Народно благостање
30 септембар 1933.
Prot. L. ара Beograd
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 627
KONTROLA KOD AKCIONARSKOG DRUŠTVA
— Ро пасти trgovačkog zakonika —
J Uzroci neuspeha Pontrole po današnjem zabonu o abcionarsbim društvima, II Novi oblici kontrole и пасти. 11 Маст wontrole pojedinih organa.
I Uzroci neuspeha kontrole po današnjem zakonu o akcionarskim društvima
Organizacija akcionarskog društva je takva, da pojedini akcionari nemaju pravne, a svi zajedno faktične mogućnosti da kontrolišu rad: uprave. Oni se moraju osloniti na. nadzorni odbor, koji kod nas biraju iz svoje sredine, i koji je (ako ostavimo po:sttani eventualni nadzor Ministarstva trgovine i indiustrije) jedini kornfrolni orgam.
Naš zakon o akc. društvima od 1896 god. zamislio je tu kontrolu široko i duboko. Nadzornom je odboru dužnost ne samo da ispituje godišnje zaključne račune i predloge o podeli Čiste dobiti i da o tome podnosi izveštaje redovnim zborovima akcionara, već i da trajno kontroliše sav rad upravnog odbora, da u svako doba traži obaveštenja o foku društvenih poslova i da pregleda: društvene lisnice i stanje društvene blagajne. Ali ovaj stalni nadzor nad celim poslovanjem društvenim u praksi je
najčešće bežanje od kontrole. Glavni su uzroci te pojave poi-
puta nesteučnost članova nadzornog odbora i njihova zavisnost od upravnog odbora. Volja zborske većine (koja se ne poklapa uvek sa stvatnom većinom diktirana je preko upravnog odbora. Stoga u stvari nadzorni odbor radi po Uupuistvima upravnog odbora, koji treba da je kontrolisan. Osim toga članovi nadzornog odbora retko kad su upućeni u onu granu poslova, kojom se bavi društvo; čak obično nisu dovoljno upućeni ni u knjigovodstvo, te ni pri marljivom pregledu knjiga i dokumenata (što oni većinom ne rade) nisu u stanju utvrditi nepravilnosti u poslovanju uprave, a kamo li jasno shvatiti stvarno stanje preduzeća. Članovi nadzornog odbora većinom potpisuju stereotipne izveštaje, u kojima se tvrdi da je sve u redu. O tom stanju moraju i sudovi da vode računa čak i u krivičnim raspravama, priznajući neznanje knjigovodstva, nesposobnost za stvarnu kontrolu i slepo poverenje članova nadzornog odbora u upravni odbor za okolnosti, koje oslobođavaju od krivične odgoVOTnoSfi. ; HI. Novi oblici kontrole a nacrtu
Ova pojava nije: samo naš specialitet. Isto to se dešava u većoj ili manjoj meri iu drugim zemljama. Stoga su neki moderni zakoni o akcjionarskim društvima (na prim, engleski i poljski) uveli za kontrolu završnih godišnjih računa jednu novu тstituciju stručnih revizora. (experts-comptables).
Ni nacrt: jugoslovenskog akcionarskog zakona nije ignotisao tu instituciju; ali joj nije dao onu važnost koju ona zaslužuje. Nacrt predviđa otvaranje pouzdaničkih društava i revizijskih udruženja (Treuhžindergesellschaften, associations d' experts comptables): ili kao institucije osnovane po: inicijativi više udruženih deoničkih. društava sa istim ili. srodnim predmetom preduzeća radi vršenja nadzora po pravilima koja će odobriti nadležna vlast (S 349 t. 5). Dakle nacrt. daje ovde okvir, čiju
će sadržinu popuniti uredba Ministra, odnosno administrativna.
praksa onih vlasti, koje će odobravafi njihova pravila.
akcionarskih društava, čije deonice glase na ime, čija osnovna glavnica ne premaša 5.000.000 din. i ako ono nema više od 20 dđeoničara (S 349 1. 2). Inače "svako deoničko društvo mora imati svoj nadzorni ofgan, koji može da bude nadzorni odbor ili revizijsko poverenstvo. Nadzorni odbor, kao i po zakonu od 1896 g:, vrši tekuću kontrolu kroz celu poslovnu godinu dok je prvi zadatak revizijskog povereništva — kontrola godišnjih završnih računa sa svim onim što je s njima u neposrednoj vezi (,,obrazloženje” nacrta. str. 197). Društvo može imati obadva organa u isto vreme (S 340 f. 1). Pored toga deoničko društvo može poveriti na osnovu svojih pravila nadzor i kojem pouzdaničkom društvu koje se bavi ispitivanjem godišnjih računa. Deoničko društvo sa glavnicom od 10.000.000 din. ili više mora imati nadzorni odbor (S 349 t. 3).
Pouzdanička društva i revizijska udruženja smatraju se nacrtom za fakultativne kontrolne organe. U ovom se ogleda nepoverenje i neraspoloženje autora nacrta prema ovoj vrsti nad zora, koja su u „obrazloženju” motivisana na ovaj način: „Nema sumnje da engleski” i poljski način (revizije) imaju veliko preimućstvo: reviziju računa... vrše stručnjaci koji nisu neposredno interesovani u društvu, a to pogotovu daje veće jemstvo za objektivnost ispitivanja i izveštaja nego ispitivanje preko огgana, čije postavljanje iz svojih krugova vrši ona ista većina koja je postavila i upravni organ... Ali obavezan nadzor preko organa van društva prilično je skup.. a sasvim nesigurno je i to, da li ima kod nas dovoljno stručnih osoba koje bi se htele latiti toga posla, kao stalnog zanimanja, a koje bi ujedno prema svojoj moralnoj visini, davale dovoljno jemstva za marljivost, tačnost i objektivnost... Ipak ne valja sasvim isključiti kontrolu preko osoba (ustanova) koje nisu (stalni) organi društva („Nacrt trgovačkog zakonika za Kraljevinu Jugoslaviju. Partija o deoničkim (akcionarskim) društvima 1932, str. 194—195).
Nacrt dakle samo trpi no ne preporučuje pouzdanička društva i revizijska udruženja, jer nije ni malo siguran u uspeh njihovog: rada. Samo za društva, za čije je osnivanje potrebna” dozvola administrativne vlasti (kao pravilo nacrt usvaja norma– tivni sistem) ili za pojedine vrste takvih društava ministar Trgovine i industrije po sporazumu sa ministrom pravde može propisati da moraju imati određenu vrstu nadzora ili da se moraju udružiti u svrhu nadzora (S 367). Ministar dakle može odrediti za ova društva kao obavezan i nadzor preko revizijskog udruženja ili pouzdaničkog društva, ali ako takvo akcionarsko društvo ima osnovnu glavnicu od 10.000.000 din. ili više, Ono ipak mora imati pored navedene vrste nadzora i nadzorni odbor.
Pošto autori nacrta nisu hteli zameniti kontrolu nadzornog. organa | kod društava sa većom oshovnom olavnicom drugom vrstom kontrole, oni su pokušali da uklone važnije mane Ove institucije. Naime, nacrt obezbeđuje manjini akcionara, ako ona nije nezhafna, da bude zastupljena u nadzornom organu: na zahtev manjine, koja prefstavlja bar onaj deo glavnice koji se dobije podelom broja akcija zastupljenih na skupštini sa brojem.
Svakako jedno je van sumnje, na ime, da će u ime ovih udruženja vršiti reviziju stručna lica. Ali takvo se udruženje može Poly: Ја nacrtu zakona, kao jedini nadzorni organ samo kod
članova nadzornog organa (na prim. na skupštini zastupljena их je glavnica od 6.000.000 din., a nadzorni organ se sastoji od {3 3 člana, manjina mora da raspolaže пааоје sa. iznosom 4. iS