Народно благостање

Страна 662 | |

вођена у београдским листовима кампања противу новча_них завода због великих готовина у касама и на жирорачуну Н. банке и да су заводи морали држати велику готовину пошто нити имају могућности краткорочног пласмана нити на Народну банку могу рачунати. Кад су новчани заводи били тако сјајно снабдевени готовином да им је чак пребацивано, да одводе национални капитал од ње"гове привредне намене наиме од националне производње, онда осуство ликвидитета није могло бити узрок банкарској кризи. | Узгред да напоменемо да своједобно заводима није пребацивано што држе велике готовине, већ се тим поводом породила мисао, да би се из тих готовина могао да оствари један државни зајам. Ф. С. међутим прелази ћутке преко наших чланака по том питању крајем 1929 и почетком 1930 године, у којима смо ми доказали да тих видљивих готовина

наших банака код Поштанске штедионице и Народне банке |

једва да је било 150,000.000 динара.

Полазећи од претпоставке осуства краткорочног пласмана и кредитне политике контингентирања Народне банке писац долази до закључка, да ћемо у будуће моћи спрешити понављање догађаја из јесени 1931 године на врло лак начин: помоћу једног законског прописа, наиме, путем креирања цесијске менице, Јер те менице представљају увек робну трансакцију, према томе оне потпуно одговарају постулату меничног портфеља Народне банке и следствено она ће моћи да напусти политику контингентирања и да се појави као купац тих меница на тржишту у неограниченим износима. Међутим краткорочна меница није ни правно пи"тање нити оно кредитних инструмената. To је пре свега економско питање. Процес производње код нас развија се

· тако споро да му је тромесечна меница — максимално допу-.

штен рок код Народне банке — и сувише кратак, У маси "нема тромесечне менице нигде сем у међународној трговини, на бази документоване трате. А у аграрној земљи тромесечним кредитом не може нико да се користи. Друго у земљи тако сиромашној капиталом, као што је наша, тешко је разликовати фиксни капитал од обртног. Немогућност набавке дугорочног капитала, а велики шанси рентабилитета у појединим пословима, наморавају подузетника да противно свима, правилима о кредиту путем краткорочних трансакција набавља фиксни капитал. То је историја свију земаља, ;

Ми бисмо још дуго могли да полемишемо против постављене тезе у поменутом чланку у „Јутру“, али ми то не чинимо због тога, што не желимо да будемо смешни. јер говорити данас о томе, шта би требало учинити да се спрече догађаји из последње две године, када не буде било више банкарске кризе, потсећа нас на ону анекдоту о матери, која умирућем детету обећава аутомобил, чим буде 0O3дравило. U listu „ Vreme” od & oktobra + год. објауеп је гтејега! 5. dr. Velizara Jankovića o regionalnom sporazumu podunavskih zemalja, koji je održao na zasedanju interparlamentarne unije u Madridu. Sa zadovoljstvom konstatujemo da se g. Janković poslužio sa našim člancima.

G. Janković ističe 'da se mora biti protiv svakog regionalnogz sporazuma sa političkim primesama i tendencijama. 'Takvim sporazumom, kao što smo mi istakli, g. Janković sma"ка italijansko-austrijsko-mađarske ugovore. U vezi s tim. sma-

Кад bi se ostvario. srednjeevropski regionalni sporazum

Рачун Поштанске штедиовице, Београд 51005.

|

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ о

AB. HO BB: 3 ФРАС ЛЕСУ а еп Правна Кере ДИ BH RR Ева се | Филијал у БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17. |

Првма улоге на штедњу по најповољнијој камати. Врши све банкарске послове у земљи и анострачству, Издаје сефове под закуп,

__Бр. 42

tra da se pri rešavanju ekonomske križe srednje Evrope moraju isključiti ,,svi, specijalni politički interesi velikih sila u podunavskom basenu, a maprotiv favorizirati stvaranje jednog širokog regionalnogz sporazuma između samih zemalja Srednje Evrope”. Ро g. Jankoviću „takva ekonomska politika velikih sila prema dunavskim zemljama značila bi u isti mah i veliki progres па putu političkog zbližehja zemalja Srednje, pa i istočne Evrope”.

Mi se slažemo sa s. Jankov:ćem u pogledu potrebe spofazuma. Svalo. ekonomsko zbliženje, naročito. sa susednim zemljama, mora da bude od izvesnih koristi. Ne možemo se složiti samo u tome, da se ovaj sporazum ma u kojoj tormi primi kao. rešenje i izlaz i teškog stanja jugoistočnih agrarn'h i srednjoevropskih država. Tu sojuciju za izlaz iz krize nisu izmislile srednjoevropske države. Šta više one su i ranije pa i danas delimično protivu toga. Ideiu nove organizacije Srednje Evrope izmislile su velike sile kao srefstvo za izvlačenje ispod moralnih obaveza. Sprovođenjeni te ideje velike sile bi se Oslobodile obaveza, a podunavskim zemljama bi bilo vrlo malo pomoženo.

Problem krize i pomoći podunavskim zemljama inia SVOju dugcu istoriju. Početak istorije počimje sa stvaranjem agratnog bloka i njegovim prvim istupom u Društvu Naroda. Podunavske agrarne zemlje, pritisnute težinom agrarne krize, tražile su pomoć zapadnih zemalja u vidu preferencijala za 280. Zahtev agratnog bloka polazio je od primcipa evropske solidarnosti. Argumenat je 'bio, da postoji uža solidarnost evropskih država sa moramom obavezom da države jedna drugoj pomažu. Na osnovu toga zahtevan je prelerencijal za žito evropskih agrarnih država, koji bi pretstavijao izuzetak od klauzule najvećeg povlašćenja. | ;

Zahtev agrarnog bloka prihvatile su sve velike Sile. Posle većeg broja konferenc ja. došla je Streza. Izrada predloga O pomoći podunavskim zemljama na konferenciji u Strezi majviše je napredovala. Ne samo da su doneti konkretni predlozi, već su velike sile primile na sebe obavezu da realizuju iste. Može se reći da je princip međunarodne solidarnosti u Strezi došao do najpunijec izražaja.

Međutim, i pored svega ovoga od pomoći nije bilo ništa. Ekonomski nacionalizam, kao negacija principa međunarodne solidarnosti, sve je više zatvarao tržišta agrarnim zemljama i ove su sve više zapadale u sve veću krizu. Umesto konkretne pomoći, kao što smo rekli, velike sile počele su da izmišljaju nove planove o organizaciji Srednje Evrope. Prvi je bio Tardjeov plan. Zatim su došli drugi. Izbegavajući svoju moralnu obavezu velike sile predlagale su nove planove u okviru kojih bi krizom pogođene zemlje imale same međusobno da se pomognu. Od svog ekonomskog nacionalizma nizu htele ni za dlaku da popuste. Italija je bila prva koja je pristala da podnese izvesne žrtve i to iz političkih razloga. Samo tako ona |e mogla da uđe u sistem regionalnih ugovora sa Mađarskom i Austrijom.

Posle svega onoga što se desilo sa eksperimentima. velikih sila u Srednjoj Evropi očevidno. je, da je taj plan sračunat na izvlačenje ispod moralnih obaveza. Njihov ekonomski nacionalizam naturio je srednjoevropske planove, koji su daleko od toga da mogu pomoći podunavskim zemljama.

Evropska solidarnost je jedna od posleratnih parola u "Који se svi kunu, a u koju niko ne veruje. U Evropi, u međunarodnim odnosima ne postoji solidarnost. Politički interesi imaju primat. Kao što je naš urednik naglasio u članku „Regionahni sporazumi” (Nar. Blagostanje, br. 36 od ove, godine) elconomski nacionalizam je za sada i suviše moćan da sruši svaki čisto ekonomskim razlozima diktiran regionalan зрогаZUTI. Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

| | | У ЛА ЦЕНЕ)

; e | у 4 MOBI, 05,