Народно благостање
Страна 692 III
Što se tiče robnih lista (robnog novca), cela misao o njihovom preimućstvu prema novčanicama, neodrživa
je. Nije pokriće ono što daje vrednost novcu, nego kapa-.
citet i potencijal cirkulacije. Cirkulacioni kapacitet je kod robnih lista isto tako ograničen kao i kod uložnih
lista, jer će ih uzimati samo oni potrošači, koji u mo-”
mentu imaju potrebu za dobrom, koje je naznačeno na listu. Možda nekom izgleda da pri današnjim valutnim
prilikama robni novac ima izvesna preimućstva, ali to
bi bio samo onda slučaj, kad bi taj novac imao zakonsku moć plaćanija ili kad bi se mogao upotrebiti kao sredstvo za očuvanje vrednosti. U momentu kad imaoci robnih lista budu hteli da realiziraju svoja potraživanja, one prestaju biti novac.
Zaključak.
1. Kod nas ne postoji nestašica novca, već poremećena cirkulacija. 2. U pravnom pogledu izdavanje ovih platežnih sredstava bilo bi moguće jedino izmenom zakona o novcu, koji jedino državi ,odnosno u njeno ime Narodnoj banci, daje pravioi izdavanje novca kao regal. 3. Taj Di novac bio pokriven novčanicama Narodne banke (jer su ulošci, koji stoje kao garancija (10%) uložnih lista, plativi u novčanicama Narodne banke) i zbog toga ne bi mogao da bude bolji od novčanica Narodne banke nego nesravnjivo gori od njih — zbog ogra-– ničene moći cirkulacije. Prvi kome ibi se ponudile uložne liste mesto običnog novca, odbio bi da ih primi
РЕАМ Рг.-а ММКА КОРОТЕСА, аду. 17 Maribora*)
1 Озпоупе пази.
'Gotovo istovremeno izradio je i dr. Vinko Ropotec (Maribor) jedan projekt o olakšanju cirkulacije platežnih sredstava kroz novčane zavode, koji je tehnički sličan planu dr.-a J. Jana, ali po svrsi potpuno različan. Dr. Ropotec želi samo da reši pitanje uloga. Današnje novčane teškoće, veli on, proizlaze iz nepoverenja ulagača u novčane zavode. Treba pomoću novog, sigurnog, platežnog sredstva, koje ujedno mora da bude jeftino i čija likvidacija može brzo da usledi, organizovati bolju cirkulaciju platežnih sredstava u novčanim zavodima. Svoj eksperiment ogračava on na jedan grad (Maribor). Tri najglavnije lokalne banke osnivaju posebnu mobilizacionu zadrugu za izravnavanje međusobnih obaveza među novčanim zavodima. Banke prenose na tu zadrugu po 200 hiljada dinara hipotekarnih tražbina ili nekretnina (ukupno 600 hiljada dinara), a ona im izdaje u zamenu isti iznos ,uložnica-posrednica”, koje su pokrivene u celosti imovinom nove zadruge te više ne zavise od sudbine odnosne banke. Publika će ih dakle rado primai, jer su pokrivene. One se mogu upotrebiti 1. za isplatu uloga, 2. otplatu dugova kod banaka, 3. kao ulozi na štednju sui generis (koji će isplaćivati u uložnicama– posrednicama) i 4. davanje kredita. One nemaju zakonsku moć plaćanja i vredile bi jedino za obračun kod dotičnih banaka, dakle za komitente banaka. Mogli bi ih realizirati jedino dužnici banaka. Dr. Ropotec misli da bi one usled pokrića i mogućnosti otplate dugova (obračuna) kod banaka ostale u punoj vrednosti i da bi povećale poverenje u banke, jer bi omogućile mobilizaciju zamrznutih uložaka. Kad bi usled vraćanja poverenja: u banke počelo normalno poslovanje uložnice-posrednice bi se bez teškoća likvidirale.
*) Dostavljen nam u rukopisu.
___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __
II Kritika.
Dr. Ropotec želi da stvori platežno sredstvo, koje _ "пе зато да 51 Као kod dr.-a Jana bilo: ograničeno na lo'kalnu upotrebu, nego:i za.ograničen krug lica. „Ulož-
nicc-posrednice" trebale bi da služe za stvaranje i 15-
_ platu dugova kod banaka. Interesenti za taj novac su dakle jedino poverioci i dužnici odnosnih banaka. Prvo
je pitanje hoće li dužnici primati taj novac. On je tu optimista zbog pokrića tog novca, argument koji smo već gore Obbesnažili. Vrednost novca zavisi samo pod izvesnim uslovima od pokrića, na ime: od prirode pokrića. Roba nije pokriće novca. Ove uložnice mogle bi se, kako kaže dr. Ropotec upotrebiti za nove uloške. Međutim ulagač nema garancije da bi banka mogla da vrati ulog sigurno i u uložnicama-posrednicama. A ako je ргипајас
tog novca upućen na ponovno ulaganje istog, On ga
svakako neće ni primiti. U pogledu plaćanja dugova bankama ovim uložnicama-posrednicama vredi isto! što
smo rekli i za uložnice dr.-a Jana. Niko neće primati” 'uložnice-posrednice, jer imaju ograničenu moć cirkula-
cije. Samo bi ih eventualno primali oni poverioci, koji su uvereni u potpunu dubioznost svog potraživanja. Za ovaj slučaj vredi narodna poslovica: „Od slaba dužnika. dobra je i koza bez iareta.”
Oba predloga dolaze od postavke nestašice novca u
zemlji i zbog toga žele da је leče puštanjem novca U
opticaj, koji bi poidr.-u Janu obuhvatio mnogo veći broj platežnih transakcija, a po dr.-u Ropotecu samo pla-
težne operacije između banaka i one između ulagača i
banaka i eventualno između novih dužnika i banaka. "Treba naročito istaći da nijedan od analizirana dva plana ne pridaje novom novcu karakter zakonskog sredstva plaćanja. Oba autora misle, da bi za laku cirkulaciju novca i za njihovu punu važnost bilo dovolino ako bi se dalo. puno pokriće. To je i glavni nedostatak oba novca.
Ne može se naredba obavezne platežnosti jednoga
novca zameniti pokrićem. Ima samo jedan slučaj, u kome je to mogućno, naime, kad bi pokriće samo imalo potpnu cirkulacionu sposobnost, a tu osebinu ima samo zlato. Samo zlatom pokriven novac ima obezbeđenu cirkulacionu sposobnost — i to uz mnogo rezervi. Nikakvo drugo pokriće nije u stanju da garantuje ni punovažnost novca, ni njegovu cirkulacionu sposobnost. Onoi što daje cirkulacionu sposobnost novcu, to je tako zvana роreska fundacija na prvom mestu, tj. saznanje da ga država mora primiti za porez. A na drugom mestu njegova zakonska liberativna snaga, naime, naredba da ga svaki mora primati pri svakom plaćanju. Bez toga se novcu ne može obezbediti cirkulaciona sposobnost.
Prema: tome isključeno je da bi ove dve vrste novca imale i onako ograničenu cirkulacionu sposobnost, kako se to predviđa u planu. Te novce ne bi nitko primio.
A glavna mana oba plana je sledeća: novac je već hiljadama godina državni regal. Snabdevanje narodne privrede platežnim sredstvima: spada u elementarne zadatke države. Odmah posle lične i imovne bezbednosti dolazi dužnost države da narodnu privredu snabde potrebnim vrstama i potrebnom зштот поуса. Sledstveno država ne sme da dopusti da u narodnoj privredi vlada nestašica novca „drugim rečima, država je dužna da ukloni taj nedostatak u stanju platežnih sredstava u zemlji. To shvatanje novca, koje danas nitko ne poriče, iskljućuje svaki lokalni novac. Mi smo, istina, imali za vreme inflacije eru novca koji su izdavale opštine pa čak i trgovačke komore. Ali to je bilo samo. za naisitnije komade i to se smatra za najcrnju tačku u istoriji uUOpšte. Danas o tome ne bi moglo biti ni govora.
pie