривредних артикала у Америци у износу од око 150 милиона

“ долара.“ Ради се у првом реду о куповини памука, свиња,

путера, јаја, памучног семења итд.

— У Пољској је спремљен пројекат закона о реформи обртног права. Уводи се концесиони систем за већи број привредних грана, а Министар трговине и индустрије добија овлашћење да овај систем може проширити и на друге привредне гране кад год се ради о „општем интересу."

— 1 октобра о. г. одржаће се у Будимпешти конгрес Међународне шпедитерске организације,

— Министар трговине и индустрије сазвао је Сталну комисију за опојне дроге за 30 септембар тек. год.

— Произвођачи прашке шунке тражили су од чехословачке владе да им из сретстава сточног синдиката одобpH _звозну премију сд 6 кр. по килограму како би могли наставити са извозом, који је доБеден у питање икостра'ном конкуренцијом.

— Извоз пшеничног брашна из Јапана у првом полгођу о. г. био је 7.882.000 џакова, док је у истом периоду прошле године извезено 3.708.000 џакова.

САОБРАЋАЈ

— Између Аустрије и Мађарске постигнут је споразум о електрификацији линије Беч— Будимпешта.

— Водна задруга за регулацију реке Вуке закључила је на својој год. скушнтини прорачун за 1934 год. са 1,924.350 расхода и толико прихода. Овогодишњи прорачун је за 20% мањи од прошлогодишњег.

КРИЗА

_ Срески Суд у Сарајеву објавио је до данас 800 дражби кућа и разних земљишта.

— Привредна криза у Загребу знатно се пооштрила ове године. О томе говоре следећи подаци :

Грађевинска делатност спала је на најмању меру. До 1 септембра о. г. било је издато свега 324 грађевинске дозволе, према 598 у 1932, 926 у 1931 и 1.258 у 1930 години, Међу издатим дозволама ове године има и приличан број накнадно датих за зграде на периферији.

Увоз грађевинског материјала за првих 6 месеци O. T спао је на 5.397 вагона, док је прошле године било увезено 22.836 вагона.

Исто тако опао је и довоз свих осталих предмета потрошње.

— Према подацима пољског министарства пољопривреде задужење пољске пољопривреде износило је половином тек. год. округло 46 милијарди злоти. Од тога отпада на дугорочно задужење хипотекарним банкама 1843 милиона, дуг малих поседника за парцелирано земљиште 307 милиона, дугорочни хипотекарни дуг према приватним повериоцима. 700 милиона, краткорочни дуг банкама 900 милиона, краткорочни дуг приватницима 800 милиона и мелиорационе дугове 80 милиона злоти. Годишња служба овог дуга захтева око 500 милиона злоти. Од јесени 1932 предузете су разне мере у циљу раздужења. У главном ради се о редукцији камата за око 40% и конверзији краткорочних у дугорочне дугове помоћу државне Акцептационе банке.

— Код избраног суда загребачке трговачко-индустријске Коморе било је 1932 год. поднето 16.200 тужби за 45.16 мил. дин. 1931 год. било је 15.612 тужби за 43:24 мил. динара.

— Румунски министар финансија објавио је меморандум о платној способности Румуније. У меморандуму се износе ови интересантни подаци: цене аграрних производа пале су за 61%, а индустријских за 44%; катастрофални пад цена имао је за последицу опадање националног доходка за 49.84%. Док је 1929 национални доходак износио 186.4 милијарде леја, у 1932 срозао се на 93.5 милијарде.