Народно благостање

НАРОДНО

14, октобар 1933,

raju. Ujedno je delimično ostvaren zahtev za povećanjem nadnica i skraćenjem radnog vremena. To je radničkim sindikatima u Americi dalo jak potstrek. Broj članova se u nekoliko zadnjih meseci podvostručio i sada iznosi oko 5 miliona. Oni su postali jaki faktor, dok su još pre godinu dana u poređenju S onim u zapadno-evropskim industrijskim zemljama bili bez značaja. Svoju snagu pokazali su već pri donošenju statuta za izvesne grupe industrije. Tamo gde poslodavci nisu pristali na move odredbe u pogledu radnog vremena i nadnica sindikali su organizovali štrajkove i poslodavci su bili prisiljeni da popuste.

S rastućom moći sindikata raste i važnost njihovih zahteva. Na sindikalnom kongresu pre nekoliko dana, tražilo se dalje radikalno smanjenje radnog vremena na 30 časova nedeljno, pošto je Ruzveli već do sada smanjio nedeljno radno vreme od prosečno 42,2 na 38,5 časova. Osim toga traži se i dalje poуесанје пафтса зако зи do sada porasle, od marta tek. god., za 10—15%. l konačno sudđelovanje sindikata u radu državnih izbornih suđova za uređivanje radničkih sporova, čije osnivanje pretstoji. Ali odbijaju se sve imilacionističke mere, jer je iskustvo pokazalo, da u infiaciji porast nadn:ca ne ide u korak sa porastom cena odnosno da realna nadnica pada. Neće takođe ni da čuju o zahtevu proizvođača да povise cene u srazmeri porasta nadnica. 1

Izgleda, da je Ruzvelt u sprovođenju svoje industrijske politike ššao ovako mnogo na ruku radnicima, da bi na taj паčin pridobio za sebe taj moćni sta:ež. Ali tim je porasla moć sindikata i sad nastaje za njega opasnost, da ga ovi me prisile, da u pogledu povećanja nadnica, skraćenja radnog vremena i kontrole industrije ne ode mnogo dalje nego što je u početku mislio.

Cili amerikanske agrarne politike je visoke cene za артатле proizvode. One freba da olakšaju teret seljačkih dugova i da ; родћопи Кироупц зпаоц роцоprivrede za industrijske proizvode. Ovi se zahtevi nalaze u svim programima, ali u pogledu metoda njihovi se putevi razilaze. Prvobitni Kuzveltov plan zasnivao se na pre{postavci, da je kriza poljoprivrede prouzrokovana hiperprodukcijom. Zbog toga је zahtevao ograničenje proizvodnje kod glavnih artikala, kao pšenice, pamuka, svinja itd. Ali za farmere ta metoda nije do-

sadašnje stanje amerikanske agrasne politike.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 665 ·

voljno brza, jer se mjezino dejstvo može osetiti tek nakon gOdinu dana. Oni zahtevaju infiaciju, a delimično i neodložno određivanje minimalnih cena. inilacionistička propaganda. postala je u zadnja dva meseca maročito intenzivna, pošto je ponovno došlo do pada cena poljoprivrednih artikala gotovo na Stari nivo. Ovo je ujedno uzrok najnovijoj tendenciji pada dolara, jer preovlađuje mišljenje da će vlada morati da popusti pred inflacionistima, koji imaju većinu u Kongresu. Zbog toga su od naročite važnosti sadašnje agrarno-poiftičke namere američke vlade, koje proizilaze iz jednog velikog govora ministra poljo-. privrede Volesa krajem septembra.

Farmeri zahtevaju, kaže Voles, da vlada postupi u poljoprivredi jednako kao u industriji. Ali previđa se, da vlada opšti sa industrijom s nekoliko stotina hiljada organizovanih saveza, koji su naučeni na određivanje cena, ogran:čenie iproizvodnje, zakliućivanje raznih ugovora itd. dok se u Dpoljoprivredi nalazi 6 miliona samostalnih cazdimstava. Farmeri zahtevajtu inflaciju, ali, zaboravljaju pri tome, da agrarna kriza :doOlazi od ogromne razlike između ponude i tražnje, prouzrokovane hiperprodukcijom kod glavnih artikala. Oni takoče neće da” vide, da je kupovna snaga šnostramstva za američke viškove pšenice i pamuka najvećim delom nestala i da se neće povratiti, dok Arierika sniženjermi carina ne omogući veći UVOZ inOstrane robe i dok Amerika ne počne ponova да daje zajmove inostranstvu. Ako io ne usiedi, ne preostaje ništa drugo, nego da se domaća proizvodnja prilagodi domaćoj potrošnji. U tom slučaju potrebni su natčovečanski napori za postignuće tog cilja, jer u poređenju s domaćom potrošnjom zasejana površina veća je za 40 miliona akera. Osim toga zalihe iznose više nego duplo od normalnih. Ograničenje proizvodnje je dakle neizbežno. Infilacija nije u stanju da reši taj problem. Kad bi ona bila završena, ispostavilo bi se, da se ravnoteža ipak nije postigla i da se problem nije rešio.

Vidimo dakle, da vlada do sada mije popustila farmerima, dok je u svojoj industrijskoj politici raspoložena da u velikoj meri iziđe u susret industrijskim zahtevima. Vlada je obećala farmerima visoke cene, ali sa postepenim prilagođenjem ponude fražnji putem ograničenja proizvodnje. Povećanje cena će možda mastupiti tek za nekoliko godina. Za sada postoji opasnost da se makaze između cena poljoprivrednih i industrijskih artikala dalje rašire, jer vladina politika mora da vodi velikom povećanju cena fabrikata. Zbog toga je moguće, da пеzadovoljstvo farmera bude fako veliko, da vlada iz političkih razloga popusti pred njihovim inflacionističkim zahtevima.

OBABELTTAJI

HOBUAPCTBO

— Između bečkog KMreditanštalta i jedne francuske finansiske grupe vode se pregovori o kupovini akcija raznih rumunskih fabrika šećera koje se nalaze u rukama holding društva Kreditanštalta za inostrane interese.

— Биланс Банке за међународна плачања у Базелу, који је од априла до августа тек. год показивао врло мале, показује крајем септембра велике промене. Улози новчаничних банака смањени су од 2326 на 1796 милиона франака тј. за 53,0 милиона франака, од тога отпада 35 милиона на улоге по виђењу. Банка се изгледа нада даљем повлачењу улога јер је повећала расположиву готовину и банковна потраживања од 94 на 45,9 милиона франака. Кредити које је банка дала с роком од 3 месеца смањени су од 123,6 на 79,3 милиона шв. франака.

; — На седници Управног одбора Савеза штедиопица

LA СЛУЖБА

краљевине Југославије одржаној 8 и 9 овог месеца у Загребу, поднесен је извештај о првом конгресу словенских штедионица који је одржан 18 и 19 прошлог месеца у Кракову. Следећа тачка дневног реда био је извештај о припремама за прославу 31 октобра, као Светског дана штедње.

— У Америци је на иницијативу председника Рузвелта основана Комодити Кредит Корп. са главницом од 3 милиона долара, којој је циљ давање кредита пољопривредницима на подлогу робе у сврху одржавања цена. Нова институција добиваће у ту сврху потребна сретства од Рефико.

— Износ улога код немачких штедионица био је пао од максимума од 11,22 милијарди марака у мају 1931 на минимални износ од 9,72 милијарди у јулу 1932, али је од јануара тек. год. почео интензивније да расте и крајем ав-

· густа износи 10,46 милијарди.

— У Базелу је 8 тек. мес. одржана код Банке за ме-