Народно благостање

_ Страна 694

gući davanje kredita farmerima i to po 72 centa od bušela pšenice (koji košta 82 centa). Ali farmeri se time ne zadovoljavaju. Vođ nezadovoljnika pregovara sa željezničarima da i oni uđu u štrajk. Poruka njihova glasi da neće liferovafi robu sye donde, dok ne dobiju cenu koja pokriva produkcione troškove.

То је dalo povoda predsedniku Ruzveltu da u nedelju održi na radiju jedan govor koji se u ovoj nedelji smatra za najveću

svetsku senzaciju. Listovi donose govor u potpunosti (trajao je

samo 13 minuta) i daju mu najraznovrsnije komentare. Mi nalazimo, da načelno. Ruzvelt nije ništa novo kazao. Naprotiv on je potvrdio svoju odlučnost da produži na putu kojim ide od po__PČetka. |

Naši čitaoci znaju, da je osnovna ideja Ruzveltove eko-

nomske politike pre svega podizanje cena poljoprivrednih pro-

izvoda, a zat.m oživijenje industrije i trgovine. Prvi cilj misli on postići obaranjem kupovne snage dolara. Ostale mere, kao što su

smanjenje proizvodnje, sporadične su i primenjuju se samo na

nekoliko. artikala. Nakratko Ruzvelt žrtvuje valutu svom Osnovnom ekonomsko-političkom cilju. On smatra da se podizanje cena ne može drukčije postići, već obaranjem valute i zbog toga je tako nemilosrdno mrcvario dolar. Prošle nedelje na_ Stupio je, kao što naši čitaoci znaju, skok dolara na svima svet__Skim berzama. To se najraznovrsnije komentarisalo, ali se najviše tvrdilo, da je Ruzvelt odlučio. da najzad stabilizira dolar. On odgovara da je to najveća zabluda; on produžava da povećava cene ı prema tome je dalje obaranje kupovne snage dolara neizbežno. Presudu nad dolarom izrekao je Ruzvelt još u proleće ove godine. On ne poriče, da to izaziva teške poremećaje, ali je to uslov za Ozdravljenje, po njegovom mišljenju. Do sada je Ruzvelt malo. obraćao pažnju kursu dolara na stranim berzama, već je u glavnom giedao da obori njegovu kupovnu snagu u zemlji. Ali je prošle nedelje uvideo, da je kurs dolara na strani također od uticaja na njegovu kupovnu snagu u zemlji. I to je originalno i novo u njegovom poslednjem govoru, što proklamuje nameru da svoju politiku obaranja dolara proširi i na deviznu politiku. On je izneo i glavne linije tog programa: refiko, državna banka za sanaciju, počeće da kupuje i prodaje zlato; kupovaće po utvrđenoj ceni sve novo proizvedeno zlato u Americi, ali će ga isto tako i prodavati i to po ceni koja se bude potrebnom ukazala, vodiće dobru deviznu politiku, koja će joj omo– gućiti suzbijanje sviju pokušaja inostranstva na podizanju dolara. Ruzvelt je još bolje precizirao svoju prvobitnu politiku ozdravljenja Amerike. Ona od prilike ovako glasi: Potrebno je da se zaposle svi radnici i da se podignu cene.

Za zaposlenje radnika potrebna je obilnost kredita industriji i trgovini. I država će učinMi što treba da se toj potrebi udovolji,

kao što je već nekoliko meseci slučaj. Ruzvelt nema nameru da

pravi inflaciju, ali ako se pod inflacijom razume dalje obaranje kupovne snage dolara dodavanjem novih kredita, onda on nema ništa protiv toga. A za podizanje cena pogotovu je neizbežno obaranje kupovne snage dolara. Ako je to inflacija, neka mu bude! Glavno je da nije valuta važnija od cena i privredne delatnosti, nego obrnuto. Oni koji meću valutu napred, rade isto što i poljoprivrednik, koji meće plug ispred volova.

Ро sebi se razume, veli Ruzvelt, da je dobro imati stabilnu valutu, ali je još mnogo važnije imati stabilne cene. I krajni cilj njegove politike, koji se, kako on to sam kaže, neće tako „Skoro moći da ostvari, je obezbeđenje stabilnosti cena i stabilnosti valute kroz celu buduću generaciju. Dok se zato ne stvore uslovi, on će produžiti svoju politiku. A smatra, da je ona do

8 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

sada krunisana uspehom, jer је od apsolutno i relativno naj- ~

većeg broja nezaposlenih u svetu već veliki deo. zaposlen (od 12,000.000, 4,000.000). I farmeri treba da se sfrpe jer će isto tako da se ostvari ideal podizanja cena, ne samo zato što to oni žele, nego što je to u interesu cele narodne privrede.

: Бр. 44

— Ових дана донела је наша штампа вест да је Мађарска влада увела мораториј за све земљорадничке дугове и њихове камате. Вест је била у

такој форми да су читаоци могли помислити, да се ту ради

Како Мађарска штити сељака.

0 новом и општем регулисању земљорадничких дугова. То

не одговара стварности. У питању је продужење већ посто-

"јећег мораторија. Овај је био уведен прошле године почет-

ком жетве, како би је земљорадник могао несметано збринути. За време трајања мораторија нису се могле вршити

"заплене заштићених газдинстава. Уредба је важила за мале

поседе до 50 катастарских јутара, ако је задужење петнаест

"пута веће од чистог катастарског приноса, а за већа газдин-

ства, ако је задужење 20 пута веће. Услов је био да дужник редовно плаћа свој текући порез и камату и да за дугове на менице даде нова обезбеђења. Од ове заштите изузи-

"мају се дугови; који су настали после 1 марта 1932. Сем

тога снизиле су се дотадашње камате на хипотеке од 7:),% на 5%. Ове мере погодиле су, пре свега, странце, јер су мађарски хипотекарни заводи своје заложнице емтовали на страни. Покушано је да се уговор формално одржава са страним повериоцима. Хипотекарни заводи су и даље плаћали 7% односно 17]. % у трансферни фонд на рачун иностраних поверилаца, али им је фонд одавде враћао 2%

"односно 2: % као сталан и неопозиви улог.

Рок трајања закона био је предвиђен само до 1 септембра, затим до 1 новембра, а последњи пута продужен је за целу годину. Показало се како је тешко ослобођење од уведеног мораторијума. Прво се ишло за тим да се спречи одузимање алата и оруђа сељаку пре завршетка жетве, али је мораториј морао остати и даље, јер би сељаци навалили на тржиште са свим производима, што би цене и даље обарало.

Нов моменат у садашњем закону је снижавање камате за све краткорочне земљорадничке дугове, чији се укупни износ цени на 630 мил. пенга.

До конца ове године износиће каматна стопа 6%, а почетком идуће највише 4%. Најтеже питање било је то, ко треба да сноси терете снижавања камате. Унапред је било јасно да се овај терет није смео пренети на банке. Такав поступак, уздрмао би тешко банке и следствено, преко кризе банака страдале би и остале привредне гране. Истовремено са новом уредбом, влада је ставила банкама на расположење 175 мил. пенга. План поновног снижавања камате дугорочних дугова је напуштен, пошто се терет великог дела дугорочних дугова смањио укидањем доларске клаузуле. Сем снижења каматне стопе, нове мере претстављају провизорно решење. После истицања мораторијума, поново се поставља питање прилагођавања дугова способности плаћања земљорадника. Пре ступања на снагу закона, израђени су многобројни пројекти за дефинитивно решавање дугова, који су већим делом предвиђали снижавање целокупне задужености и конверзију краткорочних и дугорочних дугова и преношење терета на државу.

Према вестима мађарске штампе коначно решење је одложено, пошто још није јасна будућност мађарске валутне- и финансијске политике. Сматра се, наиме, да узрок проблема дужника лежи у повећаној вредности новца. Зато се мисли да би снижење вредности новцу, било то депресијацијом валута или инфлационистичким мерама, олакшало плаћање дугова. У том би случају отпало присилно регулисање односа између дужника и повериоца. Изгледа да ће

Мађарска одложити, коначно решење док не изабере правац · будуће финансијске и валутне политике, |

O II NAM RO