Народно благостање

28- октобар 1933. _

~ Ра а Ан

V. Bajkić II

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

| Страна "69

NAŠI NACIONALNI MISLIOCI O PRIVREDNOJ

DEPRESIJI 1 NJENOM LEČENJU

Od kako je izbila svetska privredna depresija i razne vrste privrednih kriza kod nas, objavljen je” niz studija, u kojima se ispituju uzroci i predlažu sredstva za lečenje. Mi smatramo za svoju dužnost, kako prema misliocima tako i prema našoj nacionalnoj privredi, da sve fe studije sukcesivno podvrgnemo atia-

lizi., Danas počinjemo sa dvema koje su najstarije.

PLAN D-ra JANA*) advokata iz Maribora.

I Glavne misli.

Polazna tačka d-ra Jana je da već godinama postoji vclika nestašica gotovog novca. Emisione banke пе тоgu da suzbijaju to zlo daljim izdavanjem novčanica, jer između ovih i zlata mora da postoiji utvrđen odnos. Zbog toga je potrebno da se platežna sredstva namaknu na

drugi način, U tom cilju predlaže autor dobro poznate

surogafte novca, uložne knjižice i varante.

Praktično pretvaranje uložnih knjižica u opšte platežno sredstvo predlaže dr. Jan da se provede na sledeći način:

Uložna knjižica dobije oblik jednoga lista, kojim je lako rukovati. Prednja strana sadrži skraćenu uložnu knjižicu, ali tako da glasi na okrugle iznose. Zadnja strana sadrži imena onih novčanih zavoda, koji primaju uložne listove u obračun. Poželjno je da se što više novčanih zavoda u mestu izjasni za ovo obračunavanje. Ali nije potrebno da se to obračunavanje protegne i na kreditne zavode iz drugih mesta, jcr iskustvo pokazuje, da ie oko 95% gotovog novca lokalno vezano. Eventualno iedan mali deo ovih listova mogao bi se osposobiti i za interlokalno obračunavanje. Poverenje publike u ove listove mora se osigurati naročitim garancijama. To može da usledi pre svega ako ulagač založi svoj uložak za iznose na koliki glasi uložni list. Ovo izgleda nepravično, ali nije tako kad se ima u vidu da na taj način poverilac po uložnoj knjižici mobilizira jedan deo svog zamrznutog uloška. 'xUložne liste mogu se garantovati i hipotekarnim tražbinama, nekretninama i ostalim vredno-

stima od strane imalaca uložnih knjižica. Garantovati se

može najzad i neizmeničnom garancijom zainteresovanih zavoda ili solidarnim jemstvom, članova u koliko je izdavalac uložne knjižice zadruga.

Te uložne liste mogu dakle potpuno da zamene novac. Ove se mogu upotrebiti za plaćanje dugova, za kupovine, plaćanje usluga itd. To je Тако товиспо јег gotovo svaki primalac ima i dugove kod banaka koje može ida plati ovim novcem. Dužnici će stalno tražiti ove liste, |er njima mogu platiti kod banaka i zbog toga neće doći do. niihove depresijacije tim pre što se liste neće izdati nego u iznosu od 10% uložaka, jer iskustvo

pokazuje, da iznos gotovog novca koji je u opticaju u

{ednom mestu ne iznosi više od.10% bankovnih uložaka. Na sličan način trebalo. bi izgraditi i varant kao opšte

platežno sredstvo. "lobi pomoglo da se mobilizitaju Sto-”

kovi robe koji leže kod proizvođačkih i potrošačkih za-

druga. Ovakovo platežno sredstvo glasilo bi na izvesnu

У:

*) Objavljen u knjižici Dr. J. Jan, Zahlungsmifttelersštze

zum aligemeinen Gebrauche 1933.

količinu robe. Da bi upotreba ovih robnih lista bila što veća-trebalo bi da se sve zadruge obvežu, da će primati le listove u mesto novca. Ovi bi listovi na taj način imali velike prednosti pred novčanicama Narodne banke, jer uvek glase na jednu određenu količinu robe. koja u” stvari postoji dok zlato na koje glase novčanice ne po-. stoji u dovoljnoj meri da se iskupe sve novčanice. Protiv. izdavača robnih lista moguć je i ekzekutivan postupak, dok prema novčaničnoj banci to nije moguće.

II Kritika.

Dr. Jan misli da postoji kod nas пезјајса поџса, ali on to ničim ne dokazuje, On stvara novac iz kreditnih instrumenata, ne dajući im zakonsku moć plaćanja.

Pretpostavimo: li da nestašica novca u istinu postoji, onda nastaje pitanje: hoće li ulagači pristati na tu operaciju, jer oni treba da dadu nove garancije, ako žele da mobiliziraju jedan deo zamrznutih uložaka. Ali ako bise i to pitanje povoljno rešilo, kako се publika primiti · ta nova platežna sredstva? Dr. Jan pretpostavlja da svaki građanin ima manji ili veći dug kod banaka. To nije tačno. 1) ima krajeva gde |e tek možda svaki pedeseti građanin dužan banci i 2) veliki deo bankovnih dužnika zaštićen je moratorijumom, naime same banke, seljaci i druge kategorije dužnika. Zbog toga ic vrlo mali krug lica koja mogu upotrebiti uložne liste. Već uzeVšŠI tu činjenicu u obzir sasvim je jasno, da uvođenje tog novog platežnog sredstva ne bi moglo odstraniti nestašicu novca, koja, poi njegovom mišljenju, postoji.

Novac je samo reprezentant dobara, ali ne dobro po sebi. Dužnik, koji ovim listovima želi platiti svoj dug kod banke mora naipre da ima dobra (u najširem smislu reči); a kad prodaje svoja dobra, onda će tražiti novac, koji ima. veću cirkulacionu sposobnost. |

__ Dok postoje dve viste novca uporedo, mora da: dođe do formiranja jednog odnosa izmeđ njihovih vrednosti. Vrednost uložnih listova biće manija od vrednosti novčanica, jer vrednost ne stoji u zaVisnoj VeZi Sa po krićem, nego sa njegovom! cirkulacionom зрозобповен, a ta ie kod uložnica ograničena. K tome dolazi da uložnice ne mogu vrŠiti drugu: funkciju novca, naime. He: mogu služiti za očuvanje vrednosti. Tezauriranie ma ima kraće vreme .prema nameri dr-a Jana imalo bi biti 15– ključeno, da bi cirkulacija uložnih listova bila brža.

Vrednost uložnica određivaće ponuda i tražnja. Po-

„nuda dolazi isključivo od ulagača, a tražnja isključivo

od:bankovnih dužnika. Preko pari ne mogu se dići, jer bi:u tom slučaju dužnici plaćali dugove običnim novcem. Međutim, sigurno bi pali ispod pari pošto bi tražnja

bila mnogo manja od ponude, kako зто gorz već rekli.

Ponoviće se dakle isto ono vinom uložnih knjižica.

što imamo. danas sa rgo-~