Народно благостање

Страна 632

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 40

финансиске инфлације. Али упркос томе публика очекује инфлацију, јер не постоји сигурност да ће Рузвелт моћи да се одупре притиску инфлациониста, који постају све јачи, нарочито од када се увидело да политика ограничења производње у пољопривреди не води довољно брзо повећању цена. Осим тога зна се, да је Рузвелт увек приправан да примени нове методе ако већ примењене не показују жељене резултате, а и да је он чешће изјавио да ће прибећи и инфлацији ако му другим сретствима не успе оживети привреду.

Друго, инфлација је могућа проширењем кредита. И ако се још не зна хоће ли се прва врста инфлације приме-

нити, сигурно је да су се Рузвелт и вође нове америчке

економске политике одлучили да пођу овим другим путем. На другом месту пишемо о томе како је претседник Рефико Џонс запретио банкама, да ће у случају да банке не пристану да воде либералнију кредитну политику, ова институција давати кредите непосредно привреди. У међувремену је Рефико овлашћена, да повећа своје кредите од 2,9 на 3,9 милијарде долара по камати од 3% и то непосредно привреди, ако банке не пристану на посредништво. Даље фФедералне Резервне банке су почеле интензивније да купују државне облигације на слободном тржишту и коначно настоји се, да се што брже поновно отворе или ликвидирају још затворене банке, како би се и с те стране повећала количина кредита.

Без сумње ове мере за проширење кредита могу да воде инфлацији, нарочито зрог тога што ће се кредити давати и кездравим предузећима, која од овога очекују спас.

6 септембра ·- почела је у Берлину рад банкарска ан-

Задаци немачке банкарске анкете кета. Она има за задатак

да испита узроке немачке банкарске кризе, да анализира данашњи положај банкарства и да из тога повуче закључке који се намећу за будућу државну банкарску политику, јер ће закључци анкете бити основа будућег банкарског законодавства. У анкети не суделују претставници банкарства као њени чланови, него само као стручњаци. Рад анкете имао би да се заврши до краја тек. год. То је релативно кратко време, јер смо иначе научили да банкарске анкете раде сасвим другим темпом.

Са радом ове анкете почиње трећа етапа у банкарској политици Немачке после 13 јула 1931. У првој етапи главна брига банкарске политике била је одстрањење неповерења публике у банке. Како смо то често истакли Немачкој је тада успело да брзо преброди кризу поверења и да санира пасивну страну банака. У другој много тежој етапи уследило је санирање банака. Актива банака била је пречишћена и поновно је успостављен ликвидитет. Али са овим мерама банкарски проблем није још био решен.

Сама санација банака проузроковала је нове проблеме чије законско решење има да припреми садашња анкета.

Два главна проблема су: прво однос државе према банкарству и друго, мере за спречавање будућих банкарских криза. Последица санације била је да је држава постала највећи акционар банака и да је у публици настало уверење да ће држава у будуће гарантовати улоге не само државтих, него и свих осталих банака. Упркос тој латентној гаранцији улога са стране државе банке су остале потпуно слободне у свом пословању, што је за дуже време немогуће. Због тога је у програматским говорима др. Шахта и Хитлеровог повереника Кеплера на почетку анкете наглашено, да се мора наћи права граница у односу између банака и државе. Сви су се једнодушно изјаснили против сопијализирања банака, јер се и у банкарству као и у индустрији жели сачувати приватна иницијатива и одговорност.

Други проблем, наиме спречавање банкарских криза у будућности решиће се вероватно на тај начин, што ће се увести нарочити прописи за банкарско пословање, слично ономе што је предлагао наш уредник у чланку „Проблем социјализирања банака“ у „Народном Благостању“ од 28 јануара тек. год. У којем ће се смислу то провести може се отприлике видети из једног чланка др. Шахта: „Задаци банкарске реформе“ у „Дојче Фолксвирту“. Ту се каже да банкарска реформа мора да настоји, да отстрани следеће грешке у немачком банкарском систему, које су и довеле до кризе у јулу 1931:

1. нездраву политику ликвидитета чим се у првом реду мисли на дугорочно инвестирање краткорочних улога;

2. превелико проширење банкарства, које је у главном настало због великог продирања јавне руке у банкарство; 3. недовољну сарадњу банака с Рајхсбанком. Рајхсбанка је у своје време нарочито препоручивала, да се банке не задужују краткорочно у иностранству, што је и био повод кризи, али није имала сретстава да то спречи и

4. помањкање солидарности банака. Шахт је мишљења да се је банкарска криза у јулу 1931 могла избећи да је постојала солидарност банака.

Pre nekoliko dana navršila se druga godišnjica od napuštanja zlatnog važenja u Engleskoj. Kroz to vreme Engleska je došla do ubeđenja, da se očekivanje mnogih, da će posle napuštanja zlatnog važenja doći do pojačanja izvoza i oživljenja konjunkture, nije obistinilo. Ni izvozna premija kao što je u početku pretstavljala depres:jacija funte ni|e mogla da pojača izvoz niti oživi tri osnovne izvozne engleske industrije naime, rudarstvo, brodogradnju i tekstilnu industriju, jer su to prečili s jedne strane konjunkturni i trgovinsko-politički Taktori u svetu, a s druge nastupele strukturelne promene. Situacija ove tri industrije |e presudna za konjunkturu u čitavoj engleskoj privredi. Dok je u drugim zemljama u prvom redu u Americi i Nemačkoj, ali ı u Francuskoj, Belgiji itd. zadnjih meseca nastupilo znatno pojačanje proizvodnje, u Engleskoj je indeks industrijske proizvodnje porastao samo od 94,8 u prvom na 95,9 u drugom tromesečju. Pa i ako se proizvodnja uglja, čiji je indeks od 83 u zadnjem tromesečju 1932 pao na 71,5 u drugom tromesečju 1933 ne uzme u obzir i onda pojačanje proizvodnje ne iznosi više od 5%. Indeks proizvodnje gvožđa i čelika, koji je u drugim zemljama porastao od prvog do drugog tromesečja tek. god. za 20—50% popeo se u Engleskoj samo od 72,3 na 78,5, onaj ostalih metala od 81,8 na 104,5, hemijske industrije od 96 na 100,1. Interesantna je činjenica da je proizvodnja životnih namirnica porasla za to vreme od 89,3 na 103,3, dok je u Americ, Nemačkoj, Francuskoj itd. znatno manje porasla. Ali ovo povećanje nije posledica. veće potrošnje u zemlji, nego protekcionističke treovinske politike. .

Zapreka oživljenju konjunkture u Engleskoj

Položaj tri osnovne engleske industrije pogoršao se. Indeks pro zvodnje uglja pao je kako smo videli od 83 u zadnjem tromesečju 1932 na 71,5 u drugom fromesečju 1933. Taj je pad u glavnom u vezi sa međunarodnom krizom brodarstva, smanjenim mogućnostima izvoza na kontinent, gde engleskom uglju sve jače konkuriše nemački i poljski ,ali je on i strukturelne prrode, jer se brodarstvo sve više orjentiše tečnim gorivima kao pogonskom materijalu.

Brodogradnja još lošije prolazi. Dok je sa engleskih brodogradilišta pušteno u more u zadnjem ftromesečju 1929 broдома za 472 hiljada tona, taj je broj pao u zadnjem itromesečju 1930 na 296 hiijada, 1931 god. na 70 hiljada, 1032 god. na 39 hiljada i drugom fromesečju 1933 na 11 hiljada tona. Doduše u drugom tromesečju 1933 započeto je građenje brodova u iz-

| | |) i | |} | Ч!